NASA radi na transformaciji avio saobraćaja, a već do 2030. nova generacija putničkih aviona mogla bi doneti značajne promene
NASA transformiše avio saobraćaj, a već do 2030 nova generacija putničkih aviona mogla bi doneti promene. Objavljene su prve animacije projekata putničkih aviona nove generacije na kojima se uveliko radi. NASA uporedo radi na nekoliko projekta, a rezultat bi trebao doneti održiv i znatno ekonomičniji avio saobraćaj sa mnogo manje zagađenja.
Na projektu pod oznakom X-66A zajednički rade NASA i Boeing, a za sada je definisan kao “Demonstrator održivog letenja”. Šefovi američke aerokosmonautičke agencije žele da do kraja decenije, što znači do 2030. godine isprojektuju, naprave, testiraju i polete u putničkom avionu koji će imati manju emisiju otrova u izduvnim gasovima. X-66A je demonstrator u punoj veličini budućeg serijskog aviona, na kojem se radi punom parom. Projekat putničkog aviona na kojem rade NASA i Boeing bi trebao smanjiti potrošnju goriva a samim time i emisiju izduvnih gasova za 30% u poređenju sa najekonomičnijim avionom današnjice. Novi koncept nazvan je “ Transonic Truss-Braced Wing”, a počiva na krilima velikog raspona i velike vitkosti aeroprofila, sa dijagonalnim upornicama koje povezuju krila sa trupom aviona. Predložena kontrukcija ima značajno manje otpore vazduha uz zadovoljavajuću uzgonsku silu i samim tim omogućava manju potrošnju goriva. Koncept je upravo predstavljen na EAA AirVenture u Oshkoshu, deklarisan je kao eksperimentalni avion, a predstavnici NASA i Direktorata za aeronautička istraživanja poručuju da se ne radi o komercijalnom razvoju aviona kojim će putnici danas leteti, obzirom da se radi o visokorizičnoj tehnologiji. Pokušavamo da procenimo ovu tehnologiju – poručuju iz NASA i Boeinga. Ipak, prvi probni let X-66A najavljen je za 2028. godinu, a NASA se nada da bi se “ Transonic Truss-Braced Wing” tehnologija jednog dana mogla naći na polovini komercijalnih letelica za kratkolinijski i srednjelinijski putnički saobraćaj. Naime, avioprevoznici se globalno ponajviše oslanjanju na avione sa jednim prolazom između redova sedišta, a takvi avioni generišu polovinu izduvnih gasova. Procene Boeinga predviđaju da će se u periodu od 2035. do 2050. godine potreba za ovakvim avionima povećati na 40.000 komada.
Drugi pravac razvoja su putničku avioni sa hvridno električnim pogonom, na kojima GE Aerospace i magniX rade u okviru NASA projekta (EFPD) Demonstratora sa elektrifikovanim pogonom. Cilj projekta je jasan – razvoj nove generacije aviona sa elektro pogonom. NASA sarađuje sa partnerima iu raznih oblasti industrije, koji su, između ostalog, sposobni da razviju lakše i ekonomičnije elektromotore, elektroniku i materijale, koji mogu doprineti manjoj potrošnji goriva i emisiji.
Nove pogonske jedinice biće testirana na postojećim avionima. Saab 340B biće konvertovan za nove pogonske grupe i biće korišćen u testovima na zemlji i u vazduhu na megavatnu klasu hibridno električnih pogonskih grupa koje razvija General Elactric Aerospace. NASA najavljuje prve letove do 2025. godine.
Modifikovani DeHavilland Dash 7 je predviđen za hibridni pogonski sistem koji razvija magniX, a u sradnji sa kompanijama AeroTEC i Air Tindi, a očekuje se da korist od rešenja koje ovaj projekat donese najviše koristi ima kratkolinijski putnički saobraćaj sa avionima koje sada čine turboelisni avioni sa 30 do 70 sedišta, ali u znatno veći putnički avioni za regionalni saobraćaj kapaciteta do 180 putnika.
NASA planira da u narednih pet godina ima barem dva leteća demonstratora, a da u komercijalnu upotrebu hibridne tehnologije, barem u SAD, budu uvedene između 2030. i 2035. godine.