BMW-ov novi menadžment neće menjati kurs i potpuno se okrenuti namenskim platformama za električna vozila kako bi parirao Tesli i nadolazećoj konkurenciji
BMW-ov novi menadžment koji vodi CEO Oliver Zipse neće menjati kurs koji je ustanovilo prethodno rukovodstvo, i zadržaće donekle konzervativan stav po pitanju orijentisanja ka električnim vozilima koji je zacrtao prethodni prvi čovek giganta iz Minhena Harald Krueger. To znači da za razliku od Audija i Mercedesa koji su razvili namenske platforme za električna vozila i već postavljaju svoje modele na njih, BMW planira da ulaže i dalje razvija svoje integrisane platforme koje podržavaju pogon od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali i elektro pogon.
Ovom strategijom BMW je u mogućnosti da ostvari velike uštede obzirom da su investicije u pokretanje kompletnih linija električnih vozila na sopstvenim platformama ogromne.
Evropski proizvođači automobila sa svih strana su pritisnuti da se orijentišu kao čistijim vozilima. Tesla je sa svojom ponudom stigao u Evropu i startovao uspešnije nego što se iko nadao, a tek će „raširiti krila“ kada krajem iduće godine proradi pogon kapaciteta 500.000 vozila u Nemačkoj. Sa druge strane, ekološke norme su nemilosrdne. Flotna emisija CO2 do sledeće godine mora da se spusti na 95 g/km, a ukoliko se ne ispuni proizvođači će plaćati milionske penale. Do 2030. koja zvuči daleko, ali zapravo i nije, flotna emisija CO2 mora da se spusti na samo 59 g/km. BMW predviđa da će u narednih deset godina svaki drugi prodati automobil u Evropi biti sa plug-in hibridnim ili električnim pogonom. Međutim, ova procena nije potpuno sigurna i ne garantuje potpunu uposlenost kapaciteta za proizvodnju električnih vozila. BMW tvrdi da je za izgradnju novog pogona namenjenog samo za proizvodnju električnih vozila potrebno uložiti oko milijardu evra, dok se adaptacija postojećeg, a koji bi proizvodio i električna i vozila sa SUS motorima oko trećine tog iznosa.
BMW će zadržati strategiju jede platforme za vozila sa zadnjim i jedne za vozila sa prednjim pogonom. Iako kritičari tvrde da je ovakav pristup previše okrenut štednji i profitu, što je svakako tačno, i da se time ubija sva kreativnost, iz BMW-a poručuju da kupci ni u jednom segmentu neće biti zakinuti po pitanju kvaliteta.
U osnovi, BMW se rano orijentisao ka električnim vozilima i ponudio svoj i3, specifične (i skupe) konstrukcije sa šasijom, koji nije naišao na očekivano prihvatanje od strane kupaca, pa današnje rukovodstvo tvrdi da takvu konstrukciju više neće koristiti, i da je integrisana, odnosno univerzalna platforma bolje rešenje. Najvažniji deo stava BMW-a je da strategija sa univerzalnom platformom ne iziskuje nikakve kompromise ili ustupke kao što bi mogla biti manja autonomija.
Sa druge strane, VW, Audi i Mercedes idu drugačijim putem, i smatraju da namenska platforma za električna vozila ima velike benefite, kao što audijeva PPE EV konstrukcija u sebi ima sistem od 800 volti, koji značajno smanjuje masu vozila, štedi prostor i dozvoljava ultra brzo punjenje. Mercedes razvija svoju EVA 2 platformu na koju će postaviti EQS veliku limuzinu.
Međutim, ono što proizvođači retko spominju, a itekako su važni u njihovim strateškim odlukama su politički pritisci. Evropska Unija planira da smanji svoju zavisnost od uvoznih fosilnih goriva time što bi do 2050. potpuno eliminisala emisiju CO2. U skladu sa tim nova predsednica EU komisije Ursula von der Leyen je u decembru prošle godine najavila da će predložiti još oštrije zahteve po pitanju flotne emisije CO2 koji bi na snagu stupili 2030. godine.