Da li Audi A6 vodi u “svetom ratu” velike trojke?

Svaki novitet nemačkog premijum “triumvirata” izaziva ogromnu pažnju i to ne samo kod kupaca nego i onih koji prate događanja u automobilskoj industriji

Ne zovu ih slučajno “Velika trojka” pa i “Nemački Triumvirat”. Audi, Mercedes i BMW jesu oni koji diktiraju trendove u premijum segmentu, donose većinu novih tehnologija, a kupce, pa i samo ljubitelje, dele do nivoa navijača fudbalskih timova. Šta više, do nivoa obožavanja ili mržnje, u kojem se gubi svaki trag objektivnosti, i zaboravljaju najbitnije stvari. Na primer, to da u biznisu vrednom milijarde ništa nje slučajno, a i da se “ljuta” konkurencija “Triumvirata” međusobno jako dogovara.

Naizgled direktni konkurenti su u krupnim stvarima najčešće smaknuti, pa zapravo i nisu baš tako direktni konkurenti, kao što se čini samim smeštanjem u segment. Uz to, tempiranje izlaska novog modela, najčešće se baš i ne poklapa sa sličnim modelom “zemljaka”.
Audi A6, BMW Serije 5 i Mercedes E-Klase, odavno su podelili navijače i kupce do mitskih razmera, ali su se zapravo, mnogo pre toga, međusobno oštro podelili po osnovi toga šta će ko da ponudi. Jedino je osnova zajednička – premijum E segmet.
U “firungu” A8 i A7
Trenutno najnoviji je Audi A6. Prikazan je u Ženevi, a na tržište stigao pre malo više od mesec dana. Uz to, novi A6 stigao je u “firungu” novog A8 i A7, i savršenom prilikom da u sebe povuče i gomilu novih tehnologija iz (malo) većih modela. Da, malo većih. Novi A6 je u odnosu na prethodnika simbolično porastao za 7 mm, mada mu na već postojeći gabarit povećanje nije ni trebalo. Ova luksuzna limuzina duga je čak 4.93 metra, što je do pre dve generacije bila dužina rezervisana za segment iznad. Ako je neko očekivao revolucionarnu promenu dizajna karoserije, bio je u grdnoj zabludi. Audi se tvrdokorno drži svog stila, čak i kada najavi da će se modeli međusobno više razlikovati. Prednji delovi A6, A7 i A8 se minimalno razlikuju, pa komšiji barem par dana možete da tvrdite da se kupili veći (skuplji) model. Srećom, otpozadi je situacija bolja, pa A6 nije pokupio baš sve od A8, nego ima svoj sopstveni lik, bez signalnih svetala koja se protežu celom širinom. Naravno, daleko od toga da tvrdim da izgleda loše, samo me ovo preterano vizuelno poistovećivanje ponekad nervira. Držim da kupac za svoj novac uvek zaslužuje i malo originalnosti. Ali isto tako, uz svu ogradu od ličnih afiniteta, novi A6 je dizajnerskim trikovima dobio odlične proporcije velike i elegantne kupe limuzine ozbiljnog nastupa.
Na svom nivou pa i preko toga
Da li kupac premijum segmenta više traži od spoljašnjosti ili unutrašnjosti? Ne znam. Da postavimo stvari tako da od spoljašnjosti očekuje utisak na druge, a od enterijera na samog sebe, tačnije, prostor i udobnost za sebe i svoje putnike. A6 je u domenu ponude prostora u kabini sjajan. Velika i bogato dimenzionisana sedšta nisu uspela da potroše “vazduh” u kabini, pa A6 dalje nudi svoj prepoznatljiv osećaj viška prostora, a ne “ušuškanosti”. Isto tako, pomenuta sedišta, iako iz S line sportskog paketa opreme test vozila, nisu pretvrda i preuska, i definitivno prijaju i korpulentnijim osobama.

Brojna podešavanja dozvoljvaju beskonačno prilagođavanje, ali uvek zadržavaju prijatnu mekoću, tako dobrodošlu na dužem putovanju. Prednja sedišta nude i ekstremno dugo pomeranje po dužini, koje dozvoljava vozaču i ili putniku od preko dva metra udobno sedenje. A to je prava retkost. A uz sve to i 530 litara prtljažnika je dovoljno za spakovati se na letovanje.
Pod konac, ali…
Ealaborirati završnu obradu i materijale u ovom slučaju je suvišno. Nema niti jedne sitnice koja bi delovala jeftino ili nedovršeno. Ponavljam, test vozilo bilo je u S line paketu opreme, što znači da je intonacija sportska a ne samo luksuzna i dodajem – Bogu hvala nema mnogo elegantnog ali nepraktičnog crnog klavir laka.

Eloksirani (brušeni) aluminijum svršeno se uklapa u kompletan prostor i atmosferu. Sve je u A6 “pod konac”, uključujući i pravu skulpturu od ručice menjača, ali… Po meni, ima tu i poneki nedostatak. Centralni greben između sedišta je širok i svojom jednostavnošću lep, ali zbog čega prostor za čaše nema pokrivač?

Zbog čega naslon za ruke u sebi nema prostraniji boks, uprkos tome što se u njemu nalazi bežični punjač za telefon? Zbog čega vozač nema na raspolaganju još neki pretinac pri ruci gde bi smestio sitnice koje nosi po džepovima? Prostora definitivno ima. Drugim rečima, pored vrhunskih ocena za materijale i završnu obradu, za svakodnevnu funkcionalnost ipak ne ide najviša moguća ocena.
Kao u avionu
Audi je ponosan na poslednju generaciju svog virtuelnog digitalnog kokpita. Sa punim pravom. Da, isti ogromni digitalni instrumenti su i u drugim modelima, pa šta onda? Čak tri velika ekrana visoke rezolucije služe da informacije i komande. Vozač ima ekran od 12,3”, prilagodljive grafike i visoke rezolucije, a što je najbitnije, potpuno pregledan kroz upravljač, bez zaklonjenih delova. Centralni višenamenski je manji, od 10.1”, a tu je i treći, namenjen isključivo za klimatizaciju i provetravanje.

Naravno, centralni ekrani su osetljivi na dodir, ali uz jako bitan detalj – ne samo dodir, nego i lagan pritisak. Ovo je odlično rešenje, kako se usled vibracija u vožnji ne bi slučajnim dodirom davala pogrešna komanda. Zaista vrhunsko rešenje. I isto tako, prednji deo enterijera A6 liči na avionski kokpit sa velikim ekranima i minimalnim brojem komandi koje su prepuštene prekidačima. Na kraju, kolko god delovalo složeno, upotreba svega raspoloživog nije komplikovana nego veoma intuitivna.
A6 50 TDI znači…
Koliko god se trudio, još se nisam “sprijateljio” sa novim Audijevim oznakama, pa moram da pitam ili pročitam. Kako god, bolji od mene znaju, a ja sam saznao – A6 50 TDI znači V6 TDI, 3.0 litre radne zapremine, 286 KS (210 kW) 620 Nm, i osmostepeni Tiptronic automatski menjač. Quattro znamo šta znači. I svi novi modeli A6 imaju i blagi hibrid. Donji postroj znači multi link i napred i pozadi, sa poprečnim stabilizatorima, a na spisku opcija nalazi se i vazdušno ogibljenje koje nije bilo deo opreme test vozila.
Ko je bolji?
Kako je Dmotion na društvenim mrežama objavio prve fotografije sa snimanja A6, istog trena stigla su pitanja: ko je bolji? Ne mora ni da se napiše ko od koga, zna se. Partizan od Crvene zvezde ili Vojvodine (Vojvodina je tu malo autsajder, ali kad nam fali treći u ovoj igri simbolike). Za početak, u “Triumviratu” se zna ko šta uz svoju marku donosi. Audi je odavno zauzeo svoju poziciju najteže kombinacije udobne dinamičnosti. Novi A6 je, po meni, vrhunac upravo pomenutog. Beskrajno je udoban i tih, ali i dinamičan i precizan. Zapravo, pomenuta mekoća sedišta kompenzuje tvrdo ogibljenje bez kojeg nema preciznosti i direktnost u upravljanju.

Balans praznog vozila je 57:43 napred pozadi, drugim rečima gotovo idealan i to se oseti u vožnji. U krivinu ulazi bez pogovora i podupravljanja, ali Quattro, kada dođe do klizanja, traži ono što i uvek – gas, nikako puštanje gasa. U osnovi, ovaj automobil ima toliko gripa da ćete se pre uplašiti i usporiti nego što ćete stići do klizanja, barem na suvom. Agregat, koji je verovatno poslednja generacija velikih dizela koje vidimo (mada VW Grupa tvrdi drugačije), kada se sluša van vozila deluje poprilično grub i bučan, međutim, u kabini, što je najvažnije, vrhunske je kulture rada. I snažan, ozbiljno snažan, dovoljno da za 5.5 sekundi ispali veliku limuzinu do 100 km/h. Iako je prisutan blagi hibrid, vozač ga zapravo ni u jednom režimu vožnje ne oseti. Ako je njegovo prisustvo bilo neophodno, onda se oseti kroz neverovatnu i stvarnu potrošnju od 6.5 l/100km na otvorenom putu. A osim što u kabini nema buke motora nema ni šuma vetra. Koeficijent čeonog otpora je samo 0.26.
Skoro savršen
Audi je najdalje stigao u još nečemu – asistencijama u vožnji i autonomnom vožnjom, koje jesu deo opreme, ali vredne plaćanja. Iako mu zakon još uvek ne dozvoljava, A6 vrlo prijatno vozi sam sebe, samo su mu potrebni neoštećena horizontalna i vertikalna signalizacija na putu. Ovo uživanje neće dozvoliti duže od 30 sekundi, ali će za to vreme savršeno precizno pratiti svoju kolovoznu traku, saobraćaj ispred sebe i ograničenja brzine. I to mekše i udobnije od vozača, za razliku od drugih sistema koji korekcije izvode dosta grubo. I da li je novi A6 i po pitanju vožnje savršen? Pa, skoro, uključujući i ergonomiju, osim jednog detalja. Pri polasku iz mesta razmisliće trenutak, pre nego što prihvati komandu gasa. Osmostepeni Tiptronic nije ni spor ni konfuzan menjač, i svoj posao radi odlično, ali ova odložena reakcija ponekad, na primer na semaforu, zasmeta. U Sport modu neodlučnost je nešto kraća, ali i dalje prisutna, a jedino opravdanje može se potražiti u sigurnosnom faktoru, kojim je fabrika eliminisala mogućnost “skoka” vozila odmah po dodiru na gas.
I ko je sada tu stvarno bolji?
I da odgovorim na postavljeno pitanje ko je bolji. Nije stvar diplomatije, ulaganja u marketing ili izbegavanja konkretnog odgovora. Nema u “Triumviratu” boljeg ili lošijeg. Sve je to jako dobro, samo je pitanje ličnog ukusa i ličnog afiniteta. Cene, i performanse su vrlo blizu, mada ih je teško jedan na jedan porediti upravo zbog “nepreklapanja” pomenutog na početku. Audi A6 je trenutno sigurno vrh kombinovanja udobnog i dinamičnog. Ko želi još malo udobnije okrenuće se drugom amblemu, isto kao i onaj ko poželi još tvrđe i malo dinamičnije. Po pitanju cene, gde god da se okrene kupca čeka slično. Iznosi cena E segmenta, iz ugla standarda u Srbiji, su vrtoglave, i sa svakim novim modelom rastu. Samo ne treba zaboraviti da deo povećanja cena jeste politika proizvođača, ali i inflacije koja itekako postoji. Uz to, u prvoj godini prodaje nov model je uvek najskuplji. Testirani model, odlično, ali još uvek ne i vrhunski opremljen i bez još nekih skupih dodataka kao što su vazdušno ogibljenje, točkovi od 21”, 360° kamera, pa i elektro pomična vrata prtljažnika košta 80.945 evra, a startna cena za 50 TDI je 58.797. Mnogo, naravno, ali ovo i nije budžetni automobil, zar ne?

[table id=46 /]