Svaki novitet nemačkog premijum “triumvirata” izaziva ogromnu pažnju i to ne samo kod kupaca nego i onih koji prate događanja u automobilskoj industriji
Ne zovu ih slučajno “Velika trojka” pa i “Nemački Triumvirat”. Audi, Mercedes i BMW jesu oni koji diktiraju trendove u premijum segmentu, donose većinu novih tehnologija, a kupce, pa i samo ljubitelje, dele do nivoa navijača fudbalskih timova. Šta više, do nivoa obožavanja ili mržnje, u kojem se gubi svaki trag objektivnosti, i zaboravljaju najbitnije stvari. Na primer, to da u biznisu vrednom milijarde ništa nje slučajno, a i da se “ljuta” konkurencija “Triumvirata” međusobno jako dogovara.
Audi A6, BMW Serije 5 i Mercedes E-Klase, odavno su podelili navijače i kupce do mitskih razmera, ali su se zapravo, mnogo pre toga, međusobno oštro podelili po osnovi toga šta će ko da ponudi. Jedino je osnova zajednička – premijum E segmet.
Trenutno najnoviji je Audi A6. Prikazan je u Ženevi, a na tržište stigao pre malo više od mesec dana. Uz to, novi A6 stigao je u “firungu” novog A8 i A7, i savršenom prilikom da u sebe povuče i gomilu novih tehnologija iz (malo) većih modela. Da, malo većih. Novi A6 je u odnosu na prethodnika simbolično porastao za 7 mm, mada mu na već postojeći gabarit povećanje nije ni trebalo. Ova luksuzna limuzina duga je čak 4.93 metra, što je do pre dve generacije bila dužina rezervisana za segment iznad. Ako je neko očekivao revolucionarnu promenu dizajna karoserije, bio je u grdnoj zabludi. Audi se tvrdokorno drži svog stila, čak i kada najavi da će se modeli međusobno više razlikovati. Prednji delovi A6, A7 i A8 se minimalno razlikuju, pa komšiji barem par dana možete da tvrdite da se kupili veći (skuplji) model. 
Da li kupac premijum segmenta više traži od spoljašnjosti ili unutrašnjosti? Ne znam. Da postavimo stvari tako da od spoljašnjosti očekuje utisak na druge, a od enterijera na samog sebe, tačnije, prostor i udobnost za sebe i svoje putnike. A6 je u domenu ponude prostora u kabini sjajan. Velika i bogato dimenzionisana sedšta nisu uspela da potroše “vazduh” u kabini, pa A6 dalje nudi svoj prepoznatljiv osećaj viška prostora, a ne “ušuškanosti”. Isto tako, pomenuta sedišta, iako iz S line sportskog paketa opreme test vozila, nisu pretvrda i preuska, i definitivno prijaju i korpulentnijim osobama.
Ealaborirati završnu obradu i materijale u ovom slučaju je suvišno. Nema niti jedne sitnice koja bi delovala jeftino ili nedovršeno. Ponavljam, test vozilo bilo je u S line paketu opreme, što znači da je intonacija sportska a ne samo luksuzna i dodajem – Bogu hvala nema mnogo elegantnog ali nepraktičnog crnog klavir laka.
Audi je ponosan na poslednju generaciju svog virtuelnog digitalnog kokpita. Sa punim pravom. Da, isti ogromni digitalni instrumenti su i u drugim modelima, pa šta onda? Čak tri velika ekrana visoke rezolucije služe da informacije i komande. Vozač ima ekran od 12,3”, prilagodljive grafike i visoke rezolucije, a što je najbitnije, potpuno pregledan kroz upravljač, bez zaklonjenih delova. Centralni višenamenski je manji, od 10.1”, a tu je i treći, namenjen isključivo za klimatizaciju i provetravanje.
Koliko god se trudio, još se nisam “sprijateljio” sa novim Audijevim oznakama, pa moram da pitam ili pročitam. Kako god, bolji od mene znaju, a ja sam saznao – A6 50 TDI znači V6 TDI, 3.0 litre radne zapremine, 286 KS (210 kW) 620 Nm, i osmostepeni Tiptronic automatski menjač. Quattro znamo šta znači. I svi novi modeli A6 imaju i blagi hibrid. Donji postroj znači multi link i napred i pozadi, sa poprečnim stabilizatorima, a na spisku opcija nalazi se i vazdušno ogibljenje koje nije bilo deo opreme test vozila.
Kako je Dmotion na društvenim mrežama objavio prve fotografije sa snimanja A6, istog trena stigla su pitanja: ko je bolji? Ne mora ni da se napiše ko od koga, zna se. Partizan od Crvene zvezde ili Vojvodine (Vojvodina je tu malo autsajder, ali kad nam fali treći u ovoj igri simbolike). Za početak, u “Triumviratu” se zna ko šta uz svoju marku donosi. Audi je odavno zauzeo svoju poziciju najteže kombinacije udobne dinamičnosti. Novi A6 je, po meni, vrhunac upravo pomenutog. Beskrajno je udoban i tih, ali i dinamičan i precizan. Zapravo, pomenuta mekoća sedišta kompenzuje tvrdo ogibljenje bez kojeg nema preciznosti i direktnost u upravljanju.
Audi je najdalje stigao u još nečemu – asistencijama u vožnji i autonomnom vožnjom, koje jesu deo opreme, ali vredne plaćanja. Iako mu zakon još uvek ne dozvoljava, A6 vrlo prijatno vozi sam sebe, samo su mu potrebni neoštećena horizontalna i vertikalna signalizacija na putu. Ovo uživanje neće dozvoliti duže od 30 sekundi, ali će za to vreme savršeno precizno pratiti svoju kolovoznu traku, saobraćaj ispred sebe i ograničenja brzine. I to mekše i udobnije od vozača, za razliku od drugih sistema koji korekcije izvode dosta grubo. I da li je novi A6 i po pitanju vožnje savršen? Pa, skoro, uključujući i ergonomiju, osim jednog detalja. Pri polasku iz mesta razmisliće trenutak, pre nego što prihvati komandu gasa. Osmostepeni Tiptronic nije ni spor ni konfuzan menjač, i svoj posao radi odlično, ali ova odložena reakcija ponekad, na primer na semaforu, zasmeta. U Sport modu neodlučnost je nešto kraća, ali i dalje prisutna, a jedino opravdanje može se potražiti u sigurnosnom faktoru, kojim je fabrika eliminisala mogućnost “skoka” vozila odmah po dodiru na gas.
I da odgovorim na postavljeno pitanje ko je bolji. Nije stvar diplomatije, ulaganja u marketing ili izbegavanja konkretnog odgovora. Nema u “Triumviratu” boljeg ili lošijeg. Sve je to jako dobro, samo je pitanje ličnog ukusa i ličnog afiniteta. Cene, i performanse su vrlo blizu, mada ih je teško jedan na jedan porediti upravo zbog “nepreklapanja” pomenutog na početku. Audi A6 je trenutno sigurno vrh kombinovanja udobnog i dinamičnog. Ko želi još malo udobnije okrenuće se drugom amblemu, isto kao i onaj ko poželi još tvrđe i malo dinamičnije. Po pitanju cene, gde god da se okrene kupca čeka slično. 
[table id=46 /]