Zbog čega su točkovi na automobilima sve maštovitiji a nekadašnji zadatak da drži pneumatik na sebi postao mnogo kompleksniji?
Zbog čega su točkovi na automobilima sve maštovitiji a nekadašnji zadatak da drži pneumatik na sebi postao mnogo kompleksniji? Nekada je većina novih automobila dolazila sa jednostavnim čeličnim točkovima dizajniranim za čvrstinu i ništa više. „Ratkape“ su se brinule za stil, čak i na elegantnim, luksuznim automobilima. Naravno, bilo je nekih izuzetaka, ali čak i kada se raširena upotreba stilizovanih aluminijumskih točkova proširila 1980-ih, dizajn je ostao relativno jednostavan. Stiglismo do 2025. godine. Za svaki osnovni dizajn točkova sa pet krakova postoji desetak alternativa sa dovoljno žbica, ivica, džepova, uglova, spinera, rupa, lažnih „šrafova“ i geometrijskih oblika da efikasno istope oči posmatrača.
To je znak vremena, zar ne? Odraz automobilskog dizajna koji je, iskreno, postao prilično preteran. Zar ne možemo imati čisto i jednostavno dizajnirane, atraktivne točkove? Moderni točkovi su zaista odraz složenih trendova u automobilskom dizajnu, ali zapravo postoji metod za veći deo tog ludila. Mark Mejnvil, viši menadžer dizajna u GM-ovom studiju za performanse, motor sport i dodatnu opremu (PMA), govori o tehnologiji koja pokreće izbor ovih sve većih i sve smelijih točkova. „Ne znam da je dizajn zamišljen da bude složeniji, ali definitivno ima više elemenata koji utiču na dizajniranje točka nego što je bilo u prošlosti“, kaže on. „Recimo da ste imali jednostavni naplatak sa pet paoka. Možda su rekli „U redu, da, deluje da će biti dovoljno jak“, proveriti na testovima i svi su bili srećni. Sada možemo da uradimo virtuelno testiranje, virtuelno aero testiranje, analizu materijala.” Sa sofisticiranim alatima na raspolaganju, dizajneri u PMA studiju imaju znatno više slobode da istražuju razvoj točkova. To nije nužno isto što i jednostavan dizajn točkova – moderni točkovi moraju da balansiraju bezbednost, performanse i efikasnost sa stilom.
„Točak i pneumatik zajedno mogu uticati na otprilike 10 procenata ukupnog aerodinamičkog otpora vozila“, objasnio je Mejnvil. „Dok ranije to nije bilo toliko važno, danas kada tražimo što je moguće veću efikasnost za električna vozila, za vozila visokih performansi, to je deo jednačine na koju možda ranije nismo obraćali toliko pažnje. Zbog toga vidite mnoge moderne točkove sa raznim umetcima i ravnim delovima. Osim estetike, ovi elementi dizajna imaju za cilj da poboljšaju aerodinamičku efikasnost dok i dalje donose malo stila. Hlađenje kočnica je oduvek bilo uračunato u dizajn točkova, ali virtuelni razvoj omogućava dizajnerima da postanu veoma specifični — i kreativni — sa oblicima da maksimiziraju hlađenje uz balansiranje drugih zahteva. Inženjeri će nam reći: „Potrebno nam je ovoliko površine otvorene za hlađenje kočnica“, tako da ćemo napraviti naš omiljeni dizajn u koji smo zaljubljeni, a zatim ga provući kroz kompjuter i otkriti da moramo malo da povećamo površinu otvora za ventilaciju. Ili možda preterujemo, moramo da ih smanjimo. Postizanje tog balansa postalo je lakše sa širokim spektrom materijala i završnih obrada koji su sada dostupni dizajnerima. Nekada ste uglavnom imali samo čelik ili aluminijum na izboru. Možda su luksuzni točkovi ofarbani ili polirani, ili u slučaju čelika, tretirani prajmerom da bi se smanjila rđa, a zatim su postavljene „ratkape“.
Sada, lagane legure i karbonska vlakna otvaraju sve vrste mogućnosti, uključujući točkove većeg prečnika koje ljubitelji izložbenih salona vole, ali entuzijasti performansi generalno mrze. Na tom frontu, dobre vesti: bar u halama PMA, performanse su uvek na umu za dizajn točkova. „[Inženjeri] će nam dati zahteve“, rekao je Mejnvil. „Vrednost krutosti mora biti ovolika, ili masa mora biti ovako niska. Možda naglašavaju masu jer pokušavamo da dostignemo određenu potrošnju goriva, a masa vozila je krucijalana za što nižu potrošnju. Ili bi mogli reći da će za neki dizajn prioritet biti krugovi na trkačkoj stazi, tako da je krutost najvažnija. To bi nas moglo ohrabriti da koristimo različite materijale.“ Asortiman materijala je posebno koristan za Corvette, koja je dobila GM-ov prvi točak od ugljeničnih vlakana. Mainville je objasnio da korišćenje karbonskih vlakana omogućava veće dimenzije točkova koje kupci vole da vide, dok manja masa znači da nema kompromisa u performansama. I da ne zaboravimo veoma bitno – veći točkovi omogućavaju prostor za veće kočnice. Ali napredak u tehnologiji i materijalima nije samo u korist automobila sa performansama kao što je Corvette.
Dizajneri mogu da rade sa manje egzotičnim materijalima kako bi napravili veće točkove za druga vozila, za koje su sada dostupni točkovi od 24“. „Možda je to još uvek tradicionalni liveni točak od legure aluminijuma, ali nov je način na koji je proizveden, pa ima mnogo tanje zidne delove“, rekao je Mejnvil. “Dakle, možete imati veći točak, ali kroz analizu konačnih elemenata, gde se vrši virtuelno testiranje, oni mogu da provere da li će točak ispuniti zahtevana opterećenja. Tako da možemo malo da povećamo veličinu ako je prikladno, ali onda smanjimo masu u drugim oblastima koje nikada nismo mogli testirati u prošlosti. I to je sve sa napretkom u kompjuterskom softveru koji sada imamo.” Naravno, nisu sve samo brojevi i virtuelno testiranje. Točkovi i gume koje nose su verovatno najvažnije komponente vozila, a ne samo zato što nose automobil niz put. Osim potpunog farbanja, ništa drugo tako drastično ne menja karakter automobila kao set točkova. Oni su obično prva stvar koju ljudi primete, privlačeći pažnju i entuzijasta i povremenih posmatrača. Oni su emotivni. Oni su lični. Stil je apsolutno bitan. I Mainvilov tim u PMA to razume.
„Naša odgovornost je ubedljiv dizajn; moraju da izgledaju sjajno“, rekao je on. „U poslednjih 5-10 godina primetno je povećanje u pravljenju više od točkova. Kao i ranije, bio je to jednostavan petokraki i možda samo srebrna boja. Sada imamo toliko različitih završnih obrada.“ Da li to znači da će dizajn točkova postati sve složeniji? Mainville je rekao da će tehnologije završne obrade i dizajna napredovati dalje, ali su vam potrebne i jednostavne opcije. „Za Corvette Z06 i ZR1, postoje zaista zanimljivi točkovi sa dvostrukim zvezdastim šarama koje volim. Ali onda imamo i veoma čistu, jednostavnu leguru sa pet krakova. To su dva različita kraja spektra, a za mene je to najuzbudljiviji deo jer znam da neće svaki kupac imati isti ukus u isto vreme.“ Dakle, da, fabrički točkovi su složeniji nego ikad. Ali priličan deo ove složenosti ide u to da vaš sportski automobil bude brži, vaš EV efikasniji ili vaš SUV stilizovaniji, a da pritom ne trošite više goriva. Pretpostavljamo da prosečan kupac ne uzima u obzir ove faktore često i ima smisla kada razmislite o tome.
Bilo da tražite velike točkove sa gazilion žbica ili više volite manje, jednostavnije oblike, ohrabrujuće je videti da proizvođači automobila ulažu više vremena u dizajn koji zapravo čini vožnju automobila boljom. To je dokaz da oblik i funkcija mogu da žive u harmoniji. I usudimo se da kažemo – razumevanje nauke čini ove složene točkove u najmanju ruku interesantnijim.