Test – Mini Cooper Cabrio

Test – Mini Cooper Cabrio je među poslednjim Mohikancima, kabrioletima sa mekim krovom čiji šarm malo ko može da ospori

Test – Mini Cooper Cabrio je među poslednjim Mohikancima, kabrioletima sa mekim krovom čiji šarm malo ko može da ospori. Da, klasičan “soft top” (a pogotovo hard top) kabriolet posto je prava retkost. Da, znamo, ekskluzivni su, imaju svoja ograničenja po pitanju funkcionalnosti, a i podneblje gde se koristi mora biti koliko toliko naklonjeno. Doduše, provozakte se okolinom Ženeve u martu, kada je temperatura vazduha ispod 10°C, i iznenadićete se koliko njih uživa u svežem vazduhu. Dobro, neko bi rekao promaji, ali tu su kačket, grejanje na maksimumu i, svako ima svoj vid uživanja u vožnji.
Mini Cooper Cabrio je zaista među retkima, barem kada pričamo o malim automobilima. Zapravo, tu je još samo legendarna Mazda MX5 Miata i VW T-Roc Convertible, koji je prodaje izuzetno dobro. Spala knjiga na tri slova.

Možda je malo zbunjujuće u skladu sa električnom pomamom i činjenicom da marka Mini nudi Cooper, Aceman i Clubman u potpuno električnim varijantama, ali sjajna vest je da kabriolet još uvek ima “auspuh”, pa čak i izbor benzinaca od 1.5 sa tri i 2.0 sa četiri cilindra, na šta možemo samo da kažemo huraaaa.

Mini novi, aktuelnilni Cabriolet deklariše kao četvrtu generaciju. I šta je još čudnije, koristi unapređenu prethodnu platformu, dok pomenuti električni modeli koriste potpuno drugačiju platformu koja je razvijena u saradnji sa kineskom kompanjom Great Wall. Navodno, Mini razmišlja o električnom kabrioletu, ali potvrda o njegovoj serijskoj proizvodnji još nema.

Novi Mini Convertible sa prethodnikom deli panele vrata i ništa više. Nov je gril hladnjaka, drugačiji su LED farovi, pozadi su prepoznatljive “štopaljke” sa motivom britanske zastave, ali pre svega i iznad svega Mini je ostao Mini u najpozitivnijem smislu te reči. “Dirigenti” iz Minhena (BMW-a) zaslužuju naklon do zemlje zbog činjenice da su u ovom najmanjem modelu uspeli da zadrže svu prepozatljivost, šarm i atraktivnost kakvu je krajem 50-ih godina prošlog veka ovom mališanu podario Ser Alec Issigonis.

Za sve koji su zaboravili, ovo vozilo je dužinom dobrano ispod 3,87 metara, čime potpuno opravdava svoje ime. Međutim, sa svojim točkovima koji su bukvalno uglavljeni u uglove vozila, Mini Cooper Cabriolet ima proporcionalno (koliko je uopšte moguće) velik međuosovinski razmak od 2.49 metara. Razumljivo je i da je nizak, samo 1.43 metra. I da se razumemo, marka Mini trenutno ima čak tri platforme, a kabriolet je jedini na sopstvenoj, koja je zbog odsustva krova dobila nova ojačanja u obliku slova “V” u podu vozila ispod prednjih sedišta, kako bi se unapredila torziona krutost. A o masivnosti platfome najbolje govori podatak da je ovaj mališan sasvim pristijno težak – 1.375 kilograma.

Mini Cooper Cabrio je četvorosed, barem formalno. Dvoje napred sede u sjajnim niskim sedištima koja pružaju iznenađujuće mnogo prostora, pa se u ovaj mini bez problema kao vozač ili suvozač smešta dvometraš. I po ovoj osnovi, dvoje mogu na put oko sveta, udobnosti (sedišta) im neće zafaliti.

E sad, zadnja dva sedišta kao sedišta su i lepo dizajnirana i udobna za sedeti, ali mesta za noge jednostavno nema. Četvoro u Miniju, pa možda mala deca pozadi, ali i ona moraju u svoje stoličice…prilično zamršeno, mada, Mini Cooper Cabrio i nije zamišljen kao porodični automobil. Oznaka četvorosed je više zbog registracije vozila.

Prtljažnik formalno ima 160 litara, u njega može da stane manja putna torba, ali dvoje će na svoje putovanje morati da iskoriste zadnja sedišta za prtljag, iako se čak i nasloni sedišta preklapaju.

Krov je platneni, elektropomični i, zanimljivo, može biti u tri položaja. Zatvoren, otvoren do pola ili potpuno spušten, a činjenica da se ne “spakuje” u karoseriju je potpuno opravdana – pa ovo je Mini, gde da se spakuje. A krov se može za 18 sekundi spustiti ili podići u vožnji, ali samo do brzine od 30 km/h.

Enterijer (mada, kada je krov spušten postaje praktično eksterijer) je tipično “minijevski”. Ispred vozača (barem u testiranoj verziji) je i odlično čitljiv velik HUD, dok je glavni ekran smešten centralno. Ovo je novi, velik OLED ekran prečnika 9.5”, koji je originalan, dominantan u minimalistički uređenoj kabini, ali i pomalo avangardan. Gornja polovina prikazuje brzinu i druge informacije vezane za vozilo i može se prikazati preko celog ekrana.

U donjem delu se nalazi mala traka menija koja sadrži kontrole za klimu, audio, navigaciju ili telefon, sa dugmetom za početni ekran u sredini. Dvaput ga dodirnite i bićete u širem meniju i stalno promenljivom univerzumu aplikacija. Kontrole temperature za vozača i suvozača nalaze se u donjem levom i desnom delu ekrana. Prevucite prstom nagore da biste pozvali „pojas sa alatima“ gde se mogu sačuvati omiljene funkcije. Za to postoji i dugme prečice na volanu.

Ono što je otišlo i zbog čega smo jako tužni su nekadašnji prekidači. Ima ih i sada ispod ekrana, “dugme” za startovanje motora je mala polugica, polugica je i selektor menjača, polugica je i selektor (kako je nazvan) iskustava, odnosno modova vožnje. Jako nam fale nekadašnji metalni prekidači preuzeti iz aviona i helikoptera, uključujući i dva za elektropomične prozore. Sada su prozori dobili klasične komande na klasičnom mestu – ručkama vrata.
Možda je ovako funkcionalnije, verovatno jeftinije u proizvodnji, ali definitivno neoriginalnije, a originalnost je ono što oduvek kod marke Mini cenimo. Ono što i dalje ne sporimo, definitivno su visok kvalitet izrade, izbor prijatnih materijala u kabni, uključujući i platnom iz održivih izvora presvučenu armaturu instrument table.

Pomenuli smo da novi Mini Cooper Cabrio koristi “staru” platformu, odnosno preuzima je od prethodnika. Taj podatak treba uzeti sa velikom rezervom, obzirom da su sve mehaničke komponente ispolirane do perfekcije za novu generaciju. Prednje oslanjanje su MacPherson opružne noge, a pozadi se našlo mesta za multilink. Testirani model za pogon je imao BMW-ov 2.0 turbo (B48) četvrocilindraš, koji svojih 163 KS prednjim točkovima isporučuje preko sedmostepenog DCT menjača.

Kako se vozi Mini Cooper Cabrio? Onako kako se od marke Mini očekuje i to se ne menja. Da li je karting, pa nije baš, ali najbiže kartingu što postoji, a ima registarsku tablicu. To znači da ovaj automobil ima izrazito tvrd trim ogibljenja, izrazito direktan i precizan upravljač izrazito debelog obruča i da se izrazito uživa u vožnji.

Naravno, da bi se bilo vozački hedonista, moraju se istrpeti i određeni kompromisi i mora se biti malo tolerantan. Mini Cooper Cabrio nije najudobniji automobil na svetu. Dok je na kvalitetnom asfaltu sve je na svom mestu, ali kad dođu neravnine, oseti se svaka. Ali, za ovaj model to ne konstatujemo kao manu, previše ima vrlina. Motor ima odličan odziv na gas (da, da, još samo da je JCW, ali ipak nije bio), menjač svoj posao radi brzo i meko. Za ubrzanje do 100 km/h dovoljno je 8,2 sekunde, a međuubrzanja su vrlo odlučna. Pomalo nas je iznadila potrošnja koja je na kraju test bila preko 8 l/100 km, što baš ne možemo nazvati mini.

Sam vrh je balans ovog automobila, koji se kroz krivine može jako brzo voziti a koji u svakom trenutku ostaje neutralan. Među prijatnim iznenađenjima je i odlična akustička izolacija pri visokim putnim brzinama, naravno kada je krov podignut. Kada se vozi otvoren…pa vozi se otvoren da bi se uživalo u vetru i vazduhu (kao na motociklu, ali bez kacige), pa se i ne vozi prebrzo, kako vetar ne bi postao neprijatan orkan.

Mini Cooper Cabrio, sjajan autić i šarmer po mnogo osnova, a svakako vozilo za ljubitelje vožnje, u ovom slučaju i uz mnogo svežeg vazduha, obzirom da je pravi vladar krivina. Samo, Mini nikada nije bio jeftin, čak ni u vreme Ser Issigonisa. Za testirani, odličan paket sa dosta opcionala i sa kožnim sedištima, treba izdvojiti 44.132 evra.