Da li se MotoGP pretvorio u Ducati šampionat obzirom da na svakom startu ima po osam motocikala ove marke?
Da li se MotoGP pretvorio u Ducati šampionat obzirom da na svakom startu ima po osam motocikala ove marke? Statistika je neumoljiva i kaže da je u poslednje 42 MotoGP Velike nagrade na podijumu 28 puta bio barem jedan vozač Ducatija. Na poslednjoj MotoGP trci u Argentinu, podijum su zauzela tri vozača Ducatija i to privatnih timova. Dve trke nakon početka maratonskog šampionata možda ne znamo koji vozač će osvojiti titulu, ali praktično znamo koji konstruktor će je osvojiti. Do sada, Ducati je osvojio 71 o mogućih 74 poena, KTM 38, Aprilia 32, Yamaha 27, a Honda samo 20.
Neki će reći da je lako ostvarivati ovakve rezultate sa osam motocikala na startu svake trke, ali Borgo Panigale nije kriv što snabdeva trećinu grida motociklima. Čak i šefovi Ducatija su svesni da je to anomalija, ali ako i jeste, to je zbog toga što drugi proizvođači ili nisu raspoloženi ili nisu u stanju da snabdevaju satelitske timove. Pri tom, da, osam motocikala, ali kvantitet ne podrazumeva uvek i kvalitet.
Upravo po toj osnovi, Ducati je napravio veliku razliku kako u tehničkom tako i sportskom smislu. Imati osam motocikala na startu, a to zapravo znači ukupno 16 je velika obaveza. Činjenica je da se u Borgo Panigale nakon svakog MotoGP vikenda sliva ogromna količina podataka, ali je isto tako obezbeđivanje logistike i podrške za 16 motocikala ozbiljna obaveza. Pri tom, Ducati se obavezao da će satelitskim timovima isporučivati konkurentne motocikle.
Prošle godine Enea Bastianini je pobedio na četiri MotoGP trke na “starom” GP21, a u Argentini su sve tri podijum pozicije pripale “starim” Ducati GP22 motociklima. Očigledno je i prethodna evolucija motocikla više nego konkurentna, a zasluga za to pripada Gigiju Dall’Igniji i njegovom timu, koji su nekadašnji Ducati GP koji je retko ko mogao da savlada pretvorili u nešto drugo, a podjednako brzo. Da li je to tako trebalo bi pitati Alexa Marqueza, koji je nakon samo dve trke na GP22 došao da pol pozicije i podijuma, a zamalo je sa Honde otišao u prevremenu penziju, potpuno osporenog talenta i brzine. Čak se i vozači svojoj u prvoj MotoGP sezoni dobro snalaze na Ducatiju, što su pokazali Bastianini i Bezzecchi.
Na kraju, Ducati je promenio i svoju politiku po pitanju izbora vozača. Opekao se na Lorenza koji je koštao mnogo a doneo malo, pa umesto da traži vozače među skupim zvezdama, Ducati sada investira u mlade, pa uz male troškove dobija mnogo rezultata. U vreme kada je Ducati vozio Dovizoso ili je briljirao ili ga nije bio nigde, pa ni poena za Ducati, a sada, i kada Bagnaija kao prvi vozač tima zakaže, tu su drugi konkurentni vozači da pokupe poene.
Ne tako davno, Ducati je ličio na sliku Davida protiv Golijata, kada se borio protiv japanskih giganata, a sada su se stvari promenile. Ducati je Gigant, a ko će biti i da li će iko biti David, sezona ce pokazati.