BMW X2 je na platformi koja nosi X1 ali i Mini Countryman. Uz to je „sportskija“ evolucija X1. Po svemu ovome, da li ima pravo da bude sopstveni model
Kada je BMW krenuo u „kupeizaciju“ SUV-a izazvao je lavinu komentara. X6 koji je, manje više, nastao spuštanjem krova i zakošavanjem petih vrata, naišao je na sve što jedan novi automobil može da naiđe. Od obožavanja i idolopoklonstva pa do potpunog omalovažavanja i osporavanja koncepta. A kupci X6 su isto tako prošli sve – od beskrajne zavisti pa do pogrdnih aluzija na svoj izbor. A u svemu tome, BMW ispao zadovoljan. Kao prvo, vrhunski suptilno je „namirisao“ gde se može „udenuti“ podverzija poznatog i pronaći novi kupac. Za malo para uloženih u razvoj izbacio je novu modelnu liniju koja se odlično prodaje, i nastavio istim putem sa X4 a sada i X2. Receptura primenjena na X6 se ne menja – uzmemo već razvijenu platformu, a formom karoserije i malo drugačije trimovanim donjim postrojem kupcu ponudimo nešto drugačije od osnovnog modela.
Nije otkriće hladne vode konstatacija da je X2 evolucija X1 i neka vrsta tranzicije od blagog karavana ka blagom kupeu, a u oba slučaja na povišenoj platformi, kako bi se „ubacili“ u SUV segment. Šta više, radi se čak o identičnoj platformi koju koristi i Mini Countryman, što znači četvorocilindarski motor smešten napred poprečno i prednji ili opcioni 4×4 pogon. Karoserija je definitivno evolucija X1 u pravcu povišenog kupea, i uz rizik lavine komentara, teško da se BMW može osporiti ova evolucija. Ovaj, sa svojih 4.36 metara kompaktni SUV – kupe odlično izgleda i sasvim uspešno je dobio sopstveni karakter. I to ne samo zahvaljujući linij krova ili samo poslednjoj četvrtini karoserije. X2 je dobio i sopstveni prednji deo, liniju bokova, pragove i, naravno, „stažnjicu“. Deluje zaista kompaktno, pa i snažno, pre svega zahvaljujući visokom struku, veoma malim staklenim površinama bočnih prozora i petih vrata. Prepusti preko točkova su kratki, lukovi oko njih naglašeni, a u kombinaciji donesu taj toliko traženi SUV „look“. I još nešto, konkuriše Mercedesu GLA, Audiju Q3 i Jaguaru E-Pace. Suština je ipak da je ovo kompaktno vozilo čiji gabariti zaista ne opterećuju vozača, koje se lako snalazi u gradskoj vožnji, a pri tom se stidi ni velike brzine na otvorenom putu.
X2 ima vrhunski enterijer i tačka. Da, poslovično, uvek dodam i da za svoju cenu BMW ni ne sme da donese ništa manje, ali u X2 može da bude reper za preciznost izrade, uklapanje formi i izbor materijala. Šta više, čak ni meku plastiku armature koja je imitacija kože sa sve žutim štepovima ne doživljavam kao prevaru. Efekat je postignut, a da nije reč o koži otkrije se tek pažljivim zagledanjem. E sad, standardni problem kod testa bilo kog BMW-a je to što po pravilu stigne uz visoki i skupi M sport paket opreme uz brojne dodatke, koji koji pružaju odličnu sliku ali malo i zamaskiraju suštinu. Ovo je možda manje bitno za test vozila, ali je jako bitno za kupca, koji treba da se izbori i sa prodavcem i spiskovima opreme i dobije sto više, a plati što manje. Verovatno je najbolje da se postavi po principu „ništa se ne podrazumeva“, pita za svaku sitnicu i pažljivo sluša odgovore.
U slučaju X2 na Dmotion testu, na primer, stigla su sjajno oblikovana M sedišta koja izraženim bočnim porškama koje su prilagodljive telu dozvoljavaju malo „migoljenja“, zato što im je to i posao. Kombinacija alkantare na bokovima i štofa na sedalnom delu i naslonu je veoma prijatna, samo, ne treba pomisliti da uz ova (prilično skupa) sedišta automatski idu i grejači. Ne, ne idu. Ne kažem da su neophodni, ali samo skrećem pažnju.
Generalno, X2 u osnovi nudi podjednako ili malo više prostora kao i svaki hatchback iz C segmenta ali to radi sa stilom i funkcionalnošću koja je do detalja zadržana. Pri tom mislim i na prostor za odlaganje sitnica i krupnica koje su obično uz vozača i putnike, a pogotvo na dužem putovanju. U X2 se za sve može naći mesta i zadržati pri ruci.
Ako armaturu nazovemo imitacijom, i instrument tablu možemo nazvati imitacijom digitalne table. Ali, nema nikave potrebe da se reč imitacija koristi u pežorativnom smislu. BMW ovde nikoga ne vara. To što je instrument tabla potpuno crna kada je motor ugašen i oživi tek po startovanju, a zapravo je stvar maštovite tehnologije osvetljenja instrumenata. Izgleda odlično, grafika je pregledna informacije jasne. Što se višenamenskog ekrana tiče, standardni je 6.5“, a u test vozilu je bio veliki 8.8“ koji je opcioni uz Navigation Plus. Naravno, osetljiv na dodir, sa sjajnim rotacionim kontrolerom između sedišta koji sam mnogo puta hvalio. „Okreni i pritisni“ sistem brzo, lako i jednostavno vodi kroz menije, a za direktan izbor navigacije, audio sistema ili menija mogu upotrebiti i prekidači smešteni oko kontrolera. Isto tako na sjajne M upravljače koje (uz doplatu) nudi BMW ne treba više trošiti reči, kao i na vrhunski Harman Kardon zvuk. Na kraju, BMW je uspeo da uradi i nešto što se godinama u brojnim modelima nije ni trudio. Enterijer X2 se razlikuje od X1. Ne mnogo, ne sistemski, ali sasvim dovoljno da kupcu ponudi izbor.
xDrive 20d oznaku smo imali pre nekoliko meseci na modelu X3. Nema greške, govorim o istom, ozbiljnom, paketu motora, menjača i pogona. Dvolitarski dizel ima 190 KS i 400 Nm od 1.750 o/min. Menjač je osmostepeni automatik (uz verziju bez xDrive ide sedmostepeni DCT), pogon na svim točkovima. Zapravo, najozbiljnija dizel kombinacija, a uz M oslanjanje, stiže i tvrđi trim ogibljenja, koje opciono može biti i adaptivno. Barem na papiru, kombinacija koja obećava.
X2 nije baš sportista ali je BMW, barem po pitanju vozne dinamike, na visini zadatka. Naravno, kritičara i kritizera je bilo i biće, ali malo šta se ovde može zameriti. Kao prvo ne očekujte servo pojačani upravljač koji se može okretati malim prstom. Ne, ovde se oseti svaki pokret volanom onako kako treba, a ne uz osećaj „plivanja“. X2 lako usmeri „nos“ u željenom pravcu, a pri samo početku ugaonog skretanja malo će nagnuti karoseriju, ali tu i ostati bez povećanja ugla nagiba. Vrhunski je odabrana krutoća poprečnih stabilizatora. Naravno, X2 je tvrdo timovan. Ako već kao SUV-kupe igra na sportsku i dinamičnu kartu, ne može biti mekan. I da, naravno, ovako tvrd nije baš svetski šampion udobnosti na poprečnim neravninama, iako uzdužne neravnine dobro apsolvira.
I samo još da je standarda života kod nas pa da smem da skinem kapu i kažem: …“ma sjajno, vredi svakog evra“… i da preti opasnost da me proglase mnogo čime. Za X2 sa testa treba izbrojati 57.651 evro, od čega je 17.661 evro dodatna oprema. Gotovo da me je obradovao podatak koji kaže da xDrive 20d cenom startuje od 39.990, pa se mogu reći da je za suštinu – motor, menjač, prenos i funkcionalnost ovo prihvatljiva cifra. A zapravo, BMW ni ne želi da bude marka dostupna svakom i zato jeste premium marka, koju može da ima samo onaj ko može da je plati. To je fakat, a ostali mogu samo da je žele ili svoju priliku vrebaju u drugoj prodaji.
[table id=32 /]