Da li ste se zapitali koja klasa je najbrža a koja najsporija na Dakar Reliju, i kolike su prosečne brzine?
Znamo da se Dakar Reli vozi bespućima i bogazama, kroz blato, pesak i jedva vidljive makadamske staze. Samo, kolike su zapravo prosečne i maksimalne brzine i kolike su razlike u brzinama među klasama?
Kao prvo, na Dakar reliju startuju automobili, motocikli, Quadovi, Side by sideovi i kamioni, što bi činilo pet osnovnih klasa. Međutim, automobili su podeljeni u podklase, T1, T2, T3 i Open klasu, od čega je T1 najatraktivnija i u njoj gledamo Sainza u Mini Buggy-ju, Nassera Al-Attiyaha u Toyoti Hilux. Naravno ovde je reč o automobilima koji imaju malo veze sa serijskim vozilima, pa tako Hilux ima motor u sredini, a ne napred kao što to ima serijski model. Na timovima je i značajna odluka u koju klasu će smestiti svog “izazivača” – ukoliko se tim odluči za Buggy, imće pogon samo na jednoj osovini, ali i manju minimalnu masu. Sa druge strane, vozila sa 4×4 pogonom imaju bolju trakciju, ali i znatno veću masu.
Trenutno drugoplasirani Al-Attiyah se žali da su Miniji koje voze Sainz i Peterhansel jako brzi i da, iako daje sve od sebe, u svom Hiluxu ne može da im parira brzinom. T2 je klasa bazirana na modifikovanim serijskim SUV vozilima, a T3 su lagana 4×4 vozila i bagiji, najčešće opremljena agregatima iz motocikala. U open klasu se smeštaju vozila koja objedinjuju sve iz prethodne tri, ali se ne uklapaju ni u jednu, pa smo u Open klasi ranije mogli videti Robby Gordona u Hummeru.
Kod motocikala nema klasa i jedino veliko ograničenje je radna zapremina, koja je smanjena na 450 cm³, kako bi se, pre svega, ograničile maksimalne brzine i povećala bezbednost vozača.
Slično važi i za kategoriju Quadova, koji sa pogonom na jednoj osovini mogu imati maksimalno 750 cm³, a u 4×4 verziji maksimalno 900 cm³.
Od 2017. uvedena je SxS klasa side by sideova, popularnih avanturističkih vozila, zamišljena kao finansijski pristupačna. Proizvođači su CAN-AM, Polaris i Yamaha, vozila su bazirana na serijskim modelima, i u izvesnom smislu se može nazvati ulaznicom u svet Dakara, kako za avanturiste, tako i za mlade vozače. Zanimljivo je da SxS-ovi imaju motore od oko 180 KS, ali i rezervoare goriva od 120 litara, kako bi imali autonomiju kao motocikli, i dopunjavali se svakih 250 kilometara.
Kamioni su podeljeni i tri kategorije T4.1, T4.2 i T4.3, a najveću konkurenciju gledamo u T4.2, gde se bore marke Kamaz, Maz, Iveco i ostali, a reč je o jako modifikovanim kamionima sa 4×4 pogonom i oko 1.100 KS.
A ko je najbrži na specijalnim, odnosno, brzinskim ispitima, svakako zavisi od vrste podloge i konfiguracije terena, ali pogled na vremena sa jučerašnjeg dana, mogu služiti kao orijentacija.
Automobili su najbrži, pa je pobednik Stephane Peterhansel 477 kilometara dugi brzinac prešao za 04:27′:17, što je prosečna brzina od 107.08 km/h, a maksimalne brzine su oko 190 km/h.
Apsolutno fascinantne su brzine i prosečna vremena koja postižu motocikli, koji su drugi najbrži. Ricky Brabec je jučerašnji specijalni ispit od 477 kilometara savladao za samo 4:36′:282, što je u proseku 103.28 km/h, iako su motociklima brzine ograničene na oko 170 km/h.
A nakon toga sledi pravi šok, obzirom da su treći najbrži – kamioni. Andrey Karginov je sa svojom posadom Kamaz težak oko devet tona do cilja dovezao za 4:56′:18”, što znači za samo pola sata duže od automobila i to na distanci od 477 kilometara. Prosečna brzina Kamaza bila je 96.59 km/h, a poznato je da se tokom ranijih Dakara i pre ograničenja dešavalo da kamioni “dohvataju” i preko 200 km/h.
Treći najbrži su SxS-ovi, a pobedniku Franciscu Lopezu Contradu je za brzinac od 477 kilometara trebalo 5:28′:47”, sa prosečnom brzinom od 87.05 km/h.,
Najsporiji, mada ne i najmanje opasni su Quadovi. Simonu Viteseu, pobedniku šeste etape trebalo je 5:54′:23”, uz prosečnu brzinu od 80.76 km/h.
Show Comments