Bugatti Bolide i golf loptica imaju dublju vezu osim verovatnoće da vlasnik vozila igra golf u slobodno vreme
Namenjen za vožnju na pisti, Bugatti Bolide ima mnogo radikalnih tehnoloških rešenja, uključujući i uvodnik za vazduh na krovu kabine. Samo, poznato je da sve što se smesti u struju vazduha (spojleri, krila, uvodnici, hladnjaci…), pored željenog efekta ima i neželjen – otpor vazduha. Tako je na avionima, motociklima, automobilima i svemu što se kreće, a sa porastom brzine otpori eksponencijalno rastu, pa se u nekom trenutku benefiti pretvaraju u čistu štetu.
Bugatti Bolide je imao potrebu za dovođenjem veće količine vazduha do motorskog prostora, kako bi četiri turbo kompresora lakše radili svoj posao i W16 motor lakše hranili vazduhom. U tu svrhu, na krovu kabine našao se uvodnik vazduha, povelikog čeonog preseka, što znači da je postao i generator otpora. Da bi se ovaj neželjeni efekat sve o minimalnu moguću meru, kao inspiracija je poslužila loptica za golf.
Tačnije, aerodinamički efekti koje stvara površina loptice za golf . Naime, udubljenja koja se nalaze na površini golf loptice pretvaraju je u izuzetno aerodimaično telo, koje tokom lete stvara vlo male otpore. Proračuni kažu da uz istu silu udarca, golf loptica sa svojim udubljenjima leti dvostruko dalje nego glatka loptica identične veličine i mase. Tokom leta kroz vazduh, udubljenja na površini loptice stvaraju kontrolisanu turbulenciju, koja zadržava sloj vazduha i time smanjuje koeficijent otpora.
Jedan od inženjera u Bugattiju je primenio upravo ovaj efekat na uvodniku vazduha, kako bi smanjio njegove negativne efekte. Eksperimente je počeo sa za uvodnike vazduha na kočionom sistemu u čije tunele je dodao udubljenja, a sada je istu površinsku strukturu primenio na uvodniku vazduha za motor. Šta više, udubljenja ne postoje pri malim brzinama, ali sa povećanjem brzine, na površini oplate uvodnika stvara se 60 udubljenja čija dubina ide do čitavih 10 mm, a maksimalne efekte postiže od brzine preko 120 km/h.
U rezultatu, aerodinamički otpor je smanjen za 10%, a generiše se i 17% neželjenog uzgona na zadnjem delu vozila, kojem se svakako suprotstavlja ogromno zadnje krilo sposobno sa ostvari skoro dve tone aerodinamičkog potiska nadole pro 320 km/h.
Bugatti Bolide je sposoban da sa svojih 1.850 KS sa trkačkim gorivom od 110 oktana dohvata maksimalnu brzinu od 500 km/h, a proračuni kažu da bi na stazi de la Sarthe, na kojoj se vozi 24 časa Lemana postigao sa 3:07:10, za oko 10 sekundi bolje vreme od aktuelnog rekorda kruga koji drži Toyota TS050 Hybrid. Takođe iz Bugattija poručuju i da bi Bolide bio vrlo blizu rekorda od 5:23.1 na Nürburgringu, koji trenutno drži Porsche 919 Hybrid Evo.
Show Comments