Test – Dacia Spring

Test – Dacia Spring je gradski mališan na struju koji je zapravo ono što drugi tek treba da naprave i ponude kupcima

Test – Dacia Spring je gradski mališan na struju koji je zapravo ono što drugi tek treba da naprave i ponude kupcima – jeftin, gradski, električni automobil. Dobro, čeka nas ozbiljna analiza, da li je Dacia Spring stvrno jeftina i da li je stvarno automobil. Ovo drugo je naravno samo retoričko pitanje. Naravno da je automobil i to sa petora vrata, samo mali i sa mnogo čime minimalizovanim kako bi mu cena bila što prihvatljivija.

Aktuelna je osvežena ili druga generacija modela Dacia Spring. Model je debitovao 2021. pa je i očekivano da je nakon četiri godine malo “utegnut”, što se zapravo desilo prošle, 2024. godine. Kako bilo, neće se svi saglasiti, ali ovo je simpatični mališan dug samo 3.7 metara, koji se radio sa više nego restriktivnim zahtevima postavljanim pred inženjere. Da, ono što danas nudi tehnologija elektro pogona, a pogotovo baterije, je skupo, pa napraviti vozilo razumne cene ali i razumne funkcionalnosti nije ni najmanje jednostavno.

Dacija Spring je prvi potpuno električni automobil marke, a takođe je i najmanji model koji marka nudi u Evropi. Obe ove stvari će verovatno privući nove kupce brendu, a to potkrepljuju i podaci sa kontinenta. Dačija kaže da je, na osnovu prodaje u Evropi, gde je automobil bio dostupan i u prvom izdanju pre osvežavanja, 79% kupaca bilo novo za brend, a 93% nikada ranije nije kupilo električni automobil. S obzirom na to da je ulazni model u ponudu kompanije, Spring je prilično intrigantan. Prvi put je predstavljen u Evropi 2021. godine, ali njegovo poreklo se zapravo može pratiti unazad, do Kine 2019. godine, gde se proizvodi i prodaje kao Renault Citty K-ZE, kao i pod nekim drugim kineskim brendovima. Renault Citty K-ZE je električna verzija Renault Kvida, koji je budžetni benzinski model u Kini. Došlo je do mnoštva promena na K-ZE modelu kako bi se transformisao u Dacia Spring, a među njima je najvažnija bezbednosna oprema, kao što je uključivanje šest vazdušnih jastuka, više elektronike i ojačana karoserija.

Zbog čega sve ovo pominjemo? Pa, pre svega zbog činjenice da su na modelu Dacia Spring uočljive komponente koje smo odavno sretali na raznim modelima, kako marke Dacia tako i Renault. Drugim rečima, Spring je, da bi bio što jeftiniji, morao da nastane uz upotrebu što većeg procenta već razvijenih i testiranih komponenti. Naravno, drugi deo puta do razumne cene vodi uskom uličicom korišćenja materijala koji se uklapaju u štednju, a koji u rezultatu mogu da budu kako prihvatljivi, tako i da izazivaju snažan osećaj bofla. A Dacia tu odavno ume vešto da balansira.

Ovo je mali hatchback, pa od enterijera ni ne treba očekivati spektakularnu ponudu prostora. Prednja sedišta su ga dobila sasvim dovoljno, dok je zadnja klupa ipak samo nužni smeštaj na kratko za odrasle osobe, ako su napred osobe od preko 180 cm.

Doduše, ako pričamo od deci pozadi, stvar funkcioniše sasvim pristojno, obzirom da zadnja vrata olakšavaju manipulaciju decom, dečijim sedištima i “standardnom dečijom opremom”. Šalu na stranu, ali ni u jednom trenutku ne treba zaboraviti koncept Dacije Spring – ovo je prvenstveno gradski automobil, za kratke urbane relacije i nije namenjen za ture koje traju satima.

U odnosu na premisu “budžetni”, treba prihvatiti i uređenje enterijere i korišćene materijale. Tvrde plastike ima na sve strane, prepoznajemo otvore ventilacije, komande i prekidače iz drugih Dacia modela, a na spisak dolaze i instrument tabla i višenamenski ekran, odnosno infotejment.

Šta više, skoro pa nas je iznenadilo postojanje digitalne instrument table i poprilično velikog infotejmenta. Sve skupa, mnogo je onih koji će “racio” zaboraviti kod kuće, i nakon prvog pogleda na enterijer pobeći od ovog modela. Samo, po nama, će i pogrešiti. Enterijer Dacije Spring nudi sve što vam je za gradsku vožnju stvarno potrebno, uključujući klimu i elektropodizače prozora. Čak i prtljažnik od 300 litara, koji može da poraste do 1.000 litara sasvim zadovoljava sve dnevne potrebe.

Zatvarajući vrata na ovom modelu nismo bili facinirani zvukom koji nedvosmisleno govori da se radi o laganim i tankim vratima, a tu dolazimo do jedne od ključnih stavki ovog modela – male mase. Dacia je išla putem koji trasirao legendarni Colin Chapman osnivač marke Lotus, čija postavka je bila vrlo jednostavna – lagan automobil i sa malo konja mnogo donosi. Spring teži manje od jedne tone, što je za električni automobil vrlo lagano. Doduše, ne zaboravljamo ni činjenici koja je išla uz takvu postavku, a to je bezbednost. Dacia je znala da će EuroNCAP imati šta da kaže na temu bezbednosti modela Spring, pa je dodala neophodne elemente bezbednosti kao što su šest vazdušnih jastuka i vozačke asistencije i na tome se nije štedelo, a sa druge strane, ovo nije automobil za velike brzine i jurnjavu, nego civilizovanu gradsku vožnju po saobraćajnim propisima.

Zbog čega apostrofiramo malu masu vozila? Dacia Spring ima dve pogonske opcije, slabiju od 45 i snažniju, testiranu od 65 KS (što su snage motora davnih dana zaboravljene i penzionisane) i malenu baterijicu kapaciteta koji je na nivou onoga što kriste PHEV pogoni. Sa samo 27.4 kWh bruto kapaciteta, ova baterija treba da obezbedi preko 200 kilometara vožnje između punjenja. Sinhroni elektromotor ima 115 Nm maksimalnog obrtnog momenta i pokreće prednje točkove, a smešten je tamo gde smo i navikli – napred.

Dakle, po običaju, test vozila od uvoznika preuzimamo u Beogradu i pred nama je vožnja do Novog Sada, i moramo priznati da smo se zapitali da li ćemo stići iako je baterija napunjena na 100% a putni računar pokazuje 202 kilometra autonomije. Međutim, zebnju je brzo zamenilo opuštanje. Da, deonicu autoputa nismo vozili brže od 105 km/h, ali su na naše zadovoljstvo brže prolazili kilometri nego što je opadala energija u bateriji. Da ne bi bilo neprijatnih iznenađenja po pitanju energije, klimu nismo koristili, mada će se pokazati potpuno neopravdano. Zapravo, kilometar po kilometara Spring je počeo da skuplja naše simpatije, i počeli smo da tolerišemo ne baš najudobniji položaj sedenja za upravljačem i činjenicu da upravljač nije podesiv po dubini.

Da, grad je apsolutno zona komfora Dacije Spring. Mališan se vozi jednostavno i lako, provuče svugde, okrene svugde sa svojih 9.5 metara prečnika punog okreta, a i “polu parking” mesto biće dovoljno za parkiranje. Preglednost iz vozila je vrlo solidna, a na raspolaganju je i kamera za vožnju unazad, osrednjeg kvaliteta, ali više nego korisna. Upravljač je elektroservo pojačan i to vrlo snažno, pa su skretanja i parkiranja pravo zadovoljstvo. Iako je maksimalna brzina samo 125 km/h, činjenica je da Spring iz mesta do 50-60 km/h vrlo ozbiljno i više nego dovoljno dobro ubrzava.

U osnovi, što se vožnje tiče najveću manu nalazimo ne u vozilu, nego u njegovim “cipelama”. Dacia Spring koristi gume davno zaboravljenih dimenzija 165/65 R15, međutim, nije problem u dimenzijama nego u kvalitetu Linglong pneumatika u prvoj ugradnji (nisu napravljeni u Zrenjaninu), koji je blago rečeno loš. Ove gume nemaju dovoljno gripa ni na suvom ni toplom ni hladnom ni vlažnom, ni mokrom niti da prenesu svih 65 KS na podlogu, a ni da ozbiljno zadrže lagani autić u krivini. Na Linglongu samo razumno i pažljivo, a po mogućnosti što pre naći kvalitetnije pneumatike.

Ono čemu se mora voditi računa je da Spring nema menjač nego jednostavan selektor pogona napred nazad, bez Parking položaja, što znači da po zaustavljanju obavezno treba povući klasičnu mehaničku parkirnu kočnicu, kako automobil ne bi krenuo sopstvenim putem, obzirom da po gašenju motora ostaje u “leru”.

A da li Spring ispunjava obećanu autonomiju? Da, ispunjava i prebacuje. U gradu se može voziti vrlo ekonomično i potrošnja smanjiti na oko 12 kWh/100 km, pa i ispod toga. Nismo pokušavali da iscedimo poslednji kilovat iz baterije, ali procenjujemo da se u gradu može postići i do 240 kilometara vožnje, naravno, bez klime i uz umerenu ambijentalnu temperaturu. Sa druge strane, Dacia Spring će praktično uvek isporučiti malo preko 200 kilometara vožnje, nakon čega će se i na skromnom punjaču baterija brzo dopuniti. Konkretno, na 11 kW wallboxu za samo 2 sata.

Pominjali smo “pristupačno”, “jeftino”, “dostupno”… Za električna vozila stvarno “jeftino” je i dalje misaona imenica. Dacia Spring u osnovnoj opremi košta 19.990 evra, dok testirani paket u koji spada DC punjač i “Rouge Brick“ metalik boja košta 21.580 evra. Daleko je to od jeftinog, iako podsećamo da Spring može da ima veliku upotrebnu vrednost ako se koristi za ono što je namenjen i onako kako je namenjen. Zapravo, i dalje najveći problem ostaje zakržljala mreža punjača u Srbiji a pogotovo u većim gradovima koji i jesu prirodno okruženje modela Dacia Spring.