Porodični automobil. Da li je ova definicija postala izlizana fraza od koje svi beže, praveći zaokrete ka sportskom i akcente na dinamičnom. Šta je sa onima koji funkcionalnost stavljaju na prvo mesto?
Segment porodičnih monovolumenskih automobila, koji se od klasičnog C segmenta izdavajaju pre svega visinom, nekada se nazivao MPV, u slobodnom prevodu višenamensko vozilo. Danas se ovaj izraz retko koristi, iako višenamenska funkcija teško da mu se izgubila. Višenamenska, ne u smislu nekog radnog kombija, nego u porodičnom smislu. A ta uloga je možda i najteža za ispuniti bez plaćanja ili velike cene vozila, ili raznim kompromisima. Renault je prvom polovinom devedesetih uvodeći Megane kao porodicu sa pet modela, 1996. uveo i Scenic. Relativno jednostavno (i po sebe jeftino) na postojeću platformu uz postojeću mehaniku, kupcima je ponudio malo povišen monovolumen u kojem se sedelo malo uspravnije nego u osnovnom hatcback modelu Megana sa pet vrata. I koncept je prošao tada, i prolazi već 21 godinu. I to kao model koji je isključivo namenjen porodici. Scenic nikada nije postao flotno vozilo, službeno vozilo, spotsko vozilo… Do dan danas ostao je ono što mu je namena od prvog dana. A nije zanemarljiva ni činjenica da Renault nije bio rodonačelnik ovog segmenta, ali je doslednošću uspeo da ga održi tamo gde treba. A nije sam, daleko od toga, tu je i Ford C-Max, Citroen Picasso, Toyota Verso, i mnogi drugi, svako sa svojim vrlinama i manama.
Aktuelna 4. generacija Scenica je praktično nova i potpuno sveža, a samim tim se od nje mora tražiti mnogo. Ovo nije restilizovan model, nego model koji mora biti na visini zadatka narednih 5-6 godina. A danas automobili stare po dve osnove: izgledom i elektronikom (tačnije vozačkim asistencijama, i infotejnment sitemima). Mehanika, osim eko standarda motora i sveprisutne hibridizacije i elektrifikacije trenutno je u drugom planu, i biće još neko vreme, pogotovo ako se priča o donjem postroju, koji se menja u nijansama i već godinama ne donosi ništa revolucionarno nego napredak u sitnim koracima.
Na Dmotion test stigao je Scenic u najvišem Bose paketu opreme, sa mnogo dodataka. Bitno za celu priču i spolja i iznutra. Iz vizuelne perspektive, uz atraktivnu electric orange boju, Scenic je lepa pojava, bez obzira na osnovnu namenu transporta mame, tate, dvoje dece i labradora. Jeste povisok, pa i poširok, ali mu to sve savim dobro stoji. U brojkama dug je 4,40, širok 1,86 (bez ogledala) a visok 1,65m. E sad, tu postoji jedan elemenat koji bez diskusije dobro izgleda, ali u perspektivi miriše na velike troškove. Točkovi od 20” sigurno nisu tu slučajno i samo estetike radi. Verovatno je izbor na njih pao, iz ugla proizvođača, zbog prenosnih odnosa, veličine diskova, obodne brzine točka i ko zna kojih još konstruktivnih razloga. Međutim, iz ugla kupca, dimenzija pneumatika 195/55 R 20 će već pri prvoj zameni da košta kao prva ljubav. To ipak treba imati na umu, bez obzira što Scenicu ovi ogromni točkovi savršeno stoje, a standardna su dimenzija u svim paketima opreme.
Enterijer u Bose paketu, pa i preko njega zaista je impresivan. Kožna elektro pomična sedišta imaju grejanje što se podrazumeva ali imaju i brojne masažne funkcije kojima se upravlja preko centralnog višenamenskog ekrana. Odlično su profilisana, i tu je teško naći zamerku. Pomični naslon za ruke, tačniej boks-konzola koja ima hod od tridesetak centimetara, ima veliku i upotrebljivu svrhu, a ne samo estetsku. Na njemu se nalaze i dva USB konektora za putnike pozadi, kao i utičnica za 12 voltno napajanje. Čak je i kočnica cele ove konzole električna, pa se i operacija njenog pomeranja izvodi elegantno.
Na kraju, Scenic ipak služi da se vozi. Vozač kao najsnažniji dizel u ponudi ima 1.6 litarski dCi sa obećavajućih 160 KS i EDC robotizovani šestostepeni menjač sa dvostrukom spojnicom. Najjači ili ne, ali ovaj paket je jako dobra motorizacija, pogotovo ako se često vozi sa velikim opterećenjem. Agregat je elastičan i tih, a menjač svoj posao obavlja diksretno i efikasno. Iako raspolaže i funkcijom manuelne promene stepena prenosa, potreba za njom se javlja jedino u brdskoj vožnji. Iako ima dosta konja, agregat nije žedan. Potrošnja na testu od 6 litara za, ipak, 1540 kg težak prazan Scenic nije nešto na šta se treba žaliti. Oni koji zaborave da je Scenic porodično vozilo sigurno će naći manjak dinamičnosti u upravljanju i očekivati direktniji upravljač. Toga ovde nema, i celo vozilo je trimovano da bude udobno a ne sportsko. Ono što može zasmetati je ipak dosta naginjanja karoserije u krivini, koje verovatno nije moglo biti eliminisano, a da se ne pribegne tvrđem i neudobnijem ogibljenju.
I još samo ostaje deo priče sa cenom koja je ozbiljna. Scenic Bose, 1.6 EDC košta 28.690 evra, a sa dodacima koje je imalo test vozilo verovatno se priblizava i okruglo 30.000 evra. Ovo je dobro motorizovan i ozbiljno opremljen automobil, ne samo detaljima koji podižu udobnost, nego pre svega onima koji olakšavaju vožnju i čine je bezbednim. Da, stoji da nije malo novca i da će se u drugoj prodaji dosta izgubiti, ali će se u međuvremenu i uživati i voziti bezbedno. Na kraju, Scenic se može kupiti i za 19.390 evra i dobiti ista funkcionalnost, ali i mnogo manje snage i opreme.