Test Kawasaki Z900

Test Kawasaki Z900 nas je doveo na model koji je već dugo u ponudi japanske marke, ali će se bez problema još dugo i zadržati

Test Kawasaki Z900 nas je doveo na model koji je već dugo u ponudi japanske marke, ali će se bez problema još dugo i zadržati u ponudi. Jednostavno, Japaci su vrlo pragmatični – ono što ide dobro traje, a ono što uvide da ne ide, lako i brzo ukidaju. Kawasaki Z900 je kao model debitovao 2017. godine, a aktuelna evolucija značajno je unapređena za modelnu 2021. godinu. Unapređena ne izborom novih nalepnica i boja, nego značajnim stavkama kako agregata tako i kompletno oslanjanja.

Kawasaki je zapravo vešto unapredio svoj sportski nejkid, tako da ga napravi boljim ali da ne pokvari esenciju popularnog modela. A snažni nejkidi su u svoj svojoj jednostavnosti zapravo komplikovani za realizaciju, a pogotovo za ispunjavanje želja probirljivih vozača, koji u ovom segmentu imaju bogat izbor. U kom društvu je Kawasaki Z900? Paaaa, mogli bi reći odabranom. Na crtu mora za izađe modelima kao što su BMW F900R, Yamaha MT-09, Triumph Street Triple i da pored opredeljenja već po imenu marke da svoju reč kako onim što nudi, tako i cenom u odnosu na druge.

Kawasaki Z900 izgleda onako kako se od snažnog sportskog “nakeda” i očekuje. Dizajneri tu nemaju previše manevrskog prostora da oblikom i bojama oplata manipulišu utiskom. Ovde je sva na „izvol’te“. Kompaktan, kratkog međuosovinskog razmaka, „namrgođen“ u prednjem delu, nabildovan u srednjem delu i vitke „stražnjice“, Kawasaki Z900 (barem nama) izgleda baš onako kako treba. Bez brige, iz generalnih utisaka smo izbacili sve ono što je donela dodatna oprema koja je ugrađena na testirani model. Suština je tu, pa je tu a Japanci je nazivaju Sugomi stilom.

Još kada se pojavio 2017. Kawasaki Z900 je bio nizak motocikl sa izrazito niskim sedištem. Aktuelna evolucija je, iako Kawasaki o tome ne priča previše, zapravo dobila značajno modifikovan ram i sedište koje je podignuto na 820 mm. Međutim i dalje je ovo prijatno nizak motocikl, na koji udobno (mada ne na duge staze) može da se smesti i ekstremno visok vozač, ali i da se dobro oseća ekstremno nizak vozač. Sedište je ekstremno duboko profilisano i definitivno potpuno podređeno vozaču, dok suvozač dobija samo tvrdu „klupicu“. Da li je Kawasaki Z900 za „sebičnjake“ koji vole sami da uživaju? Paaaa, šta je tu loše? Mada, i na Kawasaki Z900 mogu da se dodaju bočne torbe, na (ne predalek) put. Ovo ipak definitvno nije udobni turer.

Aktuelni Kawasaki Z900 pred vozača donosi kolorni relativno mali TFT dijagonale 10.9 cm. Japanci maštovitost po pitanju boja i grafike prepuštaju drugima, dok svojim motociklima na ekran stavljaju samo neophodno – obrtomer, brzinu, stepen prenosa, količinu goriva i preostalu kilometaražu i mod vožnje. Ako smo nešto i izostavili, nismo previše toga. Zaista jednostavan prikaz koji očigledno polazi od toga da se principijelno na sportskom nejkidu gleda gde se vozi a ne instrument tabla, mada tako uvek i mora biti bez obzira na klasu motorcikla. Za sve dodatne informacije, Kawasaki vozača upućuje na aplikaziju za pametni telefon, koja se lako povezuje sa motociklom preko Bluetooth-a.

U cevasti trelis ram Kawasakija Z900 uglavljen je zapravo povelik agregat. Redni, vodom hlađeni četvorocilindraš sa 16 ventila ima radnu zapreminu od 948 cm³ koji maksimalnih 125 KS na 9.800 o/min i obećavajućih 98,6 Nm maksimalnog obrtnog momenta koji ostvaruje pri 8.100 o/min. Da bi se uklopio u Euro 5 normu dorađeno je mapiranje kada su dodati modovi vožnje i vozačke asistencije. Akstuelni Kawasaki Z900 ima podesivu kontrolu proklizavanja osetljivu na nagib.

Prednje viljške su potpuno podesive, upside down prečnika 41 mm, dok je zadnje oscilujuće rame ogibljeno preko jednog potpuno podesivog amortizera. Prednji par kočionih diskova prečnika je 300 mm, a stežu ga četvoroklipne Nissin čeljusti, dok je pozadi disk prečnika 250 mm sa jednoklipnim čeljustima. I prednje u zadnje čeljusti rade preko ABS sistema osetljivog na nagib. Prednji pneumatik je 120/70 17“, dok je zadnji 180/55 17“.

Zvuk ove „Kawe“ nećemo komentarisati, ozirom da je na testiranom modelu izbačen rednji lonac i dodat Akrapovič Carbon zadnji lonac, ali ono što možemo i moramo komentarisati je finoća mirnoća rada rednog četvorocilindrača, koji zapravo prede uz potpmuli bariton zvuk. Iako ima snage na pretek Kawasaki Z900 nije „divljak“ koji će se poput nedresiranog konja, na svakom dodavanju gasa truditi da jahača zbaci sa sebe.

Prenosni odnosi šestostepenog menjača su složeni sa dugim prvim, kratkim prenosima od drugog do petog stepena prenosa i šestim stepenom kao overdriveom za održavanje putne brzine uz maksimalnu ekonomičnost. Testirani Kawasaki Z900 nije bio opremljen „quick shifterom“, a i bolje što nije. Svaka promena stepena prenosa je čisto uživanje – kratko, jasno i precizno, sa „Positive neutral finderom“ mehaničkim sistemom za lako nalaženje neutrala koji Kawasaki godinama gaji u svojim menjačima.

Iako se vrti do preko 10.500 o/min, agregat je iznenađujuće elastičan i nedeluje da se muči čak i kada je u realno previsokom stepenu prenosa. Naprotiv, uvek je spreman da odlučno vozaču na raspojaganje stavi sve što ima. Kawasaki Z900 nije lagan motocikl sa svoji 212 kilograma, međutim tolika masa jedva da se oseti u vožnji ali i u manevrima pri malim brzinama.

Položaj sedenja je lagano povijen ka napred i odličan uz idealnu širinu rezervoara uz koji se prijatno prislone kolena, ali dobije oslonac u krivinama. Iako je Kawasaki Z900 definitivno vrlo okretan, očekuje da se sa njim odlučno radi i precizno mu komanduje šta se očekuje. A tada će to savršeno uraditi i vozaču pokazati da može da mu veruje. Vozačima koji su nedefinisani u svojim odlukama i željama, ovaj motocikl neće pokazati šta sve ume. Iako lako prihvata komandu gasa, isporuka snage je do 4.000 o/min vrlo linearna i prijatna, ali agregat punim plućima diše od 4.000 o/min pa naviše, iako ni do tada nije stidljiv.

Kao i svaki sport-nejkid Kawasaki Z900 ima dosta tvrdu postavku ogibljenja, ali ipak uspeva da efikasno neutrališe manje neravnine uključujući i neravnine u temenu krivine, mada mu definitivno ne prija loša vozna podloga. Iako smo Kawasaki Z900 na testu imali tokom vrućih dana sa preko 30°C, otkrili smo da je fascinantno dobro rešeno odvođenje toplote mimo vozačevih nogu. Na raspolaganju su tri osnovna moda vožnje – Sport, Road i Rain, dok je četvrti Rider mod u kojem vozač ABS-u, kontroli proklizavanja i isporuci snage može da zadaje podešavanja po sopstvenoj želji i ukusu. Iako nije turer, Kawasaki Z900 uz rezervoar zapremine 17 litara može da ponudi vrlo pristojnu autonomiju od preko 300 kilometara, uz potrošnju koja može da bude malo preko 5 l/100 km, iako lako može da ode i na preko šest litara.

Kawasaki Z900 donosi upravo onoliko zabave i adrenalina koliko se od njega i očekuje. U Srbiji aktuelna cena testiranog modela u Kawasaki Trio Motors je 11.040 evra, što je u poređenju sa pomenutim konkurentima približno egal. Svakako ono što ide na ruku Kawasakiju je tradicionalna pouzdanost, ali je izgubljena činjenice da je nekada bio jedan od najjeftinijih u svom „razredu“. A još jedna stvar je sigurna, nećete pitati „Imal’ neko ‘vaki Kawasaki…“, nećete poželeti da se zaustavite…