Test Hyundai i10 1.2 – još ima života za mališane

Dok jedni ukidaju svoju ponudu u A segmentu a drugi pojednostavljuju, Hyundai nalazi računicu za opstanak i10

Najmanji A segment automobila, barem u formi u kakvoj ga znamo je na veštačkim plućima. Dok ga jedni proizvođači potpuno ukidaju iz svoje ponude, drugi maksimalno pojednostavljuju ponudu, pa nek’ traje dok traje. A gde je “zapelo” sa gradskim mališanima? “Zapelo” je po nekoliko osnova, mada se sve vodi na računicu proizvođača. Kao prvo, razvoj novog modela A segmenta, na kojem je profitna marža mala, košta isto koliko i razvoj znatno većeg automobila, na kojem se više zarađuje. Napraviti automobil sa motorom SUS i emisijom CO2 manjom od 95 g/km gotovo je nemoguće bez pomoći hibrida, koji je skup, i ponovo teško ili uopšte isplativ. Zbog toga, veliko je pitanje da li će se ikada pojaviti novi Peugeot 108 i Citroen C1, iako Toyota najavljuje novi Aygo, ali drugačiji od onoga kakav je do sada bio. Renault već ne nudi Twingo na nekim tržištima, Seat Mii i Škoda Citigo su postali električni, a preživela ponuda VW Up-a je maksimalno pojednostavljena.
Sa druge strane, neki proizvođači nalaze načina i razloga ne samo da imaju model A segmenta u ponudi, nego i da razvijaju novi model. Hyundai je od 2007. kada se pojavio sa svojim najmanjim i10 prodao preko milion komada, a uz druge modele sa malom emisijom, našao i prostora za vozilo koje emituje malo preko 100 g/km, a da ne plaća paprene penale. Šta više, Hyundai nalazi načina da ima računicu da pored malenog i10, “na blizu” ima i ne mnogo veći i20. Po ovome ispada da kada se hoće, onda se i može.
Šta više, kao da je to potpuno normalno i uobičajeno, za 2020. Hyundai je predstavio novi i10 treće generacije, na novoj platformi sa 40 mm produženim međuosovinskim rastojanjem, kako bi se u kabini ponudilo više prostora. Sa svojih samo 3.67 m, Hyundai i10 klasični je predstavnik A segmenta, automobila prvenstveno za grad, i prvenstveno za vožnju jedne ili dve osobe.
Obzirom na dužinu karoserije, međuosovinski razmak je maksimalno velik – 2.42 metra, pa nije nikakvo iznenađenje što su točkovi “ugurani” u uglove karoserije. U svakom slučaju, aktuelni dizajn koji se sreće i na drugim modelima Hyundaija doneo je šarmantnog mališana, sa nekoliko uspelih stilskih detalja na grilu hladnjaka i C stubu koji samo potvrđuje da je i10 pažljivo razvijan, a ne stvoren “prečicom”.
Enterijer Hyundaija i10 je onoliki koliko može da bude u 3.6 metara dugom automobilu. Tačnije, veći je nego što se to očekuje. Prednja sedišta sasvim su korektno dimenzionisana i profilisana, vozačevo je podesivo po visinu, a tu je i, vozaču, sasvim upotrebljiv naslon za ruku. Tvrde plastike ima u izobilju, ali je teksturom postignuto da ne deluje jeftino, generalno, utisak solidne završne obrade i10 duguje pre svega preciznim uklapanjem.
Prostora za odlaganje sitnica ima sasvim dovoljno, a našlo se mesta i za bežični punjač telefona, naravno u najvišem Impression paketu opreme. U celoj organizaciji prednjeg dela kabine jedino što se može zameriti je odsustvo podešavanja upravljača po dubini.
Zadnja klupa je, ponovo iz ugla gabarita vozila, vrlo korektna, sa pristojnom ponudom prostora. Zapravo, uz manevar sa nešto uspravnijim sedenjem i napred i pozadi, uz dosta veliku visinu vozila od 1.48 metra, postignuto je dosta po pitanju upotrebljive ponude prostora. Šta više, može se oceniti i da se iz vozila uopšte ne stiče utisak u koliko se zapravo malom automobilu vozač i putnici nalaze. A za nuždu, stanu i četiri odrasle osobe.
Doduše, cenu je platio prtljažnik koji je zapreminom od 252 litre je upotrebljiv, ali svakako ne treba računati da će u njega stati sve potrebno za odlazak na more.
Instrument tabla je i u najvišem paketu opreme analogna, uz sasvim solidan monohromatski ekran putnog računara u sredini. Razumljivo, uz Impression paket opreme stižu i brojne komande na upravljaču, ali i pristojno velik ekran infotejmenta od 8”, sa odličnom rezolucijom, brz praktično kao mobilni telefon, što znači da je sistemu dodeljen i ozbiljno brz pocesor.
Očekivano, paleta pogonskog izbora je maksimalno sužena. Bazni motor je trocilindarski 1.0 sa 67 KS, snažniji četvorocilindarski 1.2 sa 84 KS, a tu je i N Line verzija i10 sa 1.0 turbo motorom od 100 KS.
Hyundai i10 na Dmotion.rs testu imao je motor sa parnim brojem cilindara koji već polako počinjemo da zaboravljamo, pogotovo u malim automobilima.
Auto industrija je sasvim uspešno uspela da nas ubedi da su trocilindraši savršeni, i da nema potrebe za još jednim cilindrom. E pa, i nije baš tako. Ovaj agregat nas je podsetio na mirnoću i kulturu rada koju ćemo uskoro moći potpuno da zaboravimo. Za jedva tonu teški Hyundai i10 raspoloživih 84 KS i petostepeni manuelni menjač sasvim su dovoljni za opuštenu vožnju, bez da zafali snage kada se želi preticati.
Naravno, ne pričamo o sportisti, ubrzanje do 100 km/h traje 12.6 sekundi, ali za gradskog mališana mnogo nam je zanimljiviji podatak da se sa jednim rezervoarom od samo 36 litara dobija autonomija od preko 600 kilometara, obzirom da se potrošnja bez problema održava ispod šest litara. Hyundai se evidentno potrudio oko nove platforme. Iako je radi o klasičnoj postavci MacPherson opružnih nogu napred i polukrute torzione osovine pozadi, i10 ima sasvim zrelu voznu dinamiku. Trimovan je dosta tvrdo, u krivinama se ne naginje, a upravljanje je poprilično direktno. Šta više ne stidi se ni visokih putnih brzina – pri maksimalno dozvoljenih 130 km/h čvrsto je na svojim nogama, kada je nivo buke u zoni potpuno prihvatljivog.
Uz najviši paket opreme stiže korektan audio sistem, ali ono što je mnogo bitnije vrlo efikasan i uporan sistem za održavanje kolovozne trake, koji odlično radi svoj posao, a tu je i FCA sistem za upozorenje na sudar sa asistencijom pri izbegavanju. Uvek dobrodošla je i kamera za vožnju unazad.
Kako god postavimo stvari, ispostavlja se da je Hyundai uspeo da napravi vrlo korektan i zreo automobil A segmenta, bez da se može naići na evidentne znakove štednje ili zakidanja na kvalitetu. Samo, za i10 sa odličnim cetvorocilindrašem, i efikasnim bezbednosnim asistencijama mora poprilično da se plati. Za akcijsku cenu u trenutku pisanja koja je 12.890 evra teško možemo reći da je mini, mada ponovo moramo naglasiti da se radi o veoma korektnom vozilu. Šta više, ako se razmišlja o motorima, svakako preporučujemo četvorocilindraš, koji cenu povećava za samo oko 400 evra a donosi i više snage i veću kulturu i mirnoću rada. Sa druge strane, ulaz u ponudu i10 je (trenutno) na 10.490 evra, što znači da se snažniji i bolje opremljen model ne plaća mnogo više od baznog modela.