Renault Clio je sa nama već dugo. Od 1990. od kada je nasledio R5, bije bitku u svom tesnom B segmentu gde se u malo metara, za što manje novca mora zapakovati što više. Barem je tako kod nas, a bojim se da će još dugo i biti. A volimo da cenimo i kupujemo automobil na metar, i tu ovi mali četvorometraši imaju problem da pokažu koliko vrede. A konkurencija je opasna i ponuda velika, zato što je ovo volumenski segment u kojem se prodaju milioni vozila.
Clio u svojih sada već 27 godina imao je četiri evolucije, i u svakoj od nih zapravo prošao sasvim dobro, uključujući i naše tržište, kojem bolje da ne spominjemo šta se sve izdogađalo u pomenutih 27 godina. Aktuelni, Clio IV sada je u drugom polugodištu svog životnog veka, prošao je osvežavanje, i drugim rečima, trebalo bi da je upravo sada dostigao svoju punu modelnu zrelost, a i mehaničku pouzdanost.
Deluje da je zaista tako. Od starta 2012. uprkos očajnoj situaciji na našem tržištu, odomaćio se na našim ulicama. Što zbog sebe i onoga što nudi, što zbog trajne popularnosti Renaulta kod nas.
Danas iako je već pet godina prisutan, 4 metra dugi hatchback ne deluje kao model koji je na zalasku svoje karijere. Naprotiv, uz par novih detalja na karoseriji, koje je dobio na restilizaciji, uključujući i novi “potpis” LED-ovima za dnevnu vožnju Clio je sasvim lepa pojava u svojoj klasi.
Kao i kod drugih relacija para i muzike važi i za Clio. Na Dmotion test nije stigla bazna verzija sa najslabijim motorom koja se kupuje za ispod 10.000 evra. Stigla je prava mala bombica, puna opreme i sa najjačim motorom u dizel ponudi.
Iz te perspektive i ne treba da čudi što i spolja i iznutra ceo paket dobro izgleda, pogotovo na alu točkovima od 17 cola i niskoprofilnim pneumaticima. U enterijeru je praktično sve što se može u Cliu dobiti, zaključno sa kožnim aplikacijama na sedištu i najkvalitetnijim audio navigacionim sistemom.
Šta to sve u praksi znači? Od 1.5 dCi agragata uvek unapred očekujem mnogo – elastičnost, kultivisan rad i malu potrošnju. Uglavnom, sve to i jeste. Sa 110 KS dizela Clio je odlično motorizovan, a masa vozila od 1200 kg ne opterećuje agregat. Prija osećaj viška snage u gradu kada se ne mora često menjati stepen prenosa, a prija i na otvorenom pri svakom preticanju.
Mada, govorim o subjektivnom osećaju. U brojkama ova dizel verzija sa više od 11 sekundi do 100 km/h i nije neki izraziti sprinter, a 1,2 TCe benzinska verzija sa slično konja ga ozbiljno nadmašuje. Da bi dostigao svojih maksimalnih 190 km/h ovaj motor mora ozbiljno da se potrudi. U svakom slučaju, barem kod nas, ova brzina nigde nije dozvoljena pa je podatak irelevantan, a do legalnih 120-130, pa i nelegalnih 150 km/h, Clio sa svojim dizelom definitivno ne ostavlja na cedilu. Pri tom, nije žedan, a nema ni razloga da bude. Bez problema sa potrošnja uproseči ispod 6 litara dizela na 100 kilometara.
Definitivno mi prija progresivni servo upravljač. Pri malim brzinama ekstremno jako je pojačan što prija u gradu, a pogotovo pri “motanju” kroz tesan parking prostor. Pri velikim brzinama, odmereno je tvrd i precizan, tako da su obe krajnosti dobro savladane. A bitna je ova izbalansiranost. Ogibljenje Clia je dosta tvrdo trimovano, i kada se nađe na 215/45 R 17 pneumaticima postaje još tvrđi i ume da namami na brzu vožnju kroz krivine. A tada treba i adekvatno upravljanje. Kočnice su ozbiljno odlučne, toliko da mi pada na pamet da nisu preuzete sa prethodnog RS modela. međutim, sigurno nisu, obzirom da su pozadi doboši.
E sad, tvrdo trimovanje na dobroj podlozi prija, na neravnoj, treba li pominjati, javlja svaku neravninu. Ja volim dinamično upravljanje i spreman sam to da prihvatim, a ko nije, u startu može da se odluči barem za pneumatike sa višim profilom. Mora se biti realan, meko ogibljenje ne ide sa dobrom voznom dinamikom.
Enterijer Clia prija. Da, nisam zaboravio da je ovo najskuplja verzija. Sedišta su dobro profilisana, prostora, barem napred dovoljno. E sad, pozadi je već malo drugačije, kao i kod svih drugih u B segmentu. Ako je vozač visok (npr preko 190 cm), iza njega ne ostaje previše mesta. Ergonomija je dobra i sve sem preglednosti, koja je kroz stražnji prozor slaba, može da dobije odlične ocene. Realno, malo mi smetaju odavno prevaziđene komande audio sistema iza upravljača, umesto na njemu, a i dugme za uključivanje tempomata i limitera brzine zavučeno kod parkirne kočnice. Sa druge strane, prija mi dobra grafika instrumenata sa krupnom digitalnom indikacijom brzine. I jako prija debeo kožom presvučen upavljač.
E sad, u vožnji treba i uživati, R-Link i Bose kombinacija donose sve što mi je potrebno. Od navigacije sa karatama cele Evrope koje se nalaze na SD kartici, preko 7” ekrana osetljivog na dodir, do Bose bas reflex zvučnika u vratima. Naravno, korist kamere za vožnju unazad ne neosporna, mada, silna zvučna upozorenja kada su aktivne sve ausutencije za parkiranje umeju i da nerviraju i dovode u nedoumicu.
Na karju, moram reći stari dobri Clio, ne zato što je star nego zato što održava nivo onoga što kupcu donosi. Negde više od drugih, negde manje, ali u paketu veoma korektno. Iako je Clio model o čijem nasledniku već polako može da se razmišlja, i u aktuelnom osveženom IV izdanju je dobra ponuda. Jedino, da bi se kupio ovako opremljen automobil, svugde mora da se plati pa i u Renultu. Sa 9.900 osnovnih evra, za verziju sa testa stigne se do 15.900 evra. Dobija se adekvatno, ali samo ako se kupovina automobila ne postavlja “na metar”.
Show Comments