Jedan od prvih automobila koji sam snimao za emisiju koju sam godinama kasnije uređivao i vodio bila je KIA Sportage. Naravno, njena prva evolucija. Beše neka 1999. možda 2000. godina. Tada Sportage nije delovao moderno ni za svoje vreme, a kamoli za narednih par godina koliko je još trebao da živi kao model.
Ono što je mnogi bitnije, te 1999. KIA je bila marka za koju niko živ nije znao, a prodavala se uz neko nemušto objašnjenje …”pa to je u stvari Mazda, samo nije Mazda, ali je iz Koreje”… Pobogu, iz današnje perspektive divim se tadašnjem uvozniku, koji je imao petlju da plasira takav proizvod iz, tada za nas, tamo neke Koreje. A koje Koreje, severne ili južne malo ko je i pitao i mario. Nije bilo iz Japana i to je bilo sasvim dovoljno. U osnovi, da Sportage je imao platfomu, motor i prenos od Mazde, i radilo se o tome da je kompanija Ford/Mazdadavala razvoj, a KIA jeftinu radnu snagu. A Sportage se, između ostalog, proizvodio i u Nemačkoj, u pogonu Karman!
Kratkih 18 godina kasnije koje su proletele upravo na toj “jeste – nije” marci možemo da se uverimo kako izgleda prerastanje od autsajdera do trendsetera. Ona “tamo neka” KIA danas se pita, u njoj rade najbolji dizajneri i inženjeri sveta, a vlasnika nekog od modela ove marke komšije sada gledaju sa zavišću a ne sa podsmehom. KIA ni u svetu, a ni kod nas više nije egzotika nego nešto što se ozbiljno uzima u razmatranje. Doduše, nije više ni ono što je nekada bio glavni argument – jeftina.
Nekih 17-18 godina kasnije eto me ponovo u Sportageu IV generacije, i jedino što je isto je ime. I ništa više. Model je počeo da se prodaje sredinom prošle godine i da se razumemo, na Dmotion test stigao je Sportage u GT Line opremi uz još po neki deo dodatne opreme, ako je išta ostalo na spisku. I još nešto, novina za ovu godinu je ova kombinacija motor-menjač.
Uvek sam se trudio da mi forma ne zamagli suštinu, pa to radim i sada. Oprema je oprema, doprinosi udobnosti, ali zamagljuje vidike. Međutim, što se Sportagea tiče vidici su jasni. Ovo je lep, ne preterano velik crossover (namerno kažem crossover obzirom na 4×2 pogon, mada mu se SUV definitivno segment). Visok kao i svaki drugi SUV, Sportage deluje robusno, iako je zapravo manji nego što se čini. Da li iznenađuje podatak da je dug koliko i, recimo, Opel Astra – 4,48 metara? U osnovi nije glomazan za gradsku vožnju, a pogotovo parkiranje, ali obzirom na visinu karoserije i nešto uspravnije sedenje u enterijeru ima zaista dobru ponudu prostora, i tu leži jedan od argumenata za kupovinu ovog srednjeg SUV-a segmenta. Dodatni prostor (veći nego kod karavana) bez povećavanja spoljnih gabarita. Naravno, iz opšteg utiska odmah eliminišem točkove od 19” sa niskoprofilnim pneumaticima. Odlično to izgleda, ali nikako ne voli kolotrage na našim autoputevima, košta mnogo, a ako poželite nekuda van asfalta 17” sa malo višim profilom pneumatika mnogo je pametniji izbor.
Iz opšteg utiska enterijera pokušavam da eliminišem kožna sedišta sa grejanjem i ventilacijom, i dokučim praktičnost i ergonomiju. Što se ovog drugog tiče svako telo vozača i putnika ima svoje specifičnosti, ali meni Sportage odgovara. Vozačko mesto ima dovoljne hodove i sedišta i upravljača, a što je najvažnije, i iza visokog vozača ostaje dovoljno prostora na stražnjoj klupi. Ono što prija svakom vozaču iz svakog SUV-a je dobra prelednost, mada debeli C stubovi stvaraju dosta velike mrtve uglove. Dobro, sada možemo Sportage da smestimo u još jednu kategoriju – porodični automobil. Da, i to dobar, prostran, sa prostranim prtljažnikom (565 litara) koji je zbog visine vozila lako dostupan bez savijanja leđa.
Šta dobija vozač? Dobro organizovano radno mesto. Instrument tabla je analogna ali pregledna, sa dovoljno informacija, a veliki 7” muti funkcionalni ekran je praktična “igračka” sa brojnim funkcijama, uključujući i korisnu kameru za vožnju unazad. Šta više, GT Line nivo opreme ima i mogućnost bežičnog punjenja telefona.
Što se vozne dinamike tiče Sportage je negde na pola puta između automobila i SUV-a. Čak i klirensom od tla koji je 172 mm ovo nije terenac. Ima dosta tvrd trim ogibljenja što daje preciznost u upravljanju, ali na pomenutim pneumaticima oduzima malo od udobnosti. Međutim, onaj ko je spreman da žrtvuje mrvicu udobnosti, biće veoma zadovoljan preciznošću. To je stari kompromis sa kojim se uvek mora izboriti. Ja sam uvek pre za preciznost upravljanja i odsustvo naginjajna u krivinama. Među vrline moram dodati i veoma uverljive kočnice i odličnu zvučnu izolaciju čak i u paketu sa dizel agregatom.
Kada već na red stiže agregat, reč je o, po zapremini poznatom i često ugrađivanom, 1.7 litarskom CRDi dizelu, ali sa 141 KS (alternativa mu je 115 KS, ili 2.0 CRDi sa 180 KS) u kombinaciji sa semostepenim DCT, robotizovanim menjačem sa dvostrukom spojnicom, što je novina za ovu godinu. Zapravo, KIA Sportage se sa DTC menjačem isporučije isključivo uz ovaj motor (140 KS). Kombinacija EURO 6 agregata i savremenog prenosa je u D modu vožnje prilično miroljubiva i očigledno orijentisana na komociju vozača. Ono što je dobro, manuelna promena stepena prenosa i sport mod vožnje zaista donose jedan potpuno drugačiji karakter, koji se čak može i preporučiti ako se vozi u saobraćaju sa čestim preticanjem ili u brdskoj vožnji, kada DCT ume da “razmišlja” trenutak duže nego što mi prija, mada mu uz 340 Nm motora ne manjka snage i elastičnosti. E sada, istorijska priča 4 x 4 ili 4 x 2 pogon, pa opet je odluka samo na kupcu. Ako ne ide često u brda po snegu ili blatu, 4×2 sasvim je dovoljan uz brojne uštede, (nabavna cena, održavanje, masa vozila, potrošnja…) pa izbor dobrih pnaumatika može biti sasvim dovoljna i mnogo jeftinija kompenzacija za pogon na svim točkovima.
Što se performansi tiče, Sportage 1,7 CRDi prazan ima masu od 1540 kg što je na nivou limuzine D segmenta i za očekivati je da 140 KS ne bi trebalo da ima većih problema. Maksimalna brzina je 185 km/h, a od 0 do 100 km/h ubrzava za 11,5 sekundi, što ga ne svrstava u vrhunske sprintere. Međutim, iako se u stvarnom životu baš i ne zadovoljava sa fabrički obećanih 4,9 litara, ni sa prosečno potrošenih 6,5 nije preterano žedan, a pri tom ni jako teška noga na gasu ne povećava mnogo potrošnju.
Na kraju, to što se na našim ulicama dosta često može videti Sportage nije nezasluženo. Jasno je da ima svoje kvalitete uključujući i čuvenu sedmogododišnju garanciju. Ako pričamo o istom pogonu (1.7 CRDi+DCT), koji je odlična kombinacija, i mnogo razumnijoj opremi koja će eliminisati kožna sedišta, stakleni krov, točkove od 19” i još što šta, sasvim solidno opremljen Sportage može se kupiti za 25.090 evra. E sad, i konkurencija je brojna (Nissan Qashqai, Reanault Kadjar, Mazda CX5, Ford Kuga, Toyota RAV4, Honda CR-V, Hyundai Tucson…), i ozbiljna a nudi slično za slično novca. Drugim rečima, prst na čelo, zakazati test vožnju, pa prema svom ukusu, željama i potrebama…
Show Comments
S mile
Lično više mi se sviđaju karavani, tako da sam pri cca 26000eur, dao bih za Škodu octaviu combi scout