Volvo V90 Cross Country, karavan koji nudi više od običnog karavana. Malo ili mnogo više?
Volvo V90 Cross Country ima dobar pedigre na koji bi trebalo da može da se osloni, odakle je mogao da nauči, a i odakle bi mogao da nasledi kupce. Isto tako ima i konkurente, jednog ozbiljnog i etabliranog sa četiri prstena pod oznakom A6 Allroad Quattro i jednog novopridošlicu u “karavan plus” segment sa trokrakom zvezdom i oznakom E – Classe All Terrain. Respektabilno društvo mora se priznati.
Samo, iz moje perspektive Volvo je, kao marka, uvek imao nešto posebno, što se teško da obrazložiti brojkama ili racionalnim razlozima. Osim nadaleko čuvene bezbednosti, koja je Švedskoj marci prišila ženu, majku kao prepoznatljivog vozača i dvoje dece na stražnjem sedištu. Pardon, to nije prišila bezbednost nego sponzorisanje holivudskih filmova, koji su kroz ovu vizuru slali poruku o bezbednosti. Sa racionalnije strane, čuveni švedski čelik je činio osnovu konstrukcije, a inovatorstvo u bezbednosti drugi deo priče. Volvo nikada nije bio najlepši, najbrži, najskuplji, najjeftiniji… Ali je bio najdostojanstveniji i u ozbiljnim državama, takvi ga kupuju. Kod nas deluje da su ga nekadašnji kupci, lekari ili advokati pomalo zaboravili, ili im zarade nisu dovoljne za ovu klasu…
Pedigre od 20 godina
Pominjem pedigre. XC70 je zaista bio “karavan plus”. Izmislih ovaj izraz zato što je zaista bio više od običnog karavana. Vozih ga čak po nekim ozbiljnim blatnjavim off road stazama na kojima se on savršeno lako snalazio, samo da se ne zaluđujemo – ovo nije terenac, a nije ni crossover. Danas je V90 CC dug skro pet metara (4.939 mm), a sa svojim skoro tri metra (2.941 mm) dugim međuosovinskim razmakom, deplasirano je stavljati ga tamo gde ne treba. Ovo je karavan, koji u off road modu uz vazdušno ogibljenje pozadi dobija dodatnih 65 mm klirensa, koji mogu dobro doći pre svega na snegu ili kada se vozi maksimalno opterećen, mada i tada samonivelišuća stražnja osovina završava ceo posao. Da, ima pogon na svim točkovima, i ja ga tu opet ne vidim kao nešto bez čega ne mogu na suvom, ali da, vidim kao dobrodošlog za preko 1,8 tona teški automobil na vlažnom i klizavom.
Ledeno dostojanstvo
Volvo V90 CC vidim kao ledeno dostojanstvenu drumsku krstaricu za kojom se ne okreću napumpane sponzoruše, ali se okreću oni koji od automobila traže ozbiljnost i ulivanje sigurnosti, suštinu a ne samo formu. Slikovito rečeno, oni koji traže dobru francusku dramu a ne isprazni i bljutavi rialiti. Po meni V90 CC ima ono što ne umem da objasnim, a besmisleno zvuči ako kažem dostojanstvo. A ima ga kao što ga je uvek i imao. I ima ono što slika nekada ne pokazuje – veličinu. Ovo je ozbiljno velik automobil, ali na 19” točkovoma uspešno nosi svoju veličinu. Ipak, zatupasti “nos” baš tako kako deluje i nije preterano arodinamičan, pa se sa koeficijentom čeonog otpora od 0,37 baš i ne može pohvaliti, kada ga drugi odavno imaju ispod 0,30.
Mama tata i deca
Preneti dnevnu sobu na četiri točka zvuči izazovno. Pa i jeste, finansijski, ali ako ste sposobni i spremni da izbrojite 70.000 evra za V90 CC koji je bio na Dmotion testu, uspeli ste. Pre svega ponuda prostora je izvanredna, tolika da iza vozača visine preko 205cm bez problema staje odrasla osoba. Hodovi prednjih sedišta su izuzetno dugi pa će se vozači a i putnici velikog raspona visina lako snaći. Pomoći će upravljač veoma dugih hodova po visini i dubini.
Kožna sedišta su naravno opciona, odlično oblikovana, razumljivo, sa grejačima, ali ovom prilikom bez masažnih ili ventilirajućih funkcija. Putnici pozadi nisu uskraćeni za udobnost ni u jednom elementu, a opciona integrisana dečija sedišta (Familly paket opreme, za malo veću decu, kada se koristi samo sedalni uložak) Volvo smeštaju na vrh porodičnih automobila.
Prtljažnik je velik, ali relativno nizak do pokrivača, pa svojih 646 litara dohvata u dubinu, prema naslonu sedišta kada je teško dohvatiti sitnije stvari bez da se klekne u prtljažnik, a i sa 77 litara koji se nalaze u spemištu ispod poda prtljažnika, i obično je namenjen mokrim i prljavim stvarima. Dobra vest je da se podizanju poda prtljažnika pomažu hidraulični amortizeri.
Generalno, na zapreminu prtljažnika velikog karavana može se staviti znak pitanja, samo isto tako je pitanje koliko puta godišnje se koristi svaka litra njegove zapremine, pa da je potrebno u automobilu imati ceo kontejner. A realno, činjenica da ima zakošena stražnja vrata, odnela je i nešto prtljažnog prostora, ali donela dinamičniji izgled karoserije.
Sve skupa, bez pretrivanja, V90 CC je udobna dnevna soba po konforu i prostoru, a i kvalitetnom surround zvuku Bowers&Wilkins audio sitema. I smislom i osećajem za lepe detalje, pa malo i podsećanje porekla sićušnom Švedskom zastavom ušivenom u štep naslona prednjih sedišta. Ali naravno da mnogo toga opet zavisi od paketa opreme i cene kada se sve sabere.
Suština u vožnji
O SUV-u u vožnji znamo sve. Ili je udoban pa se ljulja više nego što prija, ili je neudoban ali je u krivini na nivou automobila. Tu nekog idealnog kompromisa, dok je fizike, neće nikada biti. V90 CC pre svega visinom manjom od SUV-a ima predispozicije da bude udoban, ali ne i “gumast” u upravljanju ili u krivinama. Sad, stvar ukusa ko šta voli, ali pristalica sam kompletnog paketa. V90 CC pružio mi je zaokružen paket bez iskakanja u bilo kom segmentu. Upravljanje je odmereno indirektno, ali jako snažno servo pojačano pri manevrisanju pri malim brzinama. Ogibljenje naginje udobnom a ne ekstremno dinamičnom.
Naginjanje u krivini se više vidi kada se analizira fotografija, nego što to osećaju vozač i putnici. Ono što svi dobro osećaju je da ne osećaju neravnine i rupe. Ovaj veliki karavan je odmeren svugde, pa čak i sa kočnicama koje su brutalno snažne, ali ne i brutalno oštre. Sa 100 km/h do 0 zaustavlja se za samo 35 metara! V90 CC je odlično odmeren paket za svoju namenu – porodičnog automobila. Njega neće kupiti samac u potrazi za novim ženskim društvom za večeras, ali će ga kupiti “pater familias” sa izraženim osećajem i potrebom za udobnošću i bezbednošću u svakom režimu vožnje. Baviti se svim sigunosnim elementima nema svrhe. Volvo ih ima sve (mnoge je i patentirao), a šta će se u vozilu naći delom zavisi i od spiska opreme. U svakom slučaju, sistem za automatsko prepoznavanje pešaka i kočenje, Pilot sistem (dozvoljeni sistem autonomne vožnje) auto adaptivni tempomat, aktivna prednja svetla, sva moguća upoorenja na saobraćaj, pospanost, napuštanje kolovozne trake, pa i u ovako velikom automobilu više nego dobrodošla 360° kamera, gotovo da se podrazumevaju. Isto kao i prilagodljiva digitalna instrument tabla, a i 9” vertikalni višenamenski ekran, sa jednom sjajnom funkcijom – uputstvom za upotrebu! Doduše, i potrebno je. V90 CC ima jako malo prekidača, pa dok se odgovarajuća funkcija ne nađe na ekranu, može potrajati.
Ima tu vatre
Samo da se ne razumemo pogrešno. Ne vidim V90 CC kao automobil za “ćalce”. Ima u njemu vatre kada zatreba. Četvorocilindaski dizel od dve litre ima sasvim pristojnih 235 KS i 480 Nm, koji su uz mnogo trakcije pogona na svim točkovima potpuno iskorišćeni. Osmostepeni automatik je potpuno diskretan i precizan. I rezultat ubrzanja od 7,5 sec do 100 km/h mene potpuno zadovoljava kao i maksimalana brzina od 230 km/h koju malo gde mogu da koristim. Ono što mi je nabitnije je da su među ubrzanja tamo gde su najpotrebnija silovita i odlučna i da menjaču treba trenutak da shvati šta treba da uradi. Jedine, veoma retke, situacije u kojima se osmostepeni automatik na trenutak zbuni je neka nedefinisana mala brzina između prvog i drugog stepena prenosa, koja realno zbuni i vozača sa manuelnim menjačem a tipična je za situacije na semaforu i u raskrsnici.
Izbor modova vožnje nije simboličan, a opcioni off road donosi i HDC, odnosno automatsko održavanje zadate brzine od 7 km/h bez obzira na nagib nizbrdice. Isto tako sport mod izvlači svaku trunku rapoloživih obrtnih momenata, ali sasvim realno, ako ako se V90 CC smesti u porodične okvire, confort mod zadovoljava sve potrebe.
Na put što češće
Ovim automobilom treba što češće ići nekuda na put. Ovo definitivno nije kompaktan gradski automobil, i grehota je patiti se svaki dan njime u potrazi za parkingom, koji će u najvećem broju slučajeva biti tesan po širini ili po dužini. E sad, ako živite u kući sa dvorištem i garažom, a radno mesto vam ima obebeđen parking, priča se otpuno menja. Ali, ko često ide van grada u V90 CC dobija vozilo koje će ga na putu odmarati a ne zamarati, a isto će važiti i za putnike. Samo za putovanje na visokom nivou mora da se plati. Volvo V90 CC sa D4 dizelom od 190 KS kod nas startuje po ceni od 58.400 evra, dok se za testiranu verziju sa snažnijim D5 agregatom treba izdvojiti 63.500 evra, a tek onda se sedne sa nasmejanim i ljubaznim prodavcem koji će pokušati da vam proda što više opreme. U slučaju testiranog modela, paket, zaista bogate, opreme ima naziv Inscription. To su pravila igre od kojih se ne može pobeći. Samo, čisto informativno, pomenuta konkurencija je ozbiljno skuplja, pa ako se razmišlja o ovom gabaritnom i cenovnom segmentu automobila, V90 CC nikako ne treba zaobići, nikako. A da li nudi više od običnog karavana? Da nudi taman onoliko koliko mu ime kaže, a i onoliko koliko je skuplji od običnog V90.
[table id=5 /]