Test – Ineos Grenadier

Test – Ineos Grenadier je model koji je nastao kao naslednik dobro poznatog vladara bespuća i kao ambicija milijardera

Test – Ineos Grenadier je model koji je nastao kao naslednik dobro poznatog vladara bespuća i kao ambicija milijardera. Zapravo, priča o tome kako je nastao ovaj terenac dobro je poznata, ali za one koji je nisu čuli, ponovićemo. Ključne reči su Land Rover Defender i Sir Jim Ratcliffe. Prvu ne treba da elaboriramo, a drugu ipak moramo. Sir Jim Ratcliffe je milijarder (težak oko 30 milijardi funti), vlasnik treće najveće hemijske industrije na svetu Ineos, koja zapošljava preko 20.000 radnika. Uzgred, Ineos možemo videti na bolidima Mercedes-AMG Formule 1, tek kao podsetnik da je Sir Ratcliffe i jedan od tri vlasnika tima. Veza sa Grenadierom nastaje u činjenici da je Ratcliffe pasionirani avanturista, koji je bio ubeđen da svetu treba vozilo kakvo je nekada bio Land Rover Defender – robusno i ultimativno terensko. Vozilo za kakvo je Land Rover smatrao da više nema dovoljno tržišta i da mu je potrebno uvesti civilizaciju, šminku i udobnost, što je i uradio sa danas aktuelnim modelom.

U svom ubeđenju i ambiciji, Sir Ratcliffe je pokušao da od Land Rovera otkupi pravo na licencnu proizvodnju i sve alate za Defendera, što je (sasvim razumljivo) LR odbio da uradi. Godine 2017. Ratcliffe počinje razvoj novog modela po principu okupljanja fudbalske reprezentacije, tima koji će okupiti najbolje igrače na svom delu terena. U prevodu, Sir Ratcliffe se obratio najboljima za pogon, menjač, prenos, šasiju, kočnice, enterijer. Spisak igrača u ovoj reprezentaciji je dostojanstven i sa ozbiljnom reputacijom – BMW, ZF, Magna Steyr, Brembo, Recaro, Eibach. Na Ineos Grenadieru se u tu čast nalaze zastave Velike Britanije i Nemačke, mada tu nedostaju tu austrijska i italijanska, ako već tražimo geografske postojbine pomenutih „igrača“.

Dakle, Sir Ratcliffe se (kao selektor reprezentacije, ali sa 1.3 milijarde funti spremnih da uloži), sa specifikacijama za koje je smatrao da će stvoriti novi Defender i svojom razvojnom ekipom, obratio pomenutom timu, a u međuvremenu kupio nekadašnji pogon marke Smart u Francuskoj, koji je prepravljen za proizvodnju robusnog terenca, pa se na Ineos Grenadieru pojavila i francuska Trobojka.
Naravno, Ineos Grenadier je imao gomilu izazova i prepreka u svom rađanju, uključujući i (recimo) globalnu pandemiju, haos sa kompletnim lancem snabdevanja autoindustrije i bankrot Recara, što svakako nije ubrzalo nastanak ovog modela. Ipak stigao je, zvanično, 2022. godine, a kupcima u Srbiji premijerno je ponuđen na ovogodišnjem Salonu automobila u Beogradu.

Šta je Ineos Grenadier i kako funkcioniše ova reprezentacija? Terensko vozilo u originalnom smislu te reči, koje je zamišljeno i napravljeno prvenstveno da beži van asfalta. Forma karoserije je kutijasta, kakva je bila na Defenderu, kakava je na Toyoti Land Cruiser i Mercedes G-Klasi, a kakva je zapravo i najfunkcionalnija za terenska vozila, iako gura prst u oko aerodinamičarima. A kupcima se nudi u dve verzije sa pet sedišta (Station wagon i Quartermaster ) i kao terenski pick up (Utility wagon). Da, apsolutno liči na nekadašnji Defender, a pogotovo G-Klasu, mada ima i dovoljno svoga da bi Ineos Grenadier bio stvarno svoj, originalni model.

Ovo nije preterano dugačko vozilo. Karoserija je duga 4.896 mm, čak je i širina od 1.930 u skladu sa uobičajenim, samo je visina monumentalna – 2.036 mm, pa nije ni čudo što se među opcijalima nalaze i merdevine za penjanje na krov i pristup krovnom nosaču. Iako nije dug, Ineos Grenadier ima relativno velik međuosovinski razmak od 2.922 mm, i izrazito kratke prepuste preko točkova i jasno je da je da je sve podređeno velikim ulaznim (35.5°), prelaznim (28.2°) i izlaznim (36.1°) ugovima, a pogotovo klirens od 264 mm.

Iako ima originalni Defender kao uzor, Ineos Grenadier je u svom enterijeru daleko civilizovaniji od terenske legende čiju tradiciju želi da nastavi. Zapravo, ovo vozilo ima fenomenalan kokpit. Da, namerno kažemo kokpit, zato što je stil preuzet direktno iz vazduhoplovstva, ca centralnim komandnim panelom i (huraaaa) overhead panelom na krovu kabine. Sve komande i svi prekidači su veliki, jasno obeleženi, namenjeni da se koriste kad je neravno, mračno i prljavo i nikada ne pomešaju.

Ponuda prostora u kabini je vrlo dobra. Za sedišta je bio zadužen Recaro i, gle čuda, savršeno je uradio svoj posao, pa i vozač i suvozač sede vrlo udobno, a jedini je izazov popeti se do sedišta i smestiti se u njih. Ali, terenac je terenac i visoko sedenje je vrlina, a ne mana.

Slično važi i za zadnju klupu. Sedi se udobno, za glave ima više nego dovoljno prostora, a za kolena možda malo manje nego što smo očekivali, ali i dalje sasvim dovoljno. Ako vam padne na pamet da preklopite zadnje sedište, ispod sedalnog dela ćete naći elektro instalaciju i subwoofer JBL audio sistema, a ne dodatni smeštajni prostor.

Kada pominjemo smeštaj, za smeštaj prtljaga ima ga sasvim dovoljno – zapremina prtljažnika je 1.152 litre u osnovnoj konfiguraciji, dok može da poraste do 2.035 litara. Zanimljiva su i dvodelna prtljažna vrata, koja su praktična za utovar, a i pristup u skučenom prostoru. Pored toga, kao i njegov uzor, i krov i krovni nosač su je namenjeni za nošenje stvari, pa je nosivost čak 150 kilograma. A Ineos Grenadier može i da povuče – do 3.500 kg.

Što se informacija tiče, ispred vozača je samo mali ekran mnoštvom kontrolnih lampica, a ceo informativnivni posao prepušten je jednom ekranu osetljivom na dodir dijagonale 12.3“, koji je i instrument tabla i infotejment, a ispod njega je simpatični digitalni kompas (koji nam je na testu pokazivao neke čudne, netačne kurseve) sa visinomerom.

Po ovoj osnovi, Ineos Grenadier je vrlo sadržajan, pa se na meniju mogu naći inklinomer koji pokazuje uzdužne i porečne nagibe, pritisci i temperature pneumatika, još jedan visinomer i još dosta toga, mada bi, ceo sistem mogao i morao da bude brži i precizniji, a obzirom na količinu raspoloživih informacija i sa još većim ekranom. U osnovi, već podatak o brzini vožnje je podaleko od pogleda vozača, a i zaštita od refleksije ekrana bi mogla da bude bolja.

Pomenuli smo i dva panela da komandama. Na centralnom, uobičajenom su i uobičajene komande i prekidači klimatizaci je, provetravanja, grejanja sedišta itd. Na overhead panelu, smeštenom između dva krovna prozora koji su zgodni lufteri, su bitne komande, kao što su prekidači za terenske modove vožnje, blokade prednjeg i zadnjeg diferencijala, mod za vožnju kroz duboku vodu, gašenje kontrole proklizavanja, ali i prekidači za eksterna svetla i sve što se električno nadogradi na vozilo.

Ineos Grenadier je postavljen na vrlo robusnu šasiju, ima dve krute osovine sa višestukim vezama i ekstremno dugim hodovima. Zanimljivo je da upravljački sistem nema ozubljenu letvu nego pužni sistem, što je robusnije i izdržljivije, ali manje precizno rešenje. Testirani model je imao redni šestocilindarski BMW (B57) twinturbo dizel od tri litre sa 245 KS i 550 Nm (alternativa je šestocilindarski benzinac od tri litre sa 282 KS), a prenos preko osmostepeng ZF automatskog menjača, koji je prilagođen potrebama ovog modela, odnosno sa kraćenim prenosnim odnosima u odnosu na veziju koja se (recimo) ugrađuje u BMW X5.

U osnovi, na to podseća i ručica menjača koja je iz ranijih BMW modela. Dvostepeni Tremec reduktor pogona ima svoju ručicu. Ceo ovaj konstruktivno – pogonski sistem Ineos Grenadier dovodi do mase praznog vozila od čitavih 2.740 kilograma, ali uz pun rezervoar od 90 litara.

U vožnji, Ineos Grenadier je negde između limuzine i kamiona. Motor i prenos u vrlo uglađeni uz činjenicu da su prvi stepeni prenosa skraćeni i da polazak iz mesta deluje malo kamionski i sirovo, ali sa porastom brzine, ovo vozilo postaje sve uglađenije. Šta više, i ogibljenje, iako prvenstveno namenjeno vožnji van asfalta, donosi udobnost i, obzirom na klirens, visinu i masu vozila, srazmeno malo ljuljanja i naginjanja. Šta više, veliki terenac je iznenađujuće tih pri putnim brzinama od 130 km/h. Uz BMW-ovo srce, Ineos Grenadier čak i odlično ubrzava i do 100 km/h stiže za manje od 10 sekundi, ali ipak ukroćenu maksimalnu brzinu od 160 km/h.

Priznajemo da Grenadier nismo probali u ozbiljnim vanterenskim uslovima iz više razloga, ali prema one što jesmo probali, prenos snage na podlogu je uz permanentni 4×4 odličan, a dugohodno oslanjanje uvek obezbeđuje maksimalno raspoloživ kontakt sa tlom. Po pitanju zaustavljanja, Brembo je odlično uradio svoj posao u „kroćenju“ teškog terenca, isto kao HDC sistem koji vrlo uspešno i uporno kontroliše brzinu na nizbrdici. Ineos Grenadier je prepun i raznoraznih asistencija za vožnju i parkiranje, pa čak i penjanje na uzbrdicu.

Deo koji nam se definitivno nije dopao je upravljanje. Za vanterensku vožnju je indirektan upravljač dobrodošao kako se neravnine, vibracije i udarci ne bi prenosili na upravljač i ruke vozača, ali u trenutnom trimu, za vožnju na asfaltu upravljanje je previše indirektno i neprecizno, pa čak i bez samocentriranja točkova. Navodno, Ineos bi uz „facelift“ modela trebao da poradi na upravljanju, ali tek za 2027. godinu. Činjenica sa kom treba računati je i da je prečnik okreta ovog vozila ozbiljno velik, preko 13 metara, pa su parkiranje, a pogotovo polukružno okretanje u saobraćaju ozbiljni izazovi. Zavlačenje u neku skučenu podzemnu garažu ovim vozilom gotovo pa je neizvodljivo, ali svako, to su neminovne mane uz krute osovine i prvenstveno vrhunske vanterenske performanse.

Ineos Grenadier se uprkos svojim specifičnostima i nesavršenostima lako zavoli i prihvati kao nesavršeni gubijan. Svakako nije, ili barem ne bi trebao da bude izbor onih koji svoj terenac koriste za vozanje po gradu ili kao obično porodično vozilo, nego onih koji zalaze na bogaze daleko od asfalta i u tome uživaju, obzirom da ovo nije ni jeftino ni ekonomično vozilo. Na našem testu prosečna potrošnja je bila preko 12 l/100 km, a cena testiranog modela u Fieldmaster opremi je 101.600 evra, uključujući petogodišnju garanciju i neograničen broj kilometara.