Nije baš pravilo, ali veoma je česta slika da MotoGP vozači spuštaju nogu pri kočenju. Cal Crutchlow objašnjava zbog čega
Prema vozaču tima LCR Honda Calu Crutchlowu, postoji nekoliko razloga zbog čega Moto GP vozači spuštaju do zemlje nogu sa nogostupa prilikom kočenja. Britanac kaže da razloga ima nekoliko i, u osnovi, u mnogome zavisi od samog vozača, stila vožnje, pa i njegove visine i građe. Crutchlow objašnjava: “Godinama postoje raličite filozofije oko spuštanja noge na kočenju. Postoji teorija da se spuštanjem noge i njenim pomeranjem napred-nazad, pomera težište motocikla i time stabilizuje na kočenju kada se cela masa premešta na prednji točak. Ja u to verujem, ali, ako mene neko pita, treba krenuti od toga da još kad si dete i misliš da neće zaustaviti bicikl, prvo što uradš je da spustiš nogu prema zemlji. Za mene je ovo prirodna i instinktivna reakcija.
Ja dosta rano spuštam desnu nogu pri samom početku kočenja, ali je dosta brzo i vraćam, kada je ispred mene desna krivina, zato da bi koristio kočnicu zadnjeg točka, i da bi što snažnije kočio. Kada su u pitanju leve krivine i leva noga, malo je drugačije zbog promene stepena prenosa, pa nogu spuštam nešto kasnije, ali moram na vreme i da je vratim na nogostup, da bi mogao da oborim motocikl.
Generalno, nogu spuštam nakon dugih pravaca i na najsnažnijm kočenjima. Kada krivine idu jedna za drugom i kada je vožnja tečnija, nemam tu prirodnu potrebu da spuštam nogu. Nisam siguran da se sa spuštenom nogom može oštrije i snažnije kočiti. Znam samo da se bez zadnje kočnice duže koči, i da se ona mora koristiti. Takođe, ako pričamo o balansu motocikla, da, ako noga ide napred više mase je na prednjem točku, što je dobro, ali, istovremeno, previše se rasterećuje zadnji točak i zadnji deo motocikla postaje nestabilan. Zbog toga nisam siguran da spuštena noga služi i korisna je za balansiranje”.
Crutchlow kaže i da postoji drugi aspekt spuštanja noge, koji može da destabilizuje motocikl. “U zoni snažnog kočenja, kada je motocikl nestabilan i zadnji deo počinje da šeta, treba vam dobar kontakt sa motociklom, koji se ostvaruje sa osloncima na rezervoaru. Jako je tanka linija koja čini razliku između stvaranja boljeg balansa i uznemiravanja motocikla pred krivinom”, kaže Britanac, dodaje: “ niži vozači imaju više potrebe da spuštaju nogu od viših i težih vozača, koji imaju veći teži torzo, kojim mogu da kontrolišu motocikl. Viši vozači mogu da sede više prema pozadi i time opterete zadnji točak, a istovremeno butinama zadržavaju kontakt sa motociklom”.
“Kada razmišljam o tome za noge zadržim na nogostupima, vozim sporije, i mislim da se na kraju ipak sve svodi na instinkt, i na to da činim sve što je potrebno da vozim najbrže što se motocikl u tom trenutku može voziti” zaključuje Crutchlow.
Show Comments