Uvođenje električnih vozila u saobraćaj imaće nesagledive posledice po kompletnu industriju, uključujući i protivpožarnu zaštitu
Masovno uvođenje električnih vozila u svakodnevni saobraćaj imaće dalekosežne posledice po celu auto industriju, pa i mnogo šire. Nedavni incident u Kaliforniji ponovo je ukazao na evidentan bezbednosni problem sa litijum jonskim baterijama. Nakon teškog udesa modela Tesla X, koji se dogodio na autoputu, vatrogasci su lokalizvali požar koji se dogodio, a Teslini inženjeri odstranili četvrtinu baterija iz baterijskog paketa vozila, nakon čega su proglasili vozilo bezbednim za transport. Ispostavilo se da ovo nije bilo dovoljno. Požar izazvan litijum jonskim ćelijama se pojavio još dva puta u narednih 24 časa, i ponovo nakon šest dana od udesa. Ovo je sličan scenario koji se dešavao kada se zapalio Rimac Concept One, nakon prevrtanja Richarada Hammonda na snimanju emisije. Na vozilu su izbijali požari narednih šest dana.
Do sada su požari na električnim vozilima bili retki, ali je očigledno da nestabilna hemija u baterijama zahteva poseban pristup gašenju, kao i obuku osoba koje će reagovati u ovakvim situacijama. Dosadašnja praksa gašenja požara na benzinskim i dizel vozilima može samo pogoršati požar na električnim vozilima.
Kako kaže Donald Sadoway, profesor hemije materijala na MIT u Masačusetsu, stručnjaci se sa litijum jonskim baterijama još uvek nalaze na nepoznatoj teritoriji. Ove baterije nas okružuju, od mobilnih telefona, lap topova, pa sve do bicikala i automobila, a njihove eksplozije se dešavaju. Samo, kako kaže Sadoway, situacija je potpuno drugačija kada se zapali 70 kWh baterijski paket u vozilu. Boeing je u svom novom avionu 787 imao problem sa nestabilnim paketom baterija.
Paket punjivih litijum jonskih baterija je veoma podložan paljenju. Za razliku od benzina kojem je potrebna varnica da bi se zapalio, baterije imaju sopstveni sistem za paljenje – veliko “skladište” energije koja se pretvara i toplotu i počinje da varniči kada dođe do kratkog spoja. Takođe, u sebi sadrže i rastvore koji su zapaljivi, kao i metale koji oksidacijom stvaraju kiseonik koji podstiče gorenje. Zbog ovoga je problem ugasiti baterijsku ćeliju kada počne da gori.
Iako su bezbedne pri normalnoj eksploataciji, malo toga se može učiniti kada dođe do oštećenja i kratkog spoja litijum jonske baterije. Javlja se fenomen “odbegle” toplotne energije, koji stvara lančanu reakciju u susednim ćelijama.
Iako je do sada smatrano da su električni automobili bezbedniji po pitanju paljenja u odnosu na benzince i dizele, očigledno se moraju naći bezbednosne procedure u slučaju kada dođe do paljenja.
Najveći problem je što trenutno niko nema iskustava sa savlađivanje požara u električnim vozilima u stvarnom saobraćaju. Jedino što je za sada evidentno je da požar liči na vatromet i da je praktično nezaustavljiv. Isto tako, gašenje penom se pokazalo neefikasno, i za sada je jedino kolko toliko efikasno sredstvo obična voda, u velikim količinama, koja hladi ćelije. Pored vatre, dodatni problem za spasioce stvara i mogućnost strujnog udara.
Za sada, električne automobile niko ne smatra opasnima po pitanju požara prilikom sudara, ali, nekoliko slučajeva iz stvarnog saobraćaja pokazali su da se protiv požarne službe moraju upoznati sa procedurama tehnikom u slučaju da se požar desi. Svet se ovim situacijama još nije ozbiljno pozabavio, a pogotovo obukama u regijama gde su električni automobili već normalna i česta pojava. Da li je nekome palo na pamet da o ovoj temi porazgovara sa odgovornima kod nas, ili ćemo i električne automobile dočekati nespremni kao i mnogo što šta drugo?
Show Comments