Moto test – Moto Guzzi Stelvio

Moto test – Moto Guzzi Stelvio se vratio u ponudu italijanske marke i nema nikakve veze sa svojim „imenjakom“ od pre osam godina

Moto test – Moto Guzzi Stelvio se vratio u ponudu italijanske marke i nema nikakve veze sa svojim „imenjakom“ od pre osam godina. Da za sve one koji manje prate Moto Guzzi, model Stelvio je već postojao, ali je ukinut 2016. godine, nakon 10 godina proizvodnje. Međutim, Stelvio se vratio kao model i kao ime u ponudu legendarne marke, samo sa poprilično izazova pred sobom.

Kao prvo, kada se nosi ime legendarnog, drugog po visini prevoja Stelvio i italijanskim Dolomitima, odnosno Alpima, prva i osnova asocijacija su krivine i uspon od skoro 50 kilometara. Drugin rečima, snaga, elastičnost agregata i savršena ciklistika za bezbrojne krivine, tačnije 48 ukosnica na čuvenom usponu, u živopisnom okruženju.

Kao drugo, novi Moto Guzzi Stelvio je smešten u Adventure segment, gde je mnogo dobrih modela i koji su, ne retko, ponos i dika marke, kao što su Honda Africa Twin, Suzuki V Strom 1050, Ducati Multistrada, a da (skoro pa duplo skuplji) BMW F1300 GS ne pominjemo. Naravno, najlakši deo je staviti napred točak od 19“ i pozadi od 17 cola, postaviti zaštitu izduva i kartera, produžiti hodove oslanjanja i proglasiti model Adventurerom. Ipak tu mora još dosta da se radi da bi kupac, koji svog partnera za uživanje i „avanture“, traži u klasi od preko 1.000 cm³, a još „pride“ žali i pogon preko kardana umesto lanca.

Kao treće, bajkeri su poznati po svom stavu da im uvek nešto fali. Ako je model dobar na asfaltu, nije na makadamu ili zahtevnom terenu, ako je ekonomičan nije dovoljno snaža, ako je težak, što je teža, a ako je lagan, onda mora biti i slab za prave izazove. Na sve to, Moto Guzzi je mali proizvođač. Veliko i tradicionalno ime ne znači mnogo, ako se u obzir uzme da marka ima samo nekoliko modela i samo dva agregata, za razliku od drugih koji mogu da kombinuju agregate i ramove unedogled.

Ipak, i za „male“ poput Moto Guzzija ima mesta pod suncem, i još kako postoji populacija kupaca koji iz želi i kupuje. Pri tom, u Moto Guzziju, ne traži ništa „naj“, najsnažniji, najlakši, najbrži, najveći, naj(bolji), nego traži motocikl sa jedinstvenošću, dušom i sopstvenim šarmom. Da, za sve one koji kupuju motocikl prema brojkama, postoje i oni koji kupuju motocikl prema emocijama. A deluje nam da Moto Guzzi upravo igra na karzu emocije, a ne puke racionalnosti. Prošle godine predstavio je svoj sjajni Mandello, motocikl kojim se vratio na velika vrata u klasi preko 1000 cm³, sport turerom, koji potvrđuje da poprečno smešteni V2 ima svojih pravih vrednosti i osobenosti.

Moto Guzzi Stelvio je logičan nastavak proširivanja ponude u pravcu opštepopularnog adventurera. Za sezonu 2024. godine, predstavljen je Moto Guzzi Stelvio, motocikl koji, između ostalog, ima tradicionalna obeležja marke, poprečno smešteni veliki V2 agregat i kardanski pogon, koji je prava retkost među modelima sa malo preko 1.000 cm³.

Moto Guzzi Stelvio pokreće V2 agregat sa cilindrima pod uglom od 90º izgleda kao klasičan Moto Guzzi položajem cilindara. Međutim, ovo je potpuno novi agregat. Cilindri su zarotirani za 90°, pa je sada izduv spolja, a usis ispod rezervoara,  a za razvođenje ventila brinu po dva bregasta vratila. Hlađenje je vodeno (po prvi put), a naspram aktuelnog V2 koji pokreće V85 TT, radna zapremina je porasla za nekih 20 % a snaga za 50%. Iz zapremine od 1.042 cm³ ovaj V2 sa 4 ventila po cilindru pri 8.700 o/min ima 115 KS i velikih 82% od maksimalnih 105 Nm već od 3.500 o/min.

Proizvođač kaže da je agregat ugrađen u Stelvio identičan pogonu modela Mandello, međutim, nije potpuno identičan. Obzirom da je agregat deo noseće strukture oslanjanja, ojačane su vezne tačke, kako bi Stelvio mogao da trpi povećana naprezanja i opterećenja pri vožnji van asfalta. Sličnu modifikaciju doživeo je i cevasti ram koji je jači i krući. Pred toga, cilindri su za par stepeni nagnuti unapred kako bi se oslobodilo još više mesta za noge.

Da su Italijani majstori stila to znamo odavno, pa (recimo da) nismo iznenađeni činjenicom da je Moto Guzzi Stelvio prelep motocikl, barem nama. Iako je uklopljen u manje-više standardne gabarite adventure klase, proporcije koje su postignute oplatama rezervoara, oblikom sedište i zadnjeg blatobrana su sjajne. Realno, ovo je velik i masivan motocikl, koji na vagi pokazuje 245 kada je pun fluida, međutim kao i kod Mandella, inženjeri su uspeli da Stelvio ne bude „gore“ težak. Visina sedišta je 83 cm i vozač već od 180 cm sa oba stopala stoji na zemlji ili barem vrlo blizu toga, što donosi prijatan osećaj sigurnosti. I Moto Guzzi se priključio proizvođačima koji ugrađuju elektro podesivi vetrobran kako na Mandellu, tako i na Stelviju.

Oslanjanje napred čine op side down Sachs podesivi štapovi prečnika 43 mm, sa 170 mm hoda, koliki ima i zadnji KYB podesivi amortizer. Prednji diskovi su 320 mm sa radijalnim četvoroklipnim Brembo čeljustima, dok je pozadi disk 280 mm sa dvoklipnim Brembo čeljustima. Kvačilo je anti-hopping, hidraulično, sa Brembo cilindrima. ABS i kontrola proklizavanja osetljivi na nagib su standardna oprema.

Digitalna instrument tabla vozaču nudi mnoštvo informacija, ukljkučujući preostalu autonomiju, ali i podešavanja off road modal vožnje, koji je jedan od pet mogućih. Međutim, sa samo 5“ dijagonale, ekran je poprilično mali, i udaljen od vozača. U današnje vreme digitalizacije, Moto Guzzi je mogao posegnuti za malo većim ekranom, čak i bez da menja funkcionalnosti i i grafiku. Pored toga, Stelvio je ambiciozan model u ambicioznom segmentu, pa bi grejači ručki mogli biti i deo standardne opreme. Na naš test je Moto Guzi Stelvio došao u osnovnoj verziji, ali se među opcionalima pored shiftera nalaze i prednji i zadnji radar uz koje ide i adaptivni tempomat sa poluautomatskim kočenjem i još dosta toga.

Šta u vožnji ima da kaže lepi Italijan? Za početak da je Moto Guzzi ipak koncipirao prvenstveno kao turer koji će se sasvim lepo snaći na makadamu, a ako baš mora ići u neku ozbiljnu avanturu. Udoban je ovo motocikl iako nismo menjali postavke ogibljenja, koje su definitivno bile drumske i koje su donele težak motocikl vrlo raspoložen za brze i precizne promene pravca. Stelvio se sasvim lepo prilagođava raznim tehnikama vožnje, umesto da se vozač prilagođava njemu. Vozači koji koriste „trail braking“ tehniku kočenja do temena krivine biče više nego zadovoljni preciznošću vođenja.

Moto Guzzi Stelvio možda nije naj ni po jednoj karakteristici, ali u paketu je odličan. Elastični agregat se ne buni protiv rada u niskim obrtajima, ali će i te kako pokazati zube kad se zavrti do 8.000 o/min. Naš test motocikl nije bio opremljen shifterom, ali menjač je svakako lagan i precizan isto kao i ručica hidrauličnog kvačila. Kočenje i rad ABS-a su savršeno fabrički ukomponovani, a za dodatna fina podešavanja zajedno sa kontrolom proklizavanja mora se pozabaviti sopstvenim željam i potrebama.

Položaj sedenja je izuzetno dobar, isto kao što je udobno i sedište, ali nas podesivi vetrobran baš i nije impresionirao zaštitom, što svakako zavisi od visine vozača i položaja sedenja. Generalno Moto Guzzi Stelvio „tera“ vozača da sedi uspravno, ali mu se revanšira tako što nakon više sati sedenja nema zamora ili bolova. Moto Guzzi Stelvio ume da bude ekonomičan. Prosečna potrošnja na otvorenom putu u ravnici, sa dužim deonicama koje se voze ujednačenom brzinom je 4.7 litara, ako se malo oštrije potera brdskim putem poraste na 5.1, a agresivni vozači će je doterati i do 6.0 l/100 km, ali samo sa nemilosrdnom desnom rukom.

Generalno, koliko je lep, toliko je i dobar, a pre svega prijatan u vožnji, ali na ponekom detalju Moto Guzzi je mogao i više da uradi. Pored nešto većeg TFT-a instrument table, malo bolji izduvni lonac bi naglasio prijatni bariton velikog dvocilindraša umesto povremenog metalnog zvuka pri puštanju gasa. Plastična dugmad komandi na upravljaču bi mogla biti malo kvalitetnija u skladu sa ambicijama i cenovnim razredom Stelvija.

Testirani Moto Guzzi Stelvio košta 15.990 evra, što će na jesenjim i zimskim akcijama verovatno biti i niže, ali to je naša procena. U svakon slučaju, oni kojima ni 160 KS nije dovoljno ili misle da im nije dovoljno, nemaju šta da traže na ovom motociklu, ali zato svi oni koji žele vrlo udoban i dobro ukomponovan turer/adventure treba da probaju Stelvio. Pri tom mislimo na sve potencijalne kupce mimo onih koji žele Moto Guzzi upravo zbog jedinstvenosti, stila i legende koja uz njega ide. A Moto Gizzi svakako nije istorija nego budućnost ove marke i priznajemo da nas jako zanima šta nam nakon Mandella i Stelvija novo stiže.