Joan Mir je u svojoj drugoj MotoGP sezoni sebi i timu Suzuki doneo neopisivo slavlje, kakvom se verovatno nisu ni nadali
Da se u fabričkom timu Suzuku prošle zime radilo, to je sigurno. Da je Suzuki još u februaru, na predsezonskim testovima pokazivao naznake da je dobro izbalansiran po svim osnovama i to se znalo, kao i da ima dva talentovana vozača, prvenstveno Alex Rinsa, i još uvek neiskusnog Joana Mira, koji se u svojoj prvoj MotoGP sezoni baš i nje proslavio, a u drugu je ulazio sa nadom da će rezultatima sačuvati svoje mesto.
I onda je MotoGP sezona krenula. Zapravo, nije krenula, nego stala zbog pandemije nesretnog virusa koji nam još uvek kroji život. Konačno, MotoGP uzbuđenja počela su letos, trkom u kojoj se desilo šta se desilo – MotoGP karavn je ostao bez vozača, kojemu su svi unapred prognozirali devetu titulu – Marca Marqueza. A već tada, delovalo je da će Fabio Quartararo, čudo od deteta na satelitskoj Yamahi tima SRT prokrstariti do titule.
Samo ovo je MotoGP, sve što je delovalo prestalo je da važi, a pravo niotkuda, pojavio se Joan Mir, u konstantan, sa malo grešaka, strpljiv i uvek pri vrhu. Ne na vrhu, ali pri vrhu. Ali, uz hladnu glavu i očigledno adekvatnu podršku tima, došao je na samo do svoje prve i za sada jedine pobede, nego i di “jack pota” – titule šampiona sveta sebi i Suzukiju nakon 20 godina. Još jedno se pokazalo da nije dovoljno par puta bljesnuti u sezoni da bi se osvojila titula, kakva god “Covid-19” skraćena sezona bila, i bez glavnog favorita Marqueza seniora. U sezoni u kojoj se pojavi devet pobednika, u kojoj SRT odnese kao tim šast pobeda, ali po tri po vozaču, konstantnost je mladom Špancu donela ostvarenje sna, koji verovatno nije ni slutio da će se ostvariti već ove godine.
I na današnjoj, ne previše uzbudljivoj trci visokog tempa, Mir je odvezao mudro, i taman onoliko koliko mu je trebalo do glavnog dobitka. Dok su se Morbidelli, Miller, Espargaro, i Nakagami na vrhu jurili za salvu, Mir je mirne glave sedeo na devetoj poziciji i već bo šampion. Tek sujete radi, obišao je Aleixa Esparagara za osmo mesto, a padom Nakagamija, i do sedme pozicije, a ciljem prošao kao šampion sveta 2020. za fabrički tim Suzuki. Sa samo 21 godine, obzirom da je ovaj 181 cm visoki momak sa samo 68 kilograma rođen na Palma de Majorki 1. septembra 1997. godine
U šampionatu je zvanično ostala još jedna trka na kojoj će se iskristalisati drugoplasirani i trećeplasirani u šampionatu. Zakazana je za idući vikend 22. novembra na stazi Algarve International Circuit, ali, iako Dorna tvrdi da je takmičenje sigurno, coronavrus hara ovom zemljom na Atlantiku, i neće biti veliko iznenađenja ako trka bude ipak otkazana. Ali, iako neće odlučivati o šampionu, bilo bi lepo još jednom uživati u MotoGP čarolijama pre zimske pauze.
Poz. |
Poena |
Br. |
Vozač |
Nacija |
Tim |
---|---|---|---|---|---|
1 |
25 |
21 |
Franco MORBIDELLI | ITA | Petronas Yamaha SRT |
2 |
20 |
43 |
Jack MILLER | AUS | Pramac Racing |
3 |
16 |
44 |
Pol ESPARGARO | SPA | Red Bull KTM Factory Racing |
4 |
13 |
42 |
Alex RINS | SPA | Team SUZUKI ECSTAR |
5 |
11 |
33 |
Brad BINDER | RSA | Red Bull KTM Factory Racing |
6 |
10 |
88 |
Miguel OLIVEIRA | POR | Red Bull KTM Tech 3 |
7 |
9 |
36 |
Joan MIR | SPA | Team SUZUKI ECSTAR |
8 |
8 |
4 |
Andrea DOVIZIOSO | ITA | Ducati Team |
9 |
7 |
41 |
Aleix ESPARGARO | SPA | Aprilia Racing Team Gresini |
10 |
6 |
12 |
Maverick VIÑALES | SPA | Monster Energy Yamaha MotoGP |
11 |
5 |
63 |
Francesco BAGNAIA | ITA | Pramac Racing |
12 |
4 |
46 |
Valentino ROSSI | ITA | Monster Energy Yamaha MotoGP |
13 |
3 |
35 |
Cal CRUTCHLOW | GBR | LCR Honda CASTROL |
14 |
2 |
6 |
Stefan BRADL | GER | Repsol Honda Team |
15 |
1 |
9 |
Danilo PETRUCCI | ITA | Ducati Team |
16 |
73 |
Alex MARQUEZ | SPA | Repsol Honda Team | |
17 |
53 |
Tito RABAT | SPA | Esponsorama Racing | |
18 |
32 |
Lorenzo SAVADORI | ITA | Aprilia Racing Team Gresini |
Show Comments