Test – Porsche Cayenne S

Test – Porsche Cayenne S je nešto što bi mogli nazvati suštinom automobila, a to su motor, menjač i donji postroj

Test – Porsche Cayenne S je nešto što bi mogli nazvati suštinom automobila, a to su motor, menjač i donji postroj. Naravno, vremena takve postavke vrednovanja jednog automobila davno su prošla, a mehaničke vrednosti jednog vozila bačene su u senku elektronskih elemenata, kako po pitanju nadzora rada kompletnog vozila, tako i po pitanju vozačkih asistencija, a pogotovo broja i veličine ekrana u kabini, sposobnosti raznoraznih povezivanja i „uvezivanja“.

Autoindustrija se sve manje bavi pomenutom suštinom jednog vozila, a sve više sposobnostima i mogućnostima koje, u osnovi, donose sve moćniji kompjuteri u vozilima, koji svojim „mozgovima“ preuzimaju elemente oko kojih su inženjeri ozbiljno „lupali glave“. Koga briga za balans vozila kad je tu elektronika stabilnosti, koga briga za isporuku snage kad je tu kontrola proklizavanja, koga briga za upravljački sitem, kad je su tu nule i jedinice da poprave ono što vozač ne ume.

Da, banalizujemo stvari, ali mnogo manje nego što se to čini. „Software defined“ vozila su stvarnost. A za sve one koji još ne znaju šta to znači, (ponovo malo banalizovano) sve dodatne vrednosti i kvalitete vozila donose njegove elektronske sposobnosti, a ne njegova mehanička suština. I da ne budemo pogrešno shvaćeni kao protivnici tehnološkog napretka autoindustrije, ne kažemo da se ne treba baviti benefitima koje elektronika i digitalizacija donose, daleko od toga. Samo podsećamo na suštinu jednog automobila.

Porsche Cayenne „trči“ drumovima širom sveta od 2002. godine, kada je premijerno predstavljen u Parizu. Šta je sportska marka, čiji „roll model“ je sportski 911, tražila u visokom i kabastom SUV segmentu? Pa egzistenciju, naravno, obzirom da od legende sa bokser motorom kompanija nije mogla da (pre)živi. Skloni osporavanju reći će da je Cayenne tada bio VW Touareg „na steroidima“ i delimično biti u pravu. I tada, a i danas u svojoj trećoj generaciji Porsche Cayenne deli svoju platformu sa modelima VW Touareg i Audi Q7/Q8, ali je deli i sa Lamborghini Urusom i Bentley Bentaygom. Autoindustrija je čudo, a sposobni i inspirisani inženjeri od jedne osnove (mehaničke platforme) mogu da naprave 10, po karakteristikama, potpuno različitih modela.

U svojoj trećoj generaciji Porsche Cayenne je detaljno i poprilično sveobuhvatno osvežen za modelnu 2024. godinu, pa dok bi ga jedni mogu okarakterisati kao starosedeoca na tržištu, mi kažemo da je u svojim najboljim godinama i životnoj formi, kada su ispravljeni ili otklonjeni svi nedostaci koji poslovično prate nove modele.

Porsche Cayenne S dizajnom karoserije izgleda upravo onako kako treba da izgleda jedan snagom nabijeni SUV, SAV ili kako god nazvali segment kojem pripada. Monolitno, i zapravo kompaktno u odnosu na činjenicu da pričamo od skoro pet metara dugom vozilu.

Tek da podsetimo, Cayenne je dug 4.93 metra i ima međuosovinski razmak od 2.895 mm. Živi je dokaz odličnog osnovnog dizajna kojem vreme ne može ništa i koji je u „face liftu“, za koji fabrika kaže da je sveobuhvatniji nego ikada, samo dobio tehnološka unapređenja, kao što su HD matrix LED farovi.

U svom enterijeru Porsche Cayenne za početak nudi ono što mu je osnovni zadatak – mnogo prostora. Da ne zaboravimo osnovu, stvoren je da sportski imidž i prestiž marke Porsche dovede među vozila sa visokom funkcionalnošću i svakodnevnom upotrebljivošću. Nema u ovoj kabini nepotrebnih ukrasa koji samo oduzimaju prostor. Svedeno, dobro organizovano, funkcionalno i kvalitetno uklopljeno. Tako jednostavno, a tako teško postići.

U procesu modelnog osvežavanja ručica menjača je pretvorena u prekidač i premeštena na armaturu iza upravljača, što je rešenje koje se nije svima dopalo, ali se u vožnji pokazuje kao funkcionalno, a na centralnom grebenu je oslobodilo prostor za bežični punjač za telefon i prostran boks za sitnice, ali i lepo raspoređene i vrlo funkcionalne prekidače osnovnih funkcija udobnosti, kao što su ventilacija i grejanje sedišta, klimatizacija, ali i staro dobro(došlo) dugme za regulaciju glasnoće Bose audio sistema.

Ni Porsche Cayenne nije zaobišao trend digitalizacije i pretvaranje kabine automobila u bioskop na točkovima. Da, među opcijama ugrađenim u testirano vozilo bio je i famozni i veliki treći ekran za suvozača, koji je dobrim delom ogledalo osnovnog ekrana infotejmenta uz dodatne aplikacije koje može da koristi suvozač, a koji je vrlo efikasno skriven od pogleda vozača, kako ne bi u vožnji došao u iskušenje da pogleda film koji gleda suvozač. Ok, prihvatamo, lepo za imati, zabavno za suvozača, ali ne i nužno neophodno. Ono što nam se definitivno dopada je činjenica da su oba info-zabavna ekrana ugrađena u armaturu, a ne postavljena na nju.

Po vozača svakako najbitnija, instrument tabla je velika, pregledna, visoke rezolucije sa centralno postavljenim obrtomerom, koji iz perspektive automatskog menjača možda i mena previše bitnu ulogu, ali svakako sjajno izgleda. Naravno i očekivano, vozač može da odabere mnogo toga prema sopstvenoj želji, uključujući i akcelerometar, ali svakako, bolje je posvetiti se drumu nego ubrzanjima.

Velik je ovo automobil, pa nismo iznenađeni odličnom ponudom prostora. Da, to je pomenuti deo priče da se uz sportski imidž i obiljne performanse dobije funkcionalnost i svakodnevna upotrebljivost. S tim u vezi, prednja sedišta su udobna i bogato dimenzionisana, u testiranom paketu oprme podsiva po čak 18 elemenata, ali ne treba očekivati duboke i tvrde sportske kadice kao u modelu 911, iako su bočne podrške visoke. Ovo su pre svega udobna sedišta, pa tek potom savršeno ispunjavaju ulogu čvrstog držanja tela na svom mestu u krivinama.

Zadnja klupa je čak iznenađujuće malo i plitko profilisana, pa svakako, u oštroj vožnji kroz krivine, ne treba očekivati da će putnike pozadi zadržati na svom mestu. Sa druge strane, zadnja klupa definitivno i vrlo uspešno radi svoj posao udobnog smeštaja putnika zahvaljujući odličnoj ponudi prostora i ispunjava porodičnu ulogu modela Cayenne.

A za opušten odlazak na zimovanje ili letovanje zaslužan je i prtljažnik koji već u osnovnoj konfiguraciji do visine naslona zadnje klupe nudi 772 litre. Uz trodelno preklapanje može se sasvim lepo i lako iskombinovati sve do maksimalne zapremine utovarnog prostora od 1708 litara.

Pomenuli smo da je Porsche Cayenne S suština automobila, prvenstveno misleći na pogon i donji postroj. Izvor pogona je 4.0 V8 agregat koji diše uz pomoć dva turbokompresora, dostižući 474 KS pri 6.000 o/min, ali i maksimalnih 600 Nm već od 2.000 o/min. Pogon na svim točkovima je preko osmostepenog automatskog menjača a prednje i zadnje oslanjanje je multi link, uz PASM (Porsche Active Suspension Management), Porscheov sistem upravljanja aktivnim ogibljenjem, a u slučaju testiranog modela i vazdušno ogibljenje. Tek da priča o donjem postroju bude zaokružena, tu je i upravljanje na svim točkovima, a i Sport Chrono paket otključava još poneku sitnicu.

Zapravo, da bi doživeli uživanja kojih Porsche Cayenne S ume da donese mnogo, ne treba ni krenuti u vožnju, dovoljno je samo startovati veliki “osmak” i dan pred vama već posaje lepši. Šalu na stranu, ima (nas) vozača koji i te kako uživaju u zvuku motora, a ovaj model svojim baritonom iz izduva se uvlači pod kožu. Ali zvuk svakako nije suština, nego samo deo slike koju crta Porsche Cayenne S.

Inženjeri Porschea su napravili spektakularno dobar posao sa donjim postrojem ovog SUV-a, koji prkosi zakonima fizike. Velik je i težak ovaj automobil, preko 2.000 kg ima prazan, ali se to u vožnji ne oseti. Čak i u normal modu vožnje poprečno i uzdužno kretanje karoserije u krivinama, pri ubrzanju i kočenju je minimalno, a upijanje neravnina ostaje iznenađujuće efikasno, a u Sport i Sport + modu vožnje Cayenne S postaje još oštriji i povezaniji sa vozačem. PASM jednostavno sjajno radi svoj posao i vozilo je u svakom trenutku zalepljeno za podlogu.

Dve karakteristike su visoko na listi onoga što Cayenne čini Porscheom. To što je kočioni sistem fascinantan i nije neko iznenađenje, obzirom da marka decenijama unazad postavlja standarde u domenu kočenja, ali zanimljiviji deo je da tako moćan kočioni sistem nije nervozan i Cayenne se zapravo može voziti vrlo mekano i lako dozirati kočion sila. Karakteristika kojoj se mora skinuti kapa i nakloniti do zemlje je upravljanje. Direktno i precizno, uz male otklone upravljačem, Cayenne se usmerava tamo gde poželite i jednostavno mami na odlazak na neku vijugavu deonicu puta čistog uživanja radi. A pri tom ni upravljanje nije nervozno i zamorno.

Pri tom, preko dve tone mase je ravnomerno raspoređeno među osovinama i Cayenne ima fascinantno dobar balans uprkos velikom osmaku ispod prednje haube. Da li je baš 911? Pa nije, ali nije toliko daleko kao što bi se moglo očekivati.

Motor je priča za sebe, ne samo zbog izobilja snage nego zbog načina na koji je isporučuje. Progresivno, ubedljivo, ali linearno i bez i jednog režima obrtaja u kojem pokazuje neodlučnost. Da li uopšte treba pominjati da je ubrzanje do 100 km/h za manje od pet sekundi fascinantno? Osmostepeni automatik savršeno radi svoj posao, ali za razliku od mnogih drugih, ako se odlučite na korišćenje papučica na upravljaču, pomislićete da se radi o menjaču sa dvostrukom spojnicom, a ne klasičnom automatiku.

Ima li Porsche Cayenne neku manu? Pa, nije da nema. Osim što mami vozača da vozi brže nego što je dozvoljeno, potrošnja teško silazi ispod 14 l/100 km čak i pri vrlo, vrlo miroljubivoj vožnji koja je veći izazov od dinamične na kakvu Cayenne poziva. Na kraju, da li je mana ili se to nekako drugačije zove sami procenite, ali teško je dostupan. Cena za testirani model je 167.000 evra.