Polako, nigde ne žurim…

Dacia Sandero – automobil naše realnosti (a možda i nadrealanosti) i dohvatljivosti. Najjeftinije što se može kupiti a da bude novo, ima fabričku garanciju, pa čak i da sasvim pristojno drži cenu u drugoj prodaji.

Nizak nam je standard, pa to ti je. Nov automobil je Srbinu pusti san ako ne želi da okači kožu o šiljak tako što će iscediti zadnji dinar iz slamarice, ili se daviti u raljama lizinga i skrivnih troškova zvanih kasko, otkup i ostalo. Živimo u zemlji gde se kupuje na akcijama (doduše samo malo smanjenim preduvanim cenama), gde je imperativ što jeftinije, gde je sve obezvređeno, a pogotovo rad, kreativnost i profesionalnost. Ponekad se pitam kako napisati profesionalan osvrt na automobil, i nekome pomoći u odluci, u zemlji ge je glavna vest koja starleta (šta god značilo to zanimanje, a da ne dovodim u sumnju obrazovanje i moralne vrednosti) pokazala previše i srušila internet. Nisko smo spali, jako nisko, a treba da se pozabavim automobilom koji nije tehnološka fascinacija, koji nije ni čudo estetike, a pogotovo ne automobil zbog kojeg će vlasnika komšije gledati ispod oka, sa značajnom dozom zavisti, a pogotovo ne razumevanja za racionalnu odluku.

A Dacia je marka koja je tako definisana, kao racionalan (ne i jeftin) izbor, a model Sandero, kao malo modernizovana i estetizovana filizofija Logana. Dacia se kupuje hladne glave, i odmerenog budžeta, a vlasniku će doneti upravo toliko koliko je platio (ne preplatio), najbolji automobil na svetu – nov automobil. Ako smo zaboravili, čisto da se podsetimo – to je rekao Henri Ford i najbolje definisao pojam najboljeg automobila.

Sandero je ove godine osvežen, dobio je nove LED umetke za dnevnu vožnju, modifikovane stražnje svetlosne grupe i poneku nebitnu lajsnu. Ono što je mnogo bitnije, posle, realno, odavno prevaziđenog 1.0 benzinca sa 75KS, dobrog i ekonomičnog, ali skupog 1.5 dCi dizela, u ponudi je sa potpuno novim 0.9 TCe, malim trocilindarskim turbo benzincem sa sasvim lepih 90KS. Ovim je Sandero prestao da bude nosač odavno isplaćenih tehnologija prethodnih generacija i dobio aktuelan, pa u svojoj klasi čak i atraktivan pogon. I još nešto, uz 0.9 TCi ide i dodatna novotarija, koja je iz kabine izbacila papučicu kvačila i termin …”brzine idu u H”. EasyR menjač. Ne, brzine ne idu u R, nego je R od robotizovani menjač. To u osnovi nije loša definicija. Reč jeste o klasičnom petostpenom mehaničkom menjaču, sa jednom klasičnom spojnicom, ali kod kojeg ulogu vozačeve noge na paučici kvačila i ruke na ručici menjača preuzima hidraulika i servo pumpe. U osnovi, ovo rešenje je jednostavnije, jeftinije i lakše od automatika, i slično važi i u poređenju sa aktuelnim prenosnicima sa 6, 7, 8 brzina i dvostrukim spojnicama. Iz ugla vozača to znači dve papučice i menjač koji ide samo napred ili nazad.
Sve skupa, šta donosi ova kombinacija osveženi Sandero – 0.9 TCe – EasyR?

Za početak upotrebljiv hatchback od 4 metra, koji je dizajnom sada već dostigao sasvim korektan nivo. Naravno da ne bi pobedio ni na jednom izoru lepote, ali definitvno svog vlasnika ne spušta u drugu klasu. Nedavnim ozvežavanjem spolja nije dobio mnogo izmena, i nalaze se ponajviše u prednjim i stražnjim svetlosnim grupama. Novi su i gril hladnjaka i odbojnici.

Enterijer ipak dobio više toga novog. Pre svega upravljač, deblji, mekši i prijatniji, a i presvlake sedišta imaju za nijansu kvalitetniji osećaj na dodir. Ipak, komplikovana i ne preterano praktična funkcija podešavanja sedišta po visini je ostala. Sa jedne strane dobroje što je vozačevo sedište podesivo po visini, ali sa druge, može to i malo praktičnije. Dosta plastike i je i dalje sveprisutno, ali se u ovom domenu mora biti tolerantan, obzirom na cenovni razred. Ponajbolji deo Sandera je upotrebljivost uz vrata koja se široko otvaraju i pristojna prtljažnik od 320 litara, sa jednostavnim preklapanjem sedišta. Laureat paket opreme podrazumeva i klima uređaj i putni računar koji je na raspolaganju vozaču.

Kroz proces restilizacije, ako je išta rađeno na temu vozne dinamike, malo toga novoga se oseti. Sandero je prvenstveno gradski automobil sa jako pojačanim upravljačem, što je odlično pri malim brzinama, u gradu i pri parkiranju ali pri velikim brzinama malo stvara osećaj plivanja. Svakako, većina vozila glavni deo svog životnog veka i provede u gradskoj vožnji, tako da je u ovom slučaju lagano upravljanje samo kompliment. Uz to ide i dobra preglednost, obzirom da se sedi dosta uspravno, a Sandero ima i izraženo velike staklene površine. Dosta mekan trim ogibljenja znači udobnost, ali u nešto više naginjanja u krivinama.

E sada, gde tu dođe novi agregat koji se nalazi i u modelima Clio i Captur. Pre svega, ovo je mali i lagan turbo trocilindraš sa 90 KS i 140 Nm maksimalnog obrtnog momenta. Naglasak je svakako na lagan čime je masa Sandera smanjena za 20-ak kiograma. Mali agregat znači i male mase unutar njega i male inercione sile, što se u vožnji i čuje i oseti. Motor je zivahan i spreman da se obrtajima odazove na komandu gasa. A robotizovani Easy-R? Pre svega, veoma je jednostavan za upotrebu sa svoja samo tri položaja: D, N i R. Znači, napred, neutral i nazad. Samo, pažnja, nema P položaja koji automobil drži u mestu kada se ugasi motor. Uvek, baš uvek, treba povući parkirnu kočnicu, kada se napušta vozilo, a čak ni efekat ostavljanja u brzini ne postoji. U praksi, pokazalo se da sam obično i gasio motor u brzini, što uobičajeno i radim, ali to znači da sam pre sledećeg startovanja po pravilu uspevao da pokrenem motor “iz druge”. Iz prve, obzirom da je ostajao u brzini, ne može se startovati i mora se prvo potražiti neutral. Ništa strašno, traži malo privikavanja, ali dobra vest je da u stani – kreni vožnji nema zamornog “kvačilanja”.

Ipak ono na sta se nisam navikao je pauza u protoku snage dok traje promena stepena prenosa.Čak nije ni subjektivan osećaj, kazaljka bzinomera stoji u mestu dok sledeća brzina ne nastavi ubrzavanje. Pokušavao sam da eksperimentišem sa jačinom prtiska na papučicu gasa, brzinom kojom je pritiskam, pa čak i popuštanjem kada mislim da treba da se dogodi promena stepena prenosa, ali nisam uspeo da postignem odlučniju i kraću promenu. Manuelna promena, koja je moguća, samo je dozvoljavala promenu stepena prenosa po mome, ali ne i ubrzavanje procesa. Sve skupa, od ove kombinacije motor i menjač ne treba očekivati preteranu dinamičnost u vožnji, koji sam agregat omogućuje. EasyR menjač je namenjen za vozače čiji moto je “polako, nigde ne žurim”, a koji pre svega žele da se “ratosiljaju” papučice kvačila. U brojkama izražena vozna dinamika kaže da se do 100 km/h stiže za 11 sekundi uz maksimalnu brzinu od 175 km/h, što znači da je ovo zapravo najbrži Sandero u ponudi. Sa prosečnom potrošnjom na testu od 6,4 litre, samo je malo veći potrošač od znatno skupljeg dizela.

Na kraju, ostaje odgovor na pitanje: da li osnovni i najjeftiniji Sandero sa dobro poznatim 1.0 SCe motorom od 75KS ili skuplji sa najnovijim agregatom i robotizovanim menjačem. U Laureat opremi razlika u ceni za ovu dilemu je tačno 900 evra, i u skladu sa tim podatkom nema dileme. Definitivno da za snažniji, temperamentniji i ekonomičniji motor, i da za Easy-R menjač, ali ako ne očekujete preteranu voznu dinamiku, nego želite da prtisnete gas i automobil, vrlo jednostavno, uradi sve umesto vas.