Iako se u mnogim zemljama smatra srećom kada vas „pogodi“ ptičiji izmet, boja vašeg automobila sigurno neće biti srećna
Iz ugla sujeverja, u mnogim zemljama je srećan znak kada vas pogodi ptičiji izmet. Ipak, mnogi baš i nisu tako srećni kada im se dogodi ovakva „sreća“, a pogotovo ne boja na vašem automobilu. Šta više, uticaj ptičijeg izmeta na boju vašeg vozila je toliko jak, da neki proizvođači u laboratorijama testiraju boje na ovakav „uticaj“.
Ford je u svojim laboratorijama stvorio veštački ptičiji izmet, koji je toliko realističan da simulira različitu vrstu hrane koju je ptica svarila pre nego što se „olakšala“ na vaš automobil. Sintetički izmet se tokom testiranja u spreju nanosi na delove vozila, ali neki uzorci su zagrejani i na temperature od 40, 50 i 60°C, kako bi što vernije simulirali realne uslove, a zaštitu boje na vozilu doveli do granice izdržljivosti. Zapravo „Test ptičije kake“ je samo jedan od testova kroz koje prolazi boja automobila. Na delove vozila nanosi se i fosforna kiselina pomešana sa detergentom, i sintetički polen koji se potom zagrevaju do temperatura od 60 i 80°C tokom 30 minuta. Ovaj test, na primer, proverava otpornost boje na vozilu prema lepljivoj smoli koja se cedi sa nekih vrsta biljaka i drveća.
Proleće i leto su godišnja doba kada ptice najčešće „usrećuju“ automobile i to na boju koja je od sunca i visoke temperature već omekšana i raširena. Kada vozilo i njegova boja počnu da se hlade, boja počinje da se skuplja i u sebe uvlači svu prljavštinu uključujući i ptičiji izmet. Ukoliko se duže zadrži na vozilu, izmet ovim procesom može trajno oštetiti vozilo. Ptičiji izmet najčešće je crno-bele boje, ali zapravo, nije ceo „produkt“ izmet. Beli deo je mokraćna kiselina, što je ptičiji ekvivalent urinu. Ptičiji izmet se stvara u probavnom sistemu, a obzirom da se ptice ponekad istovremeno „olakšavaju“, izmet i urin ne stižu da se pomešaju.
Fordovi hemičari kombinacijom smola i aditiva u boji vozila pokušavaju da stvore optimalnu otpornost karoserije vozila. Među ostale testove spada i izlaganje boje UV zračenju non-stop tokom 6.000 časova, odnosno 250 dana, što je simulacija ekvivalentna izlaganju automobila suncu tokom pet godina na najosunčanijem delu planete. Takođe, hlađenjem na veoma niske temperature, i izlaganjem udarcima koje prouzrokuju kamenčići rizle na drumu tokom zime, ili prosipanje goriva na karoseriju, praktično su standardni testovi kojima se ispituje i unapređuje otpornost boje na vozilu.
I na kraju, šta učiniti sa ptičijom „srećom“? Svakako, najgore je ostaviti je tokom dužeg perioda a vozilu. Mlaka voda pH neutralan šampon će uspeti da efikasno otklone svu „sreću“ sa automobila, a voskiranje karoserije jedan do dva puta godišnje značajno če unaprediti otpornost boje na ptičije „izazove“.
Show Comments