Evropska autoindustrija će kolabirati ako EU ne odustane od zabrane prodaje vozila sa SUS motorima
Evropska autoindustrija će kolabirati ako EU ne odustane od zabrane prodaje vozila sa SUS motorima, matra prvi čovek Mercedes-Benza. Pre samo nekoliko godina, Mercedes je bio uveren da će se u potpunosti upustiti u električna vozila u Evropi. Godine 2021, projektovali su da će do kraja decenije prestati da prodaju automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem „gde tržišni uslovi to dozvoljavaju“. Luksuzni brend ne samo da je odustao od ovog (pre)ambicioznog cilja, već je i napravio zaokret od 180 stepeni. Bez vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, glavni šef kompanije veruje da će se evropska automobilska industrija „urušiti“. U intervjuu za nemačke poslovne novine Handelsblat, Ola Kelenijus je upozorio da će, ako zabrana prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u EU ostane na snazi do 2035. godine, evropska automobilska industrija implodirati: „Potrebna nam je provera realnosti. U suprotnom, idemo punom brzinom ka zidu. Naravno, moramo da se dekarbonizujemo, ali to mora da se uradi na tehnološki neutralan način. Ne smemo izgubiti iz vida našu ekonomiju.“
Šef Mercedesa, koji je takođe predsednik Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), upozorava da će automobilska industrija na kontinentu „propasti“ ako EU ne ukine zabranu. Pre nego što zakonodavci zabrane nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, Kalenijus predviđa da će kupci požuriti da kupe automobile na benzin i dizel pre isteka roka, koji treba da stupi na snagu za devet i po godina, što „nimalo ne pomaže klimi“.
Električna vozila nisu ni blizu 100% tržišnog udela koji EU želi da nametne. U prvoj polovini godine, automobili bez motora sa unutrašnjim sagorevanjem činili su samo 17,5% ukupne prodaje u zemljama EU, Velikoj Britaniji i zemljama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), što znači Islandu, Lihtenštajnu, Norveškoj i Švajcarskoj. Podaci ACEA takođe pokazuju da su plag-in hibridi predstavljali samo 8,7% ukupnih isporuka. Klasični hibridi činili su 35%, ali ta brojka uključuje i blage hibride, za koje bi mnogi konstatovati da i nisu „pravi“ hibridi.
Zabrana EU za 2035. godine nije uklesana u kamen, jer je planirano da se preispita u narednim mesecima. Međutim, tek u martu, Evropska komisija (EK), izvršno telo EU, potvrdila je svoju posvećenost emisiji CO₂ od 0 g/km za nove automobile koji se prodaju od sredine sledeće decenije. Istovremeno, EK je saopštila da će „ubrzati rad na pripremi predviđenog preispitivanja Uredbe o standardima CO₂ za automobile i kombije“, signalizirajući moguću raniju ponovnu procenu zabrane. Mercedes ima razloga za zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na svoje poslovanje. Prodaja električnih vozila činila je samo 8,4% njegovih globalnih isporuka u prvoj polovini 2025. godine, u odnosu na 9,7% u istom periodu 2024. godine. Čak i kada se uključe vozila sa PHEV pogonom, elektrifikovani modeli činili su samo 20,1% ukupnih isporuka u prvih šest meseci godine. Da li će zdrav razum prevladati, ostaje da se vidi, ali s obzirom na snažno protivljenje sa kojim se EU suočava, postoji nada da bi zabrana mogla biti donekle ublažena. Ako bi se to obistinilo, ne bismo se iznenadili ako bi, barem, plag-in hibridi, a možda i puni hibridi, nastavili da se proizvode i posle 2034. godine.
Show Comments