Visoke stope manipulacije sa brojačem kilometara u Srbiji ukazuju da lokalni propisi nisu dovoljno strogi
Visoke stope manipulacije sa brojačem kilometara u Srbiji ukazuju da lokalni propisi nisu dovoljno strogi. Manipulacija brojačem kilometara česta je praksa na tržištu polovnih vozila, prouzrokujući finansijske gubitke kako prevarenim kupcima, tako i državama. Kompanija carVertical, specijalizovana za automobilske podatke, sprovela je istraživanje u 22 zemlje Evrope i Sjedinjenih Američkih Država kako bi saznala kako lokalne vlade tretiraju prevaru s kilometražom i kakva zakonodavstva se primenjuju.
Izgleda da se stavovi prema prevari s brojačem kilometara značajno razlikuju među različitim zemljama: od nedostatka zakonodavstva do maksimalne novčane kazne od 300.000 evra u Francuskoj i do 8 godina zatvora u Hrvatskoj.
Stopa prevara s brojačem kilometara ostaje visoka u Srbiji uprkos mogućim novčanim kaznama i zatvorskim kaznama
Srbija nema poseban zakon koji direktno adresira prevaru s brojačem kilometara. Međutim, Krivični zakonik uključuje krivično delo prevare, koje se jasno odnosi na ovu vrstu radnje. Ako neko uspe da prevari kupca u vezi sa vrednošću vozila, smatra se krivim i podleže kaznama, uključujući novčane kazne i moguću zatvorsku kaznu. Međutim, konačna odluka sudije može zavisiti od mnogo faktora i, u većem broju slučajeva, prevaranti izbegnu ozbiljne kazne. Ovo važi ne samo za Srbiju, već i za druge zemlje.
Rumunija takođe nema specifične zakone za manipulaciju brojačem kilometara. Lokalni zakoni obuhvataju sve vrste prevara, a manipulacija kilometražom je jedna od njih. U Mađarskoj, prevaranti mogu biti kažnjeni zatvorom do 1 godine.
Za poređenje, 7,8% vozila proverenih u Rumuniji na carVertical-u imalo je prevaru s brojačem kilometara, 5,3% – u Srbiji, i 6,1% u Mađarskoj, što ukazuje da trenutno zakonodavstvo ne odvraća počinioce od manipulacije kilometražom.
“Veoma je važno uspostaviti dobru praksu s pravnog aspekta. Pravosudne vlasti bi verovatno smanjile stope prevare u slučaju uspešnog presedana, što je ključno za tržište polovnih automobila. Dobar presedan je upravo ono što svaka zemlja treba u vezi s transparentnošću na tržištu polovnih automobila”, kaže Matas Buzelis, glavni komunikacioni stručnjak u carVertical-u i stručnjak za automobilsku industriju.
Ne postoji jedinstven sistem zakona za prevaru s brojačem kilometara
Većina ispitanih zemalja primenjuje novčane kazne, pa čak i zatvorske kazne za prevaru s brojačem kilometara, ali nisu sve ozbiljne u vezi sa ovim zločinom. U Poljskoj, prevaranti mogu dobiti zatvorsku kaznu do 5 godina, u Češkoj – 2 godine, Litvaniji – 2 godine, Francuskoj – 2 godine, Španiji – 3,5 godina, Italiji – 3 godine, i Nemačkoj – 1 godinu.
Međutim, ovo su maksimalne kazne koje retko ko zapravo dobija, s novčanim kaznama koje su češće. Stroža zakonodavstva ne nužno rezultiraju manjim brojem prevara, jer je manipulacija brojačem kilometara takođe regionalni problem: u istočnoj Evropi je češća nego u zapadnoj zbog nižih prihoda i velikog broja uvezenih automobila.
Na primer, u Letoniji, kazne za povećanje ili smanjenje kilometraže na brojaču su samo 100 evra za fizička lica i 1.000 evra za pravna lica. Nažalost, Letonija je šampion u manipulaciji brojačem kilometara na kontinentu – 12,9% svih vozila proverenih na carVertical-u imalo je manipulisane kilometraže, a nijedna osoba nije optužena za prevaru s brojačem kilometara od 2020. godine.
“Ne postoji jedinstven sistem zakona za prevaru s brojačem kilometara. Ako bi svi građani svake članice EU imali isto zakonodavstvo za prevaru, to bi dovelo do dugoročnog rešenja ovog problema. U međuvremenu, neke zemlje to ne shvataju ozbiljno kao druge, i to je jedan od paradoksa s kojim se suočavaju globalne organizacije”, kaže Buzelis.
Teško je dokazati prevaru s brojačem kilometara pred sudom
Iako je manipulacija brojačem kilometara tehnički nelegalna u mnogim zemljama, dokazivanje takvih slučajeva može biti problematično. Transakcije koje se odvijaju preko granica stvaraju okruženje sa asimetrijom informacija između kupaca i prodavaca automobila, otvarajući mogućnosti za povećanje kilometraže u jednoj zemlji, a zatim prodaju u drugoj sa lažnom kilometražom. Adekvatno zakonodavstvo u vezi s prevarom s brojačem kilometara moglo bi smanjiti stopu ovakvih zločina i podstaći efikasniji prenos podataka o transakcijama automobila između zemalja.
Pošto zakoni pojedinih zemalja često ne uspevaju zaštititi prava svojih građana, kupci bi uvek trebalo da provere istoriju automobila pre nego što kupe polovni automobil. Inače, mogu postati jedan od hiljada žrtava prevare s brojačem kilometara širom Evrope.
Show Comments