Renault je na vreme “namirisao” kuda će krenuti potražnja tržišta i lansirao Captur, koji je na nekim tržištima bio bolje prodavan od Clia i Meganea
Renault, povremeno, ume da bude hrabar pa i avangardan i pokuša nešto pre drugih. Samo. Kao i sve u životu, nekad uspe, a nekada ne. Za ovo drugo odličan primer je Modus, ako ga se sećate, upotrebljiv mali gradski, koji se neverovatno lako vozio. Ali nestao je u magli i tišini bez traga. A kao primer za uspeti može se uzeti Captur. Renault je na vreme “namirisao” kuda će krenuti potražnja tržišta i 2013. lansirao Captur, ono što se danas definiše kao crossover, a koji je na nekim tržištima bio bolje prodavan od Clia i Meganea. Šta više, 2016. bio je najprodavaniji u segmentu u Evropi. Da li je Captur bio bolji od svojih pandana, imao bolji marketing ili više sreće, nije ni bitno. Pokazao se kao pogodak. Međutim, četiri godine čine svoje, Captur je letos prošao kroz restilizaciju, koja bi mu trebala održati svežinu pred pravim naletom konkurenata, kojih, u vreme kad se pojavio, gotovo da nije ni bilo.
Gde je danas Captur?
Restilizacija nije izmenila osnovu onoga što je Captur. Malo, tačnije, prilično povišen monovolumen koji nije nešto veći od svoje osnove. Platforma mu je Clio, a zapravo, Captur deli dosta toga zajedničkog i sa Nissan Jukeom. Sve skupa, sa svojih 4.12 m duži je nekih 11 cm od Clia, što ga i dalje ostavlja u kompaktnoj klasi, zgodnoj pre svega za grad. Samo, ono što ga čini znatno drugačijim od Clia je visina. Viši je čitavih 11 cm, što mu donosi kvazi terenski nastup. Sasvim pametno, Renault nije napravo copy-paste izgleda prednjeg dela Clia, pa je Captur sasvim uspešno prepoznatljiv sa svih strana, pa čak i od pozadi. U mehaničkoj postavci donjeg postroja nema ničega spektakularnog. Motor napred poprečno, MacPherson opružne noge napred i torziona osovina pozadi. Samo, Renault se i ovde potrudio, pa ozbiljno preradio Cliovo ogibljenje kako bi moglo da nosi znatno više težište Captura. Sve skupa, i sada, u svojoj petoj godini, spolja je ovaj monovolumen dopadljiv, pogotovo kada postojeća i nadolazeća konkurencija koristi oprečno različite stilove, od potpuno uglastih do potpuno zaobljenih. U procesu osvežavanja, dobio je nove LED potpise u prednjim svetlima, izmenjen gril hladnjaka i jako povećan Renault znak. Za više pakete opreme spremne su i kompletno LED prednje svetlosne grupe. Među opcijama je i velik broj kombinacija boja, uključujući i dvobojne kombinacije karoserije i krova.
Mesta mnogo…
U enterijeru pre svega ima daleko više prostora nego u Cliu, i subjektivno i objektivno. Dodatna visina, a i dužina stvorili su dodatnu zapreminu u kabini koja stvara dobar prozračan osećaj. Naravno, kao i svi drugi, Captur ima uspravna sedišta. Prednja nisu preterano izdašno dimenzionisana, ali su odlične ergonomije, što ih čini veoma udobnima. Hodovi vozačevog sedišta su dugi i može se naći odličan položaj za upravljačem. Širine u zoni ramena vozača i suvozača ima dosta i nema bojazni od osećaja teskobe.
Stražnja klupa formalno jeste za tri osobe, ali dosta izražen profil u sredini ipak je čini objektivno namenjenu za dve osobe. Takođe, dosta visok tunel na podu vozila dodatno smeta trećoj osobi pozadi. U osnovi, najčešće se pozadi i vozi dvoje, pa iz tog ugla zamerke nema. Iako uspravno, sedenje je udobno, sa mnogo mesta za glavu i dovoljno mesta za noge, naravno uzevši u obzir da je ovo ipak kratak automobil. Zanimljiva i praktična je mogućnost skidanja navlaka sedišta jednostavnim otkopčavanjem zipova, što dozvoljava lako i detaljno održavanje.
Međutim, Renault je ipak napravio jednu “kvaku” pozadi. Naime, cela klupa je pomična po dužini čitavih 16 cm, što je retkost u ovoj klasi, pa se može doći i do zanimljivo prostranog prtljažnika, a bez da se preklapa naslon stražnje klupe. U brojkama izraženo, kada se stražnja klupa gurne skroz unapred prtljažnik raste na velikih 455 litara. Čak i kada je klupa na svom mestu Captur se može pohvaliti sa 377 litara prtljažnika, što je 77 litara više od Clia. U osnovi, sve do sada pomenuto i pravi najveću razliku između običnog B i B SUV segmenta – osetno više prostora. A i funkcionalnost je sasvim zadovoljavajuća. Pretinac za rukavice se otvara u stilu fijoke, ima prostora za odlaganje sitnica, a na naslonima prednjih sedišta su čak i diskutabilno upotrebljive gurtne, koje bi na putovanju trebale držati štampanu zanimaciju.
Renault pa ko voli voli…
Renault godinama gaji svoj stil uređenja enterijera koji izaziva oprečne stavove. Dok jedni cene jednostavnost i minimalizam, drugima deluje nemaštovit i siromašan. U Capturu je dosta jednobojne i nemaštovito oblikovane plastike. Sa time se mora računati, pogotovo na oplatama vrata. Takođe, za Renault standardno, nema mnogo dugmića i prekidača, iako ima dosta toga u opremi. I to je taj samo subjektivan osećaj siromašnosti, iako on nije objektivan.
Instrumentacija je preuzeta iz Clia, pa ni ne deluje preterano originalno, mada je čitljiva i potpuno zadovoljavajuća ponuđenim informacijama. Centralni multimedijalni ekran je pristojne dijagonale 7”, osetljiv na dodir, a R Link nudi Android Auto aplikaciju i TomTom navigacioni sistem. Audio sistem je korektan, a uz najviše pakete opreme ide i odličan Bose audio paket.
Vožnja najbolji deo Captura
Vožnja Captura je njegov ponajbolji deo, pogotovo ako se odluči za 1.2 Tce 120 opciju pogona. Mali četvorocilindarski turbo benzinac ne opterećuje svojom masom prednji deo vozila, a nudi i sasvim pristojnu snagu. Pri 2.000 o/min motor ima velikih 205 Nm obrtnog momenta, što vrednost za respekt, a uz šest stepeni prenosa, Captur ima sve što mu je potrebno i prava je čigra u gradu koja se neverovatno lako vozi. Progresivni servo pojačani upravljač je izrazito lagan pri malim brzinama i izrazito tvrd pri velikim. U krivinama, obzirom na visinu, Captur se iznenađujuće malo naginje, i podjednako iznenađujuće rado ulazi u krivinu. Ovde je Renault definitivno uradio dobar posao. Motor se rado vrti, mada, obzirom na velike obrtne momente nema potrebe terati ga u visoke obrtaje. Sa 9.9 sekundi potrebnih do 100 km/h sasvim je pristojan sprinter. Jedino, kada se uporede performanse mauelnog i EDC, takođe šestostepenog menjača, dolazi se do zanimljivih razlika. Sa EDC prenosom Captur lošije ubrzava (10.2 do 100 km/h), ali ima 10 km/h veću maksimalnu brzinu (182 km/h manuelni – 192 km/h EDC).
Pozicija sedenja za upravljačem je odlična, uz istu takvu preglednost. Upravljač je prijatno debeo i dosta malog prečnika. U praktičnosti povišene karoserije svakako spada i lakši ulaz u vozilo i smeštanje u sedište. U vožnji je zapravo teško naći neku veću manu, osim sitnica. Ručica pokazivača pravca je dosta tvrda, a mora se povesti računa i kada se u prostor ispred menjača smešta recimo, novčanik ili telefon. Postoji dosta velika mogućnost da će se pomeriti SD kartica sa mapama navigacije, koja će istog trena prestati da radi.
I dalje dobar paket
Osveženi Captur, koji je u slučaju test vozila 1.2 Tce 120 Intens Energy znači solidnu opremu i odličnu motorizaciju je i dalje dobar paket. Testirano vozilo košta 16.980 evra, dobije se ne preterano velik spolja, ali prostran automobil iznutra, za izrazito praktičnim rešenjem prtljažnog prostora. Uz to ide i dobra vozna dinamika, okretnost u gradu pa i udobnost za duže putovanje Samo ostaje pitanje da li se prihvata Renaultov enterijer, koji ruku na srce, nije ni ispod ni iznad konkurencije. Mada, ostaje osećaj da može biti barem za nijansu bolji i maštovitiji.
[table id=24 /]
Show Comments