Direktan transfer tehnologije iz F1 u svakodnevni saobraćaj ne postoji. To znamo odavno, ali isto tako znamo i da ideje i rešenja sa trkačkih staza ipak stižu u putnička pa čak i teretna vozila.
Današnja Formula 1 je sve više osporavana nego hvaljena od strane ljubitelja auto sporta, a mnogi bi želeli da u bolidima ponovo vide, tačnije, čuju V10 i V12 monstrume, od čijeg zvuka se diže kosa na glavi. Međutim, koliko god emocije činile svoje, činjenica je da današnja pogonska grupa u F1 proizvodi oko 900 KS, i to kombinacijom ipak veoma malog 1,6 litarskog turbo benzinca i komplikovanog sistema za rekuperaciju energije. Definitivno, F1 promoviše, i ispituje u najtežim mogućim uslovima hibridni pogon, i u tome postiže fantastične rezultate. Naime, svi kritičari F1 zaboravljaju koliko je jedan benzinski motor neefikasan, i koliki je rasipnik energije. Manje od 30% potencijalne energije iz benzina se pretvara u stvaran rad, a preko 70% odlazi na termičke i ostale gubitke. Današnja F1 ovu efikasnost je podigla na čak 45% pa i preko toga, a kada to bude važilo u drumskom saobraćaju, vozićemo se mnogo jeftinije i manje zagađivati planetu.
Jedan od vodećih inženjera u F1 nedavno je upitan kakav pogon bi ugradio u putničku limuzinu, i dao je zanimljiv odgovor. „Kada ne bi bio ograničen troškovima, predložio bi veoma mali benzinski turbo motor, zapremine oko pola litre, recimo 400 cm³, u V2 konfiguraciji pod 90°, sa oko 200KS. Ovaj dvocilindraš bi na turbini imao MGU-H kao F1, sistem koji eliminiše famoznu „turbo rupu“. Vozilo bi na prednjim točkovima (ako je osnovni pogon na zadnjim) imalo nezavisan MGU-K, koji bi prikupljao kinetičku energiju pri svakom kočenju, ali isto tako se uključivao u pogon kada se traži maksimalno ubrzanje. Sve skupa, jedan elektro motor kao sastavni deo pogonske grupe i dva na prednjim točkovima – minijatura onoga što imamo u F1. Tu još nedostaje efikasan akumulator i kontrolna elektronika, i vozilo bi imalo pogon na dva ili sva četiri točka, van grada bi se koristio benzinski motor, a u gradu elektro pogon. Ipak, najveći problem u ovom konceptu su zapravo stilovi vožnje. Trkači su veći deo vremena na punom gasu, i koče maksimalno snažno, dok se to u saobraćaju ne radi. I tu se krije problem punjenja baterije koja bi u sebi sakupljala svu kinetičku energiju. Naime MGU-K kontroliše turbinu za optimalan pritisak, a sav višak energije ide direktno na radilicu ili u akumulator preko ERS-a. To odlično funkcioniše u trkačkom stilu vožnje pod punim gasom, ali ne i svakodnevnom. I tu stižemo do glavnog razloga zbog čega nema direktnog transfera tehnologija između F1 i druma, ali pokazalo se da vreme leči sve boljke. Za očekivati je da će se rešiti i trenutno najveći problemi kao što su teške i glomazni akumulatori, ali mislim da polako završavamo sa velikim motorima, i da su visokonaponski hibridni sistem i mali motor sa unutrašnjim sagorevanjem savršena kombinacija“.