Test Honda Jazz Crosstar – svako jedinstven

Honda Jazz je već 20 godina pred kupcima, a u četvrtoj generaciji stigla je potpuno jedinstvena za ceo B segment uključujući Crossstar verziju

Honda Jazz se u prodaji pojavila 2002. i već tada je japanska marka išla svojim putem. Uz poslovičnu sposobnost da napravi kanister od 25 litara ali veličine kutije šibica, prva Honda Jazz je imala rešenja kojima se izdvajala od svih ostalih, kao što je bilo specifično smeštanje rezervoara za gorivo u srednu vozila kako bi se obezbedilo više kabinskog prostora. Još tada, pre dve decenije Jazz se nalazio na hondinoj platformi za male automobile, koju je delio sa dosta drugih, nama što znanih, što potpuno nepoznatih modela.
Ovako ili onako, Honda Jazz je tada došla među ozbiljno jaku konkurenciju kao što su bili Opel Corsa, Ford Fiesta, VW Polo, Peugeot 206, Renault Clio. Olakšavajuća okolnost bila je da tada još nisu bili sazreli konukrenti iz Južne Koreje, koji se danas i te kako pitaju. Što se Srbije tiče, imala je prva Honda Jazz svoje kupce i svoje poštovaoce, koji su bili spremni da izdvoje nešto više novca za marku koja je zauzimala vodeće pozicije na svim tabelama pouzdanosti.
Da li je “nešto više novca” preraslo u “dosta više novca” ili je nešto drugo bilo u pitanju, ali druga i treća generacija Honde Jazz koje su startovale 2007. i 2013. kod nas su prošle potpuno nezapaženo, i potpuno logično pitanje je da li nova četvrta generacija može bolje od toga? U osnovi, jedino što je ostalo nepromenjeno je B segment kojem pripada, a sve ostalo je novo, uključujući crossover verziju Jazz Crosstar, a pogotovo 1.5 i-MMD Hybrid pogonsku grupu, kakvu niko drugi nema.
Na Dmotion test stigla je Honda Jazz Crosstar, verzija Jazza koja nešto veći klirens od tla, plastične rubove lukova na blatobranima i na pragovima i fabrički ugrađene krovne nosače, a pokušava da ispuni “must have crossover” želje kupaca. Ruku na srce, Honda nešto preterano ni ne forsira da je ovo model B-SUV segmenta, kao što Jazz Crosstar u osnovi i nije – ovo je blaga evolucija osnovnog modela.
U osnovi, Honda Jazz Crosstar je gradski mališan dug “za dlaku” preko četiri metra – tačno 4.090 m, sa međuosovinskim razmakom od 2.530 metara. Zapravo, Jazz Crosstar je malo veći od standardnog Jazza – duži je za 46 mm, viši je za 30 mm i širi za 31 mm, a pomenuti klirens je veći za 37 mm uz marginalno duže hodove oslanjanja.
Generalno, osnovni oblik karoserije koji je karakterističan za Hondu Jazz od prvog dana je zadržan. Aerodinamički efikasna klinasta forma sa upadljivo tankim A stubovima smeštenim pod oštrim uglom. Honda je pokušala da se vizuelno distancira od svih drugih “likom” prednjeg dela, odnosno formom odbojnika i svetlosnih grupa. U vreme kada su aktuelne oštre forme, Jazz ima zaobljene, a za par godina videćemo da li je od samog starta dizajnom bila “passe” ili rodonačelnik. Kao i uvek, ocenu o dizajnu eksterijera prepuštamo svakome ponaosob, ali po nama svakako ne spada u najatraktivnije članove B i B-SUV “družine”.
Enterijer je zona u kojoj Honda ponovo pomera granice. Uz izvesnu rezervu, pitamo se da li u ijednom modelu B, pa i višeg segmenta iza vozača visine 208 cm, može da sedne odrasla osoba od preko 180 cm? U Hondi Jazz Crosstar može, kako ne znamo, ali može. Ponovo su Japanci napravili kanister od 25 litara veličine kutije šibica. I pri tome niko i ništa po pitanju prostora nije zakinuto.
Prednja sedišta su vrlo dobro dimenzionisana, dugih hodova, prostora u širini ramena ima dovoljno, i kabina generalno pruža osećaj prozračnosti. Laka komunikacija unutar kabine nije samo subjektivna. Centralni tunel je dosta nizak i pozadi se, za jedan ovako malo automobil, vrlo lako premešta sa jedne na drugu stranu.
Zadnja klupa je priča za sebe. Po pitanju oblikovanja sigurno je jedna od ponajboljih u B segmentu, a tek dolazimo do dela da se radi o Magičnim sedištima. Poseban mehanizam čini da se preklapanjem naslona zadnje klupe (60:40), sedalni deo spušta nadole i značajno povećava upotrebljivu zapreminu tovarnog prostora. Nešto slično ima i Fiat 500L, ali je Honda to mnogo bolje rešila, lakšim i kompaktnijim sistemom preklapanja.
U praksi, Magična zadnja sedišta čine to da se prtljažni prostor od pristojnih 298 litara u tren oka povećava na 1.199 litara. Za automobil sa hibridnim pogonom, ukupno tri motora, baterijom, pa i rezervoarom od 40 litara, ovo su odlični podaci.
Japanci tradiconalno arhitekturu enterijera rešavaju na svoj način. Honda Jazz Crosstar je vrlo funkcionalno vozilo. Bočni trouglasti prozori donose odličnu preglednost, ali se pitamo zbog čega su oplate njihovih stubova dvobojni.
Armatura instrument table je pomalo čudna, mada dobro uklopljena kombinacija tvrde plastike i tkanine, ali uklapanje armature i oplate na vratima može elegantnije da se reši. Upravljač sa komandama na sebi nekome deluje kao da je naopako postavljen, ali, biti drugačiji i originalan donosi izazove. Honda ipak ostaje Honda odličnim kvalitetom završne obrade i preciznošću uklapanja.
Odlična digitalna tabla je relativno duboko usađena u armaturu, dobro zasenčena i lako čitljiva sa jednostavnom grafikom. Honda Connect ima višenamenski ekran  dijagonale od 9” koji je odlično pozicioniran, a u Executive paketu (jedinom koji se u Srbiji nudi za Jazz Crosstar) opreme donosi i Garmin navigacioni sistem. Jedino što u korišćenju malo zbunjuje kombinacija komandi, koje su delom mikroprekidači, a delom na dodir ekrana. Isto tako kombinacija latiničnog i ćiriličnog pisma na infotejmentu baš i nije nužna. Honda Jazz Crosstar je odlično opremljena USB konektorima, a svakako vredi pohvaliti odličan audio sistem sa osam zvučnika i wi-fi konekciju za Apple Carplay i Android Auto.
Sama platforma Honde Jazz i Jazz Crosstar je klasična za B segment. Napred su MacPherson opružne noge, pozadi polukruta torziona osovina. Ali zato je 1.5 i-MMD Hybrid pogon sve samo ne klasičan, i ne može da se bira – ima samo jedan. Nismo pogrešili, Honda Jazz Crosstar ima čak tri motora. Atmosferski benzinac ima 1.5 litara, i obzirom da nema nikakve veze sa točkovima, podatak da ima 98 KS i 131 Nm je praktično irelevantan obzirom da ne pokreće vozilo. Benzinac pokreće elektromotor, koji je u funkciji generatora. Za pogon prednjih točkova zadužen je elektromotor od 109 KS i obećavajućih 253 Nm obrtnog momenta u celom rasponu obrtaja. Iako piše da Honda Jazz Crosstar ima nešto što naziva e-CVT menjač, i regularnu ručicu (automatskog) menjača – praktično nema menjač. Ovo je jednostepeni prenosnik. Za slučaj da do sada niste razumeli, pogon točkova nema nikave veze sa SUS motorom, pa čemu cela ova više nego neuobičajena pogonska grupa? Da bi se smanjila potrošnja i emisija CO2.
A kako to sve deluje u praksi? Za početak, Honda Jazz Crosstar ima specifičan zvuk. Iako je kabina dobro zvučno izolovana, i iako SUS motor nema veze sa pogonom točkova, stari dobri četvorocilindraš se pri svakom snažnijem ubrzavanju poprilično čuje, što je u skladu sa povećanom potrebom za strujom elektropogona točkova. Iako ne deluje da ima previše snage, ispostavlja se da je elektromotor na visini zadatka i to pre svega zahvaljujući činjenici da u celom rasponu obrtaja ima velik i ujednačen obrtni moment od 253 Nm. Honda Jazz Crosstar ume iznenađujuće dobro da povuče pri ubrzavanju, i obzirom da nema stepene prenosa, ubrzanje je snažno i prijatno linearno. Šta više, podatak da do 100 km/h ubrzava za manje od 10 sekundi je vredan pažnje i pomena. Obzirom na hibridni pogon, sa 1.253 kilograma, Honda Jazz Crosstar nije preterano teška, pa u krivinama nema previše izraženo naginjanje. Upravljač je prijatno precizan mada ne izraženo direktan ili nervozan, a zanimljivo je da se Honda odlučila za progresivni elektroservo sistem, što je prava retkost u B segmentu.
Vozilo deluje prijatno ukomponovano, mada ubrzanja iznad očekivanja možda čak malo i odskaču iz “pitome” slike ovog crossovera. Logično je pitanje da li je komplikovani pogonski sitem doneo spektakularno malu potrošnju? Pa ne spektakularno malu, ali svakako pristojno malu, mada i dalje podložnu oštrini vožnje. Honda Jazz Crosstar se uz malu pažnju u Eco modu u proseku, u kombinovanim uslovima može voziti sa 5.5 do 5.8 litara, i sa sigurnošću računati da neće preći 6.2 litre, uz uobičajenu osobinu hibridnih pogona da je u gradskoj vožnji manja potrošnja nego na otvorenom putu, pa se u gradskoj vožnji može računati sa potrošnjom i ispod granice od 5 l/100 km.
Honda Jazz Crosstar je, pre svega, zanimljiv, ekonomičan i funkcionalan gradski automobil. Po mnogo čemu zavređuje komplimente, uključujući i priznanje za tehnološku naprednost koja benefite donosi u maloj potrošnji. Ako bi se tu zaustavili, Honda Jazz Crosstar bi zaslužila svaku preporuku, ali moramo da pomenemo i neminovno – cenu. Testirani Honda Jazz Crosstar 1.5 i-MMD Hybrid u Executive opremi (jedinoj koja se u Srbiji nudi) košta 29.280 evra, što je ozbiljno velika suma za automobil B segmenta. Dobra vest je da kupac po osnovi hibridnog pogona ima pravo na subvenciju od 2.500 evra, što nije zanemarljivo. U tom slučaju cena se spušta na dalje povelikih 26.780. Na kraju, ko može, uz Hondu Jazz Crosstar 1.5 i-MMD Hybrid će dobiti funkcionalan, tehnološki napredan i upotrebljiv monovolumen.