Nemačka i Italija prete da blokiraju zabranu SUS motora od 2035.

Nemačka i Italija prete blokadu zabrane vozila sa SUS motora iako je Parlament EU praktično doneo odluku

Nemačka i Italija prete da će blokirati zabranu prodaje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koje Evropska Unija uvodi od 2035. godine, iako je Parlament EU već praktično doneo ovu odluku. Nemačka i Italija traže da izvršni organi EU donesu odluku po kojoj bi iz zabrane bila izuzeta vozila koja mogu da koriste klimatski neutralna sintetička goriva. I Poljska i Mađarska šalju signale kojima se protive odluci da proizvođači automobila od 2035. godine dostignu nultu emisiju. Zemlje članice EU načelno su prihvatile odluku, ali Nmačka je uspela da nađe „rupu“ u zakonu, po kojoj se EU obavezala da će iz zabrane biti izuzeta vozila koja koriste gorivo koje sagorevanjem ne emituje CO2.
Ministar transporta Nemačke Volker Wissing kaže da Komisija nije donela predlog, zbog čega Vlada u Berlinu nije u mogućnosti da da svoju podršku širem planu u završnom glasanju u Vladi EU, koje je zakazano za 7. mart ove godine.
Poništavanje dogovora između zakonodavaca i država članica u ovoj kasnoj fazi verovatno bi bilo politički toksično, a glasanje sledeće nedelje se obično smatra kao pečat. Preliminarno glasanje zvaničnika EU o tom pitanju koje bi trebalo da bude održano u sredu odloženo je za petak. „Potrebna su nam e-goriva jer nema alternative ako želimo da upravljamo našim voznim parkom na klimatski neutralan način“, rekao je Vising u intervjuu za javni servis ARD. „Ko god da je ozbiljan u pogledu klimatski neutralne mobilnosti mora da drži sve tehnološke opcije otvorene i da ih koristi“, dodao je on. „Ne razumem ovu borbu protiv automobila i zašto ljudi žele da zabrane neke tehnologije. Nemačka automobilska industrija čini otprilike 5 odsto nacionalne ekonomije i zapošljava više od 800.000 ljudi. Sektor obuhvata niz specijalizovanih proizvođača delova koji su se razvili tokom više od jednog veka snabdevanja proizvođačima automobila, uključujući BMW, Mercedes-Benz i Volkswagen, komponentama za njihove automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. ACEA, evropska automobilska lobistička grupa, saopštila je da “pažljivo” prati rasprave o zabrani i da je uverena da će zakonodavni proces krenuti svojim tokom.

Rastuća inflacija i povećanje cena baterija po prvi put posle više od decenije znače da postoji rizik da pristupačnost postane „veća prepreka“ u prelasku na nultu emisiju štetnih gasova, saopštila je ACEA sa sedištem u Briselu u komentarima poslatim e-poštom. „Kreatori politike stoga moraju da se pozabave i emisijama iz postojećeg voznog parka na putu“, rekao je ACEA. „Na kraju krajeva, sve je u smanjenju emisija, a ne o oslobađanju od tehnologije. Kao što trenutna energetska kriza pokazuje, diversifikacija je od suštinskog značaja za poboljšanje otpornosti Evrope.“ Portparol EU rekao je da je prelazak na vozila sa nultom emisijom apsolutno neophodan da bi se ispunio cilj bloka da se emisije izduvnih gasova smanje za 55 odsto do kraja decenije – na putu klimatske neutralnosti do sredine veka. Drumski saobraćaj je jedan od sektora sa najvećom količinom ugljenika u EU, koji proizvodi oko petinu emisija u bloku. Tavaresovo upozorenje Proizvođači automobila su već krenuli niz put potpuno električne budućnosti sa investicijama bez presedana u lanac snabdevanja baterijama i nove modele. Dok prodaja električnih automobila raste, zabrinutost zbog neujednačenog vremena punjenja i relativno visokih troškova EV-a nije nestala, a izvršni direktor Stellantisa Karlos Tavares upozorava na duboke preokrete ako potrošači više ne budu imali pristup pristupačnim vozilima. EV-ovi su takođe manje složeni za izradu, što dovodi do otpuštanja poslova.

Kako su proizvođači automobila ulagali milijarde u elektrifikaciju, njihovi pristupi su se razlikovali. BMV je ostao pri planu da kupcima širom sveta ponudi niz tehnologija, uključujući automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i vodonične gorivne ćelije zbog očekivanih razlika u regulaciji i prihvatanju. Zabrinutost zbog napora EU pojavila se i na drugim mestima, a komesar za unutrašnje tržište Thierri Breton je u novembru pozvao proizvođače da nastave da proizvode automobile sa unutrašnjim sagorevanjem koji pomažu u otvaranju kvalitetnih radnih mesta i pokretanju izvoza. Nemački Vising je član pro-poslovne Slobodne demokratske partije, najmlađeg člana tropartijske koalicije kancelara Olafa Šolca, a njegovi najnoviji komentari izazvali su izvesno odbijanje sa drugih mesta u vladajućoj alijansi. FDP pokušava da podigne svoj profil u vladi poslednjih meseci nakon niza loših rezultata na regionalnim izborima i usred slabljenja podrške u anketama birača. Matijas Mirš, zamenik predsednika parlamentarne grupe Šolcovih socijaldemokrata, rekao je radiju Dojčlandfunk da vlada podržava cilj do 2035. da se postepeno ukidaju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. „E-goriva su pogodna samo za određeni tip vozila“, rekao je Mierš. „I biće veoma, veoma skupa u poređenju sa baterijskom tehnologijom.“ Italijanska desničarska vlada koju predvodi Giorgia Meloni dugo je kritikovala planove za zabranu novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Zamenik premijera i ministar saobraćaja Mateo Salvini rekao je da takav plan „nema smisla“ i da ugrožava hiljade radnih mesta. „Upotreba čistih goriva kompatibilnih sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem omogućiće nastavak zelene tranzicije bez ekonomskog uticaja na građane“, navodi se u saopštenju ministarstva životne sredine u Rimu od utorka. Gubitak posla Najveća nemačka industrijska lobistička grupa BDI, koja predstavlja proizvođače svega, od automobila do tekstila, rekla je da pozdravlja inicijativu ministra saobraćaja i odbacuje „de fakto kraj motora sa unutrašnjim sagorevanjem“. „Važno je uzeti u obzir goriva zasnovana na električnoj energiji za nove registracije putničkih i lakih komercijalnih vozila u regulativi o floti CO2“, rekao je BDI. Prelazak na električna vozila već ima društvenu cenu u Italiji. Stellantis je u ponedeljak najavio 2.000 otpuštanja radnih mesta u Italiji, ili oko 4,3 odsto od svojih 47.000 radnika u zemlji u kojoj je Fijat osnovan 1899. Proizvođač automobila je otpustio preko 7.000 radnika u zemlji u poslednje tri godine, prema sindikatu Fioma. Ford će otpustiti oko 11 odsto svoje radne snage u Evropi jer američki proizvođač automobila smanjuje troškove u poslednjem znaku industrijskog poremećaja uzrokovanog prelaskom automobilskog sektora na električna vozila. Od ukupno 3.800 radnih mesta koja će biti otvorena, radnici u Nemačkoj i Velikoj Britaniji biće najteže pogođeni sa oko 2.300 i 1.300 radnih mesta koje će biti eliminisano u naredne tri godine, rekao je Ford prošlog meseca.