Mini Countryman – između stila i funkcionalnosti

Druga generacija Mini Countrymana predstavljena je prošle godine i napravila je korak u drugom pravcu u odnosu na prethodnika

Kompanija Mini je napravila hrabar potez promenama na novoj generaciji Countrymana. Ako je prva generacija bila bila usmerena ka tome da Mini dobije kompaktni crossover, pripadnika segmenta tada tek u početku popularnosti, a minimalno izgubi od osnovnog hatchbacka, u tome je uspela. Za Mini već jako dugo imam svoju postavku : …“nije ni lep ni praktičan, neudoban je i skup, ali ga obožavam”. Prvi Countryman se uklapao u tu postavku i predstavljao neki čudan surogat malog automobila i crossovera, više nego diskutabilne funkcionalnosti, ali zabavan za vožnju skoro kao i osnovni Mini Hatch. I zato mi se dopadao, možda iznad svega zbog toga što je ostao Mini.
Samo, druga generacija je pre svega koncepcijski napravila ogroman korak u odnosu na prethodnika. Taj ogroman korak dug je 20 cm, odnosno, tačno onoliko koliko je porastao u dužinu. U automobilskom svetu 20 cm je jako mnogo, toliko da jedno vozilo premešta u drugi segment. Countryman je sa svojih mini četiri metra (4.09m), preskočio u veći razred (4.29m), i gle čuda, naišao na konkurenciju: Audi Q2, Mercedes GLA, VW T-Roc, Mazda CX3… A bio je komforno sam u klasi za sebe. I umesto da kao Lewis Hamilton da gas i odjuri negde ispred svih ostalih, Countryman se našao u pravoj trci za kupcem.
Nije greškom
Razumljivo, Mini nije slučajno ili greškom preselio ovaj model u klasu više. Clubman je zapravo zauzeo poziciju malo funkcionalnijeg Hatcha, a Countryman nastavio svojim putem, može se reći pravog porodičnog Minija. I sada, tu dolazimo do pitanja dizajna Countrymana. Umesto svog mišljenja, citiraću jednog našeg čitaoca i jednog svog prijatelja, inače akademskog slikara i profesora na likovnoj akademiji. Mišljenje broj jedan: “Crni Mini Countryman – kao Trabant karavan”… Mišljenje broj dva: “Ovo je fenomenalno, Britanska škola dizajna na najbolji mogući način. Klasična, svedena, vanvremenska sa diskretnim detaljima modernističkog”… Mislim da ova dva oprečna stava mogu da se primene na kompletan Mini. Ili se obožava ili ne podnosi. Ako mene neko pita, poštujem da zbog doslednosti i zbog odbjanja da koketira sa pomodnim trendovima i podvlačenja pod ukus kupaca. A za to treba imati petlje.
Porodični Mini
Potpuno je opravdano što je Mini Countryman pretvorio u porodični crossover. Od nečega se mora živeti i u nekom pravcu se mora tražiti novi kupac. Prvi Countryman je bio fensi mali crossover, ali apsolutno nedovoljne funkcionalnosti za izbor porodičnog vozila. Sada je priča potpuno drugačija. Ponuda prostora u enterijeru je odlična, uključujući i sasvim solidan prtljažnik.

Da, neko će reći da je izgubio od svoje tipične “Mini” originalnosti i biti u pravu, ali, Countryman sada ima bogato dimenzionisana prednja sedišta sa odličnom pozicijom sedenja. Za volanom dobar položaj nalazi i vozač visine 208 cm, a iza njega se još uvek nađe mesta, doduše ipak samo za dete. Ali, četiri osobe od 185 cm slobodno mogu na udoban put do Ženeve. Pregrada za sitnice ima dovoljno, a tu je i praktičan naslon za ruke između sedišta, doduše, deo dodatne opreme. Zadnja klupa nudi praktično tri sedišta, mada nije pomična po dužini, ali su zato nagibi naslona podesivi.

Uz to, naslon zadnjeg sedišta se preklapa u iz tri dela 40:20:40, pa je i transport dužih predmeta značajno olakšan. Prtljažnik je sa 450 litara sasvim zadovoljavajući za svakodnevnu upotrebu, a za zimovanje ili letovanje krovni nosač lako donosi dodatni prtljažni prostor.
Mini nije zaboravio da je Mini
Countruman je ipak ostao Mini u enterijeru pre svega po visokom kvalitetu izrade, mada su povećana vrata dobila i povećane površine plastike koji niko ne ljubi. Ipak, ostao je prepoznatljiv po okruglom instrumentu koji se pomera zajedno sa upravljačem i uvek je optimalno čitljiv. Doduše, grafika koja čeka vozača baš i nije najčitljivija na svetu. Prečnik instrumenta je relativno mali, pa se može desiti, dok se ne navikne, da se pogledom traži količina goriva u rezervoaru.

Sa druge strane, višenamenski ekran osetljiv na dodir jeste u okruglom kućištu, ali klasične 16:9 proporcije, razumljive grafike. Pri tom se njime može upravljati ili dodirom ili zgodnim rotirajućim kontrolerom i prekidačima između sedišta. Ono čime me Mini uvek kupuje su prekidači.

Za startovanje i gašenje motora nije zaduženo dugme nego crveni prekidač! Tu su i svi ostali prekidači u istom stilu preuzeti iz avijacije, a da sve bude dosledno, isti takvi prekidači su i na „overhead“ panelu, zaduženi za kabinsko osvetljenje. Ma, sjajno…
Sve skupa, da Mini, tipično, ali uz, po nekada, diskutabilnu funkcionalnost.
Nije više karting
Ono što je definitivno izgubio Mini Countryman to je osećaj vožnje nalik kartingu. Porastao je, otežao je, sazreo je. Realno, porodici ne treba karting nego nešto drugo. Zapravo, i dalje je poprilično tvrd, čak i na pneumaticima relativno visokog 55 profila i kao i svi ostali predstavnici ove fabrike, ne voli poprečne neravnine koje dosledno javlja udarcima. Ali, i dalje je to Mini preciznog i direktnog upravljanja, vrlo spreman da skrene u krivinu i, barem onoga što ja lično vilim, ne preterano jakog servo pojačanja upravljača. Ipak, u krivini će se više nagnuti od Mini Hatcha, i sigurno je neće proći kao na šinama kao Hatch. Drugim rečima od Countrymana ne treba očekivati isto što i od Mini Hatcha, karting vožnja je ostala tamo gde treba, a Countryman je odrastao, porastao i sazreo. Po meni to su vrline, dok su po nekima mane. Zavisi ko šta voli i preferira.

Ukroćeni nepar
Sa svoja tri cilindra i 136 KS 1.5 litarski Twin Power turbo benzinac baš “ne udara po leđima”. Gas se mora dobrano pritisnuti za ozbiljnije ubrzanje iako je šestostepeni Steptronic menjač odličan. Definitivno, 1.5 benzinac je pogon za one koji ne gaje sportske ambicije, a ako ih gaje, moraju posegnuti za jačim opcijama i eventualno All4 pogonom na svim točkovima, koji je takođe među opcijama. Ovako, snage ime taman, ali i ekonomičnosti, pa se na otvorenom putu bez problema vozi sa prosečnih 5.8 litara. Zvučna izolacija je dobra, a tri cilindra se osete samo na “leru”. Pri ubrzavanju, Mini, tačnije BMW uspeli su da odlčno izbalansiraju neparan broj cilindara.
Neki drugi Mini
Kako god postavili stvari, Countryman je postao neki drugačiji Mini. Ni slučajno lošiji, samo drugačiji. U neku ruku klasičniji, ali u korak sa klasikom stigla je i funkcionalnost. Postao je dobar porodični automobil, što se do prošle godine nije moglo ni zamisliti. Na kraju dolazi i pitanje cene koja uvek otvara diskusiju. Osnovna cena Mini Countryman Cooper je 26.190 evra, što iz ugla Minija koji je uvek imao poprilično jake cene i nije tako strašno. Šta više, potpuno konkurentno u odnosu na ostale iz klase. Kada se zaroni u “pisanije” konfiguracije i opreme testiranog modela otkrije se da se cena, zbog Steptronic menjača, sportskih sedišta sa kožnim bokovima i još po nekog detalja popela na 35.600 evra. Zvučalo bi užasno mnogo da nije i svih ostalih koji slično koštaju čim se u njih ubaci malo opreme ili malo jači motor. Dobro, koštaju nešto manje, ali nisu Mini. Tako je kako je, i Mini je postao bedž koja se mora platiti, ili treba tražiti drugi bedž na hladnjaku.

[table id=40 /]