Kupci dizela ispali ovce za šišanje

Kakve probleme može da donese neodlučnost vlade i zakonodavstva već osete prodavci polovnih automobila u Nemačkoj

Dileri širom Nemačke na svojim placevima već imaju oko 300.000 vozila sa dizel motorima Euro 5 norme koje ne mogu da prodaju. Dosadašnji vlasnici su ih prodali iz raznih razloga, pa i budućih zakona koji će se odnositi na starije dizele. Budući vlasnici ne žele ni da čiju za ovakva vozila upravo zbog mogućnosti koju je najavila neačka vlada da će zabraniti ulazak starijim dizelima u veće gradove kao što su Štutgart i Minhen.
Vrednost vozila koja se nalaze na placevima širom Nemačke je oko 4.5 milijarde evra, ako se računa prosečna vrednost od 15.000 evra po vozilu. Prema anketama koje su obavljane među dilerima svih marki polovnih vozila, tri četvrtine je izjavilo da mora da značajno spušta cenu vozilima. Isto toliko njih potvrdilo je da proizvođači ne pružaju dovoljnu podršku da bi se ovi mrtvi lageri nekako prodali. Svi su jednoglasni u stavu da je potrebno da vlada što pre donese jasne zakone, a sa njima i uslove od kada i pod kojim kriterijumima ova vozia neće moći da se voze. Pri tom, brojna vozila koja čekaju svoje kupce su se proizvodila do pre godinu i po dana.
Iako su VW Grupa, Daimler i BMW prihvatili da softverski unaprede dizele novije proizvodnje, kojih ima oko 5 miliona i time im produže legalnu upotrebu u gradovima, postoje i oni koji veruju da softversko unapređivanja neće dovoljno smanjiti emisiju otrovnih gasova. Gotovo 30% ispitanih vozača dizela u Nemačkoj da će pokušati što pre da proda svoje atomomobile zbog sve bržeg pada njihovih vrednosti, pogotovo uz programe subvencija koje od VW-a idu i do 10.000 evra, ako se doveze stari dizel i kupi vozilo iste marke. Problem ovog programa je u tome što obezvređuje polovne automobile, koji su dovezeni na zamenu po principu staro za novo.
Ovo su podaci samo za Nemačku, a masovna histerija, koja je po mnogima ili kasno počela ili snažno izfabrikovana od strane moćnih lobija, tek će početi u brojnim razvijenim zemljama EU i van EU. Samo je pitanje ko će veštije ili manje vešto da se reši polovnjaka koje više neće želeti da vidi na svojim ulicama. Najveći paradoks je u tome što su isti ovi, danas “fuj, fuj” dizeli do pre par godina dizani u nebesa sa svojom malom potrošnjom i efikasnošću. A kupci k’o kupci bili ovce za šišanje.