Kako je Ferdinand Piech osmislio Bugatti Veyron?

Kako je Ferdinand Piech osmislio Bugatti Veyron i njegov revolucionaran i moćan W16 pogonski sistem?

Kako je Ferdinand Piech osmislio Bugatti Veyron i njegov revolucionaran i moćan W16 pogonski sistem putujući najbržim vozom na svetu? Legenda automobilske industrije, čak šest godina nakon njegove smrti je i dalje legenda i atako će ostati. Ferdinand Karl Piech, rođen u Beču 17. aprila 1937. godine (inače unuk Ferdinanda Porschea), bio je fasciniran tehnologijom od ranog detinjstva – strast koja će definisati ceo njegov život. Studirao je mašinstvo u Cirihu, a karijeru je započeo u Porscheu, gde je odigrao ključnu ulogu u razvoju legendarnog modela Porsche 917. Sa inovacijama kao što su petocilindarski motor, TDI tehnologija i Quattro pogon na sva četiri točka, oblikovao je marku Audi i na kraju postao predsednik Upravnog odbora Volksvagen AG 1993. godine, što ga čini jednom od najuticajnijih ličnosti u automobilskom svetu. Piechov uspon na vlast bio je samo početak.

Godine 1997. u Šinkansen ekspresnom vozu između Tokija i Nagoje, nemački izvršni direktor je skicirao ideju na poleđini koverte koja će promeniti automobilsku industriju. U razgovoru sa Karl-Heinz Neumannom, tadašnjim šefom razvoja pogonskih agregata u VW-u, skicirao je 18-cilindarski motor. Moćan, revolucionaran i drugačiji od svega što je postojalo. Ovaj koncept je označio rođenje pogonskog sklopa koji će kasnije evoluirati u legendarni Bugatti W-16 quad turbo.

Fascinacija VW-ovog šefa pomeranjem tehnoloških granica je duboka. Zamislio je automobil koji može da proizvede (danas ih je dosta sa preko 1.000 KS, ali tada je to bilo ravno izazovu probijanja zvučnog zida) 1.000 KS i da postigne brzinu od 400 km/h bez gubitka prefinjenosti i upotrebljivosti luksuznog grand tourera. Ovo je bila ideja koju nijedna postojeća konstrukcija vozila nije mogla da podrži i zahtevala je potpuno novi pristup inženjeringu.

U svojoj potrazi za markom automobila koja bi mogla da otelotvori njegovu smelu viziju, Piech je razmatrao Bentley i Rolls-Royce. Ali tokom njegovih uskršnjih praznika 1997. godine, sudbina se umešala kada je njegov sin Gregor insistirao da kupi igrački model Bugatti Type 57 SC Atlantic. Oduševljen, Piech je prepoznao Bugatti – ime koje je sinonim za performanse i luksuz kao nijedno drugo – kao idealan brend za svoj projekat. Dana 5. maja 1998. godine, prava na marku i ime Bugatti su obezbeđena i relevantni ugovori su potpisani. Ferdinand K. Piech je zatim naručio od svog prijatelja, poznatog dizajnera Giorgetto Giugiara iz Italdesign-a, da razvije koncept koji bi otelotvorio njegovu viziju. Giugiaro je već dizajnirao EB112 za brend Bugatti pod Romanom Artiolijem (koji je pokušao da oživi marku Bugatti uz spektakularni EB110), koji nije pušten u proizvodnju zbog finansijskih problema u koje je zapao Artioli. Ovo je poslužilo kao osnova za prvi “VW-Bugatti”.

Rezultat je bio Bugatti EB 118—kupe sa dvoja vrata čije se ime modela odnosi na 18-cilindarski motor. Na iznenađenje javnosti, vozilo je predstavljeno na Salonu automobila u Parizu u septembru 1998. godine, samo nekoliko meseci nakon što je Volkswagen AG preuzeo brend. Drugi konceptni automobil sa 18 cilindara usledio je u martu 1999. na Salonu automobila u Ženevi: luksuzna limuzina EB 218.

U septembru iste godine, Bugatti je predstavio superautomobil EB 18/3 Chiron na sajmu automobila u Frankfurtu. Preuređenje brojeva u nazivu modela došlo je zbog zaštitnih znakova, pošto je broj 318 već bio zaštićen od strane drugog proizvođača, BMW-a. Koncepti su samo dolazili. Oktobra 1999. na Salonu automobila u Tokiju predstavljen je EB 18/4 Veyron, automobil koji će na kraju biti osnova za kasniji serijski model.
Za razliku od prethodnih studija, ovaj dizajn nije poticao od Đuđara, već je kreiran pod upravom Hartmuta Varkusa. Sam oblik kreirao je mladi češki dizajner Jozef Kaban. Ferdinand K. Piech je 2000. godine najavio da će Bugatti proizvesti serijsko vozilo sa 1.001 KS i maksimalnom brzinom od preko 400 km/h. Pravi izazov, međutim, nije ležao samo u tehničkoj izvrsnosti. Umesto toga, trebalo je da ispuni Pihove specifikacije: da napravi automobil koji bi mogao da dostigne 400 km/h ujutru i bio pogodan za elegantnu vožnju do opere sa svojom ženom uveče.

Njegov cilj je bio jasan: Bugatti treba da pruži izvanredno, neprevaziđeno, optimalno. Svako vozilo moralo je da bude jedinstveno. Neuporedivo i jedinstveno. „To je jedino što Bugatti može da uradi“, napisao je jednom prilikom. Godine 2005. Piechova vizija je postala stvarnost. Bugatti Veiron 16.4 je predstavljen svetu i postavio je nove standarde u pogledu performansi, brzine i luksuza. Sa maksimalnom brzinom od 407 km/h i ubrzanjem od 0-62 mph za 2,5 sekunde, bio je to najbrži serijski automobil na svetu—i potvrdio je Bugattijevu tvrdnju o tehnološkoj izvrsnosti.

Osim brojeva, Veyron je bio više od tehničkog čuda; bilo je oličenje nemilosrdne težnje za savršenstvom prof. dr Ferdinanda K. Piecha. Čak i danas, dve decenije kasnije, Veyronovo nasleđe ostaje neprevaziđeno. Bila je to revolucija, poreklo hiper sportskog automobila, i svedočanstvo o tome šta je moguće kada se tehnički genije susreće sa beskompromisnom vizijom. Prof. dr Ferdinand Karl Piech vratio je Bugatti na vrhunac automobilskog inženjerstva i vratio istorijski značaj brendu kao oličenje performansi i luksuza. A sve je počelo njegovom nepokolebljivošću volje za stvaranjem izvanrednog.