Bitka za nadoknadu garancije vođena je golom politikom

Za potrošače, rad u garanciji je jednostavan: kada nešto nije u redu sa vozilom, odvezite ga u ovlašćeni servis dilera…

U sve većem broju država, grupe dilera su se okrenule prijateljskim državnim zakonodavcima da povećaju stope nadoknade od proizvođača automobila za garantne usluge, tvrdeći da su dodatna sredstva potrebna za povećanje plata radnika i servisima.
Za potrošače, rad u garanciji je jednostavan: kada nešto nije u redu sa vozilom, odvezite ga u ovlašćeni servis dilera. Problem je rešen, a račun pokriva proizvođač automobila. Iza kulisa, međutim, nadoknade garancije su se pretvorile iz zajedničkog poduhvata između proizvođača automobila i dilera u test snage koji se ne odvija u servisnim centrima već u državnim prestonicama širom sveta.
Frustrirani nečim što neki vide kao godine igranja i tvrdoglavosti proizvođača automobila koji pokušavaju da zadrže svoje troškove opoziva i garancije pod kontrolom, dileri su se okrenuli prijateljskim državnim zakonodavcima da isprave uočene greške. Državna udruženja dilera u najmanje 10 država lobirala su, i često pobeđivala, za povraćaj novca tražeći da eliminišu snižene cene koje su proizvođači automobila istorijski plaćali za takav posao. Argumenti dilera su jednostavni, iako pomalo neiskreni: za prezaposlene radnike u servisnim odeljenjima sa nedostatkom osoblja, posao je posao, a nadoknada ne bi trebalo da zavisi od toga ko plaća račun. Osim toga, kažu dileri, plate servisera treba da rastu da bi privukli i zadržali talente. Sa svoje strane, proizvođači automobila tvrde da su zarobljeni u svojoj mreži dilera, ne mogu da traže bolje ponude uz veoma velike troškove svake godine. Zahtevanje pune cene ne prepoznaje sam obim prihoda od usluga koji teče iz fabrike. Što se tiče tehnološke plate, dileri imaju veliki profit od usluga kako bi povećali plate, kažu proizvođači automobila.
Politika moći koja stoji iza ovih izmena zakona o franšizi je fascinantna. Povezujući tehnološku kompenzaciju, dileri su uspeli da dobiju dvostranačku podršku zakonodavaca željnih da podrže dobro plaćene poslove koji ne zahtevaju fakultetske diplome. U međuvremenu, proizvođači automobila u suštini mole zakonodavce da ne idu predaleko, posebno u državnim kućama gde broj direktnih poslova proizvođača automobila bledi u poređenju sa svim onim politički aktivnim dilerima u lokalnom vlasništvu. Ni proizvođači automobila ni dileri ne izgledaju dobro u ovim takmičenjima, posebno nakon neviđene profitabilnosti industrije. Da li proizvođači automobila treba da prestanu da igraju igrice kada nadoknađuju dilerima popravke u garanciji? Apsolutno. Da li dileri treba da plate svoje mehaničare više ako treba da ih zadrže? I to je da. Ako to znači da bilo koja strana zarađuje malo manje novca, ali bolje tretira zaposlene i klijente, onda je to samo trošak poslovanja.