Honda HR-V - suština ispred forme

Kada je model dve godine na tržištu, a na ulicama redak do nivoa egzotike, postavlja se pitanje – zbog čega?

Honda HR-V, barem kod nas potpuno je marginalna. Videti je na ulici egzotično je isto koliko i videti Rolls Royce. A ovaj model je imao kada da se etablira, pogotovo uz činjenicu da pripada crossover segmentu, koji se i kod nas sasvim ozbiljno “zaleteo”. U čemu je tajna, do sada, neuspeha Honde HR-V?
Bila hrabra postala plašljiva
Kada se Honda HR-V pojavila 1999. bila je, blago rečeno, neobična i hrabra, i nagovestila nešto što je postalo globalna epidemija. Hrabra zato što je bila crossover sa troja vrata, a nagovestila svetsko tržište zatrpano raznim interpretacijama formata crossovera. Iako se malo ko više i seća prvog HR-V-a, ovaj čudni model opstao je u proizvodnji čak sedam godina, sve do dolaska danas aktuelnog modela. Samo, ono što je Honda ponudila kao naslednika, jedino zajedničko sa prethodnikom imalo je ime. HR-V je postao nešto sasvim drugo, ni neobično ni egzotično.
Previše običan
Da li je upravo ova “običnost” stala na put popularnosti Hondi HR-V? Da, najverovatnije da je to barem deo razloga. HR-V gledaoca – potencijalnog kupca, ostavlja ravnodušnim. Honda koja je umela da bude hrabra, pa šta mu Bog da, napravila je kompaktni hatchback, malo povišenog klirensa, koji na sebi nema ni jedan jedini detalj koji bi viknuo: “Ej, tu sam, gledajte me!”… Da se razumemo, na karoseriji nema ničega lošeg ili ružnog, ali nema ni ničega upečatljivog. Da li je ovo bio pokušaj da se napravi nešto vanvremenski sa dugim rokom trajanja? Možda i jeste, i činjenica je da HR-V svojim dizajnom tokom vremena neće ništa ni dobiti niti izgubiti. I sve vreme će biti 4.3 metra dugi hatchback koji neće privlačiti ničiju pažnju. Realno, postoje kupci koji ovo upravo i žele, pa je HR-V, verovatno, njima i namenjen.
Suština ispred forme
Tek kada se uđe u HR-V, pada na pamet ideja da su Japanci stavili suštinu ispred forme. Decenijama su to radili, sve dok se nisu povinovali kupcima koji žele i lep a ne samo praktičan i pouzdan automobil. Za početak, Honda HR-V je, gotovo sigurno, automobil sa najboljom ponudom prostora u dužini od samo 4.3 metra, tačnije 4.29 m, da budemo precizni. I ne govorimo samo o praznom prostoru kojega ima pa ima, nego odlično iskorišćenom i obrađenom prostoru. Konačno, nema tvrde plastike na vratima, nego je na njenom mestu obloga od tkanine.

Na armaturi jeste imitacija kože, ali pristojna, dobro i precizno uklopljena. Šine po kojima klize sedišta su sakrivene ispod oplate, a prednja sedišta deli visok i lepo oblikovan centralni greben. Tu je duboki držač za dve šolje sa zanimljivim sistemom koji mu obezbeđuje dve dubine. Jedina zamerka na funkcionalnost je prostor za odlaganje sitnica u centralnom grebenu ispod menjača. Gotovo da je na visini stopala, a priključcima za HDMI, USB i 12V napajanje teško je prići.
Ipak, iznad svega, ništa ne deluje jeftino i urađeno na brzinu. Neobično i na prvo pogled nepraktično rešenje je otvora ventilacije celom dužinom armature ispred suvozača, ali u praksi se pokazuje da se sasvim lepo može dozirati i usmeravati strujanje vazduha iz tri otvora. Komande ventilacije i klimatizacije nisu na višenamenskom ekranu, nego na zasebnom ekranu osetljivom na dodir, krupne, jednostavne i razumljive grafike.
Prednja sedišta su, kako nas je Honda odavno navikla, odlična. Bogato dimenzionisana, sa grejačima, ne preterano duboko profilisana. Svo četvoro vrata se veoma široko otvara, pa je pristup sedištima izuzetno lagan. Hodovi su veoma dugi, kao i podešavanje vozačevog sedišta po visini, pa HR-V mogu da voze i izrazito niske i izrazito visoke osobe.
Za dvometraše i napred i pozadi
Ni zadnja klupa nije “fušeracija” nego je pažljivo oblikovana i dobro dimenzionisana. Opremljena su “Magic seating” mehanizmom preklapanja, pa je obaranje naslona, uz koje se pomera i sedalni deo lako i donosi potpuno ravnu tovarnu površinu. I veoma važan detalj: bez obzira gde se nalaze prednja sedišta, naslon zadnji se bez problema preklapa. Najčešće, potrebno je prvo pomeranje prednjih sedišta napred, pa je tek potom preklapanje naslona zadnjih sedišta.
A ponuda prostora za noge pozadi je ravna čudu. Najbolja ilustracija je da iza vozača od preko dva metra može da sedne putnik visine preko dva metra! Uz sve to HR-V ima i solidnih 470 litara prtljažnika, što znači više nego, na primer, Nissan Qashqai. Ako zatreba, preklapanjem naslona 40:60 stiže se do čitavih 1.533 litara zapremine prtljažnika.
Instrumet tabla je analogna i velika, grafika jednostavna, ali ne i previše maštovita. Šta više, čitljivost podataka putnog računara, koji je zaseban instrument, bi mogla biti bolja. Ono što je za preporuku prilikom konfigurisanja vozila svakako je ADAS bezbednosni paket sa elektronskim asistencijama, u kojem se nalazi upozorenje o napuštanju kolovozne trake, upozorenje o nailasku na prepreku, inteligentni limitator brzine, automatska duga svetla, i prepoznavanje saobraćajnih znakova. Testirano vozilo definisano je Elegance, odnosno srednjim paketom opreme, koji je, tipično za Hondu, više nego solidan. Dvozonska klimatizacija, multifunkcionalni upravljač, 7” višenamenski ekran osetljiv na dodir, odličan audio istem sa DAB radio prijemnikom, elektronskom parkirnom kočncom sa hill start assistom, parking senzorima i još dosta toga. U osnovi, jedino što bi na ovaj paket trebalo dodati je kamera za vožnju unazad.
Platforma modela Jazz
Honda HR-V postavljena je na modifikovanu, ali poznatu platformu novog modela Jazz, što znači da je reč o relativno jednostavnoj kombinaciji MacPherson opružnih nogu napred i torzije pozadi. Pogon je na prednjim točkovima, a izvor snage atmosferski benzinski četvorocilindraš od 1.5 litara radne zapremine. Maksimalnih 130 KS dohvata pri 6.600 o/min, a maksimalnih 155 Nm pri 4.600 o/min. Menjač je manuelni šestostepeni.
Odličan porodični monovolumen
Ovako motorizovan HR-V odličan je porodični paket. Kombinacija sjajne ponude prostora i funkcionalnosti, i solidnog pogona zadovoljava i svakodnevne potrebe u gradu, ali i duga putovanja. Tradicionalno, Hondini agregati imaju odličnu kulturu rada, što je i ovde slučaj, ali svako ubrzanje prati režeći, gotovo sportski, ali, u ovom automobilu, pomalo nepotreban zvuk motora. Međutim, pri kontinuiranim brzinama HR-V je tih. Ogibljenje nije tvrdo trimovano. Kompromis udobnog i dovoljno dinamičnog i preciznog u vožnji je potpuno uspeo. Ponavljamo, ovo je odličan porodični monovolumen – crossover, ne sportski orijentisan hothatch. Zbog toga će ljubitelji oštre vožnje reći da nije zabavan za vožnju. I biće u pravu, ali oni koji žele jedan potpuno nezahtevan, prijatno precizan i prijatno udoban automobil biće veoma zadovoljni. I bezbedni, obzirom da kada krene da kliza u krivini to radi neutralno, bez izraženog podupravljanja ili preupravljanja. Jedino čime će i jedni i drugi biti oduševljeni to je sjajni Hondin manuelni menjač sa minijaturnom ručicom. A i ekonomičnost je jača strana HR-V-a. Prosek na otvorenom putu je bez problema 5 litara, dok se u gradu popne najdalje do 6,3, što je sasvm prihvatljivo.
I zbog čega je redak?
Ovaj test u izvesnom smislu je trebao da da ogovor na pitanje zbog čega je Honda HR-V retka na našim ulicama. Deo odgovora smo dali na početku – nedovoljno atraktivan izgled. Drugi deo odgovora su bile visoke, previsoke cene. Bez mnogo problema prelazile su 30.000 evra, što je definitivno previše. Međutim, sve se menja, pa i cene HR-V-a. Testirani model sa trenutno važećom akcijskom cenom od 20.990 evra je odlična ponuda. Istina, niko se za vama neće okrenuti, ali će vas sve ostalo oduševiti. Ovo je, što se ponude prostora i funkcionalnosti sigurno jedan od najboljih automobila u svom B crossover segmentu.