Dacia Sandero – automobil naše realnosti (a možda i nadrealanosti) i dohvatljivosti. Najjeftinije što se može kupiti a da bude novo, ima fabričku garanciju, pa čak i da sasvim pristojno drži cenu u drugoj prodaji.
Nizak nam je standard, pa to ti je. Nov automobil je Srbinu pusti san ako ne želi da okači kožu o šiljak tako što će iscediti zadnji dinar iz slamarice, ili se daviti u raljama lizinga i skrivnih troškova zvanih kasko, otkup i ostalo. Živimo u zemlji gde se kupuje na akcijama (doduše samo malo smanjenim preduvanim cenama), gde je imperativ što jeftinije, gde je sve obezvređeno, a pogotovo rad, kreativnost i profesionalnost. Ponekad se pitam kako napisati profesionalan osvrt na automobil, i nekome pomoći u odluci, u zemlji ge je glavna vest koja starleta (šta god značilo to zanimanje, a da ne dovodim u sumnju obrazovanje i moralne vrednosti) pokazala previše i srušila internet. Nisko smo spali, jako nisko, a treba da se pozabavim automobilom koji nije tehnološka fascinacija, koji nije ni čudo estetike, a pogotovo ne automobil zbog kojeg će vlasnika komšije gledati ispod oka, sa značajnom dozom zavisti, a pogotovo ne razumevanja za racionalnu odluku.
A Dacia je marka koja je tako definisana, kao racionalan (ne i jeftin) izbor, a model Sandero, kao malo modernizovana i estetizovana filizofija Logana. Dacia se kupuje hladne glave, i odmerenog budžeta, a vlasniku će doneti upravo toliko koliko je platio (ne preplatio), najbolji automobil na svetu – nov automobil. Ako smo zaboravili, čisto da se podsetimo – to je rekao Henri Ford i najbolje definisao pojam najboljeg automobila.
Sandero je ove godine osvežen, dobio je nove LED umetke za dnevnu vožnju, modifikovane stražnje svetlosne grupe i poneku nebitnu lajsnu. Ono što je mnogo bitnije, posle, realno, odavno prevaziđenog 1.0 benzinca sa 75KS, dobrog i ekonomičnog, ali skupog 1.5 dCi dizela, u ponudi je sa potpuno novim 0.9 TCe, malim trocilindarskim turbo benzincem sa sasvim lepih 90KS. Ovim je Sandero prestao da bude nosač odavno isplaćenih tehnologija prethodnih generacija i dobio aktuelan, pa u svojoj klasi čak i atraktivan pogon. I još nešto, uz 0.9 TCi ide i dodatna novotarija, koja je iz kabine izbacila papučicu kvačila i termin …”brzine idu u H”. EasyR menjač. Ne, brzine ne idu u R, nego je R od robotizovani menjač. To u osnovi nije loša definicija. Reč jeste o klasičnom petostpenom mehaničkom menjaču, sa jednom klasičnom spojnicom, ali kod kojeg ulogu vozačeve noge na paučici kvačila i ruke na ručici menjača preuzima hidraulika i servo pumpe. U osnovi, ovo rešenje je jednostavnije, jeftinije i lakše od automatika, i slično važi i u poređenju sa aktuelnim prenosnicima sa 6, 7, 8 brzina i dvostrukim spojnicama. Iz ugla vozača to znači dve papučice i menjač koji ide samo napred ili nazad.
Sve skupa, šta donosi ova kombinacija osveženi Sandero – 0.9 TCe – EasyR?
Za početak upotrebljiv hatchback od 4 metra, koji je dizajnom sada već dostigao sasvim korektan nivo. Naravno da ne bi pobedio ni na jednom izoru lepote, ali definitvno svog vlasnika ne spušta u drugu klasu. Nedavnim ozvežavanjem spolja nije dobio mnogo izmena, i nalaze se ponajviše u prednjim i stražnjim svetlosnim grupama. Novi su i gril hladnjaka i odbojnici.
E sada, gde tu dođe novi agregat koji se nalazi i u modelima Clio i Captur. Pre svega, ovo je mali i lagan turbo trocilindraš sa 90 KS i 140 Nm maksimalnog obrtnog momenta. Naglasak je svakako na lagan čime je masa Sandera smanjena za 20-ak kiograma. Mali agregat znači i male mase unutar njega i male inercione sile, što se u vožnji i čuje i oseti. Motor je zivahan i spreman da se obrtajima odazove na komandu gasa. A robotizovani Easy-R? Pre svega, veoma je jednostavan za upotrebu sa svoja samo tri položaja: D, N i R. Znači, napred, neutral i nazad. Samo, pažnja, nema P položaja koji automobil drži u mestu kada se ugasi motor. Uvek, baš uvek, treba povući parkirnu kočnicu, kada se napušta vozilo, a čak ni efekat ostavljanja u brzini ne postoji. U praksi, pokazalo se da sam obično i gasio motor u brzini, što uobičajeno i radim, ali to znači da sam pre sledećeg startovanja po pravilu uspevao da pokrenem motor “iz druge”. Iz prve, obzirom da je ostajao u brzini, ne može se startovati i mora se prvo potražiti neutral. Ništa strašno, traži malo privikavanja, ali dobra vest je da u stani – kreni vožnji nema zamornog “kvačilanja”.
Ipak ono na sta se nisam navikao je pauza u protoku snage dok traje promena stepena prenosa.Čak nije ni subjektivan osećaj, kazaljka bzinomera stoji u mestu dok sledeća brzina ne nastavi ubrzavanje. Pokušavao sam da eksperimentišem sa jačinom prtiska na papučicu gasa, brzinom kojom je pritiskam, pa čak i popuštanjem kada mislim da treba da se dogodi promena stepena prenosa, ali nisam uspeo da postignem odlučniju i kraću promenu. Manuelna promena, koja je moguća, samo je dozvoljavala promenu stepena prenosa po mome, ali ne i ubrzavanje procesa. Sve skupa, od ove kombinacije motor i menjač ne treba očekivati preteranu dinamičnost u vožnji, koji sam agregat omogućuje. EasyR menjač je namenjen za vozače čiji moto je “polako, nigde ne žurim”, a koji pre svega žele da se “ratosiljaju” papučice kvačila. U brojkama izražena vozna dinamika kaže da se do 100 km/h stiže za 11 sekundi uz maksimalnu brzinu od 175 km/h, što znači da je ovo zapravo najbrži Sandero u ponudi. Sa prosečnom potrošnjom na testu od 6,4 litre, samo je malo veći potrošač od znatno skupljeg dizela.
Na kraju, ostaje odgovor na pitanje: da li osnovni i najjeftiniji Sandero sa dobro poznatim 1.0 SCe motorom od 75KS ili skuplji sa najnovijim agregatom i robotizovanim menjačem. U Laureat opremi razlika u ceni za ovu dilemu je tačno 900 evra, i u skladu sa tim podatkom nema dileme. Definitivno da za snažniji, temperamentniji i ekonomičniji motor, i da za Easy-R menjač, ali ako ne očekujete preteranu voznu dinamiku, nego želite da prtisnete gas i automobil, vrlo jednostavno, uradi sve umesto vas.