Istorija Hondinih motocikala – prvi deo

Prvo na šta pomislimo kada čujemo Honda su automobili i motocikli, ali Honda se bavi proizvodnjom i električnih generatora, robota, mlaznih motora itd…

Uspeh Honda vozila je neverovatan. Prvo na šta pomislimo kada čujemo Honda su automobili i motocikli, ali Honda se bavi proizvodnjom i električnih generatora, robota, mlaznih motora i dr. Ipak početna delatnost kompanije Honda bila je upravo proizvodnja motocikala. Soičiro Honda, osnivač brenda, rano se zainteresovao za mehaniku, te je već sa 15 godina dobio posao šegrta u jednoj automehaničarskoj radionici. Nakon što je napredovao i usavršio svoje znanje, otvorio je sopstvenu automehaničarsku radionicu, a u slobodno vreme pripremao je automobile za trke. Poznato je da je na Reliju u Japanu 1936. godine upravo Hondin automobil postavio rekord po prosečnoj brzini po krugu koja je iznosila 100 milja na sat. Već naredne godine, Honda menja delatnost i otvara svoju fabriku za proizvodnju karika za klipove. U početku, dosta je sarađivao sa Tojotom i sa vojskom Japana. Nažalost, bombardovanje Japana tokom II svetskog rata i zemljotres nakon toga potpuno su uništili njegovu fabriku.

Ipak, 1946 .godine osnovao je Hondin Tehnički Institut, koji predstavlja početak kompanije koju danas poznajemo, ali i početak proizvodnje motocikala. Prvo se bavio ugrađivanjem dvotaktnih agregata od 50cc na bicikle, a onda se 1949. pojavio D tip agregata- dvotaktni agregat od 98cc koji je isporučivao 3KS pri 5000 obrtaja. Paljenje motora ovog bicikla, čija ram je bio izrađen od presovanog čelika, vršeno je preko kurble. Prvi u serijskoj proizvonji, bio je model Dream D Tipa koji je debitovao sa dvotaktnim jednocilindarskim agregatom sa vazdušnim hlađenjem zapremine 98cc. U masovnu proizvodnju ušao je 1949. a proizvođen je u fabrici Noguchi. Ubrzo Saiciro Honda počinje saradnju sa Takeo Fudžisavom, koji je pre svega bio zadužen za vođenje poslova. Hondina želja je bila da on sam se bavi razvojem.

(1951 E Tip motora)
Godine 1951. Honda razvija novi motocikl E tip koji je imao zapreminu 150cc i bio prvi motocikl sa četvorotaktnim agregatom. Posedovao je dvostepeni menjač, a samo pola godine nakon početka prodaje ovaj motocikl dostigao je prodaju od 500 komada mesečno, da bi nakon samo 3 godine na godišnjem nivou njegova prodaja iznosila 32.000 jedinica. Upravo zahvaljujući ovom modelu Honda je izbila na sam vrh među proizvođačima u Japanu.

(F tip Cub)
Nakon E tipa usledio je F tip Cub. Ovim modelom počinje Hondina prekookeanska ekspanzija. Prvo je izvožen na Tajvan, a zatim na Filipine. F tip je bio bicikl sa dvotaktnim motorom smeštenim sa leve strane, a isporučivao je 1 KS. Bio je karakterističan po svom belom rezervoaru. Ovaj model postavio je nove rekorde u prodaji. Do decembra 1952. prodato je 9.000 primeraka. Zahvaljujući dobroj prodaji Honda je stekao uslove da napravi novi Istraživacko-tehnološki centar i nove proizvodne pogone.

(1954. Juno K tip)
1954. godine Honda je učestvovala u prvoj trci održanoj u Sao Paolu i zauzela 13. poziciju. Te iste godine predstavljen je i prvi skuter Juno K tip. Bio je to najnapredniji skuter tog doba. Prvi “selfstarter” i prvi sa velikim vetrobranom opremljenim pokazivačima pravca.

(1958. Super Cub C100)
Nakon velikog uspeha i izbijanja na vodeću poziciju u Japanu, Honda i Fudžisava odlučili su da se okušaju i u Sjedinjenim Američkim Državama, za potrebe čijeg tržišta napravljen je model Super Cub. Ovaj model je predstavljen 1958. i bio opremljen inovativnim agregatom visokih performansi. Četvorotaktni agregat zapremine 50cc jedinstvenog dizajna, isporučivao je 4.5 KS i dostizao maksimalnu brzinu od 69 km/h. Na američkom tržištu koje je bilo zasićeno skupim motociklima velike radne zapremine, koji su se često kvarili, predstavljao je praktičnu novinu. Bio je lak za vožnju, te su često na reklamama žene bile prikazivane kako ga voze. Važno je pomenuti da je uspeh Honda motocikala dolazio delom i zbog odličnog sistema distribucije. U Sjedinjenim Američkom Državama, ali pre toga u Japanu, Honda i Fudzisava razvili su sistem razvoza kamionima direktno do prodajnih mesta. Neretko su se motocikli kao što je Super Cub mogli kupiti i u lokalnom supermarketu. A još jedna interesantna stvar ovog modela je činjenica da se on i danas proizvodi u svojoj savremenoj verziji. Jubilarni 100 milioniti primerak proizveden je 2017. godine.

(1959. Isle of Man TT)
Godine 1959. Honda učestvuje je prestižnoj trci Isle of Man TT sa svoja 4 motocikla i osvaja 6,7,8 i 11. mesto, ali i titulu konstruktora. 1960. godine Honda je učestvovala na svetskom GP prvenstvu u klasama 125 i 250cc i odnela titule u obe klase. U Španiji je u klasi od 125cc Tom Filips ostvario pobedu, a u Nemačkoj u trci klase od 250cc Kunimitsu Takahaši. Ovim je on postao i prvi vozač Japanac koji je ikada pobedio na trci.

(1961. Majk Hejlvud)
Naredne 1961. godine, Honda je odnela pobede u obe klase. Vozio je Majk Hejlvud.

(Honda fabrika u Belgiji)
Proizvodnja motocikala bila je u ekspanziji, te na Tajvanu proizvodnja započinje 1961. godine, a prva fabrika u Evropi, otvara se u Belgiji 1963.godine. Zahvaljujući dobrom poslovanju kompanije, Honda je dobio priliku da se oproba i u proizvodnji automobila. Njegov cilj je bio da konstruiše pouzdan, jeftin i ekonomičan model. Nakon kamioneta koji je zapravo prvi četvorotočkaš, 1963. napravljen je S500, prvi HONDA automobil, ali o tome više u nekoj narednoj priči.

(CB750 Four – četvorocilindarski agregat od 750cc)

Što se tiče američkog tržišta, model CB450 nije doživeo veliki uspeh, Amerikanci su želeli snažniji motocikl, te se Honda odlučila da konstruiše četvorocilindarski agregat zapremine 750cc – CB750 Four – koji će kasnije poslužiti kao uzor svim proizvođačima. Imao je vazdušno hlađenje, isporučivao je 68KS pri 8.500 obrtaja, o odlikovao se i veoma moćnim izgledom. Interesantno je pomenuti da je Soičiro na pregovorima oko cene u SAD bio ispraćen gromoglasnim aplauzom. Model je ponuđen po ceni od 1495$, dok su se slični konkurentni modeli prodavali oko 4000$, Soičiro je uvek bio dosledan svojoj politici ekonomičnosti. Godine 1969. Honda je zaokružila broj prodatih motocikala na 10 miliona, da bi već 1973. taj broj došao do 20 miliona proizvedenih primeraka. Te iste godine, Soičiro i Fudzisava odlučili su da se penzionišu, naravno sa doživotnom savetodavnom ulogom u kompaniji, i na mesto predsednika kompanije došao je Nišidi. Iste te 1973. godine osnovan je Asaka centar za razvoj i istraživanje u diviziji motocikala.

(CRM250M Elsinore)
Interesantna je priča o CR250M. Iako je prototip ovog motocikla nastao 1971, spekuliše se da sam Soičiro nije voleo dvotaktne agregate i da je grupa inženjera bez njegovog znanja radila na razvoju. Međutim, uspešno je testiran i našao se u proizvodnji. Na osnovu prototipa nastao je novi cross model – CR250M. Imao je dvotaktni jednocilindarski agregat sa petostepenim menjačem, zapremine 247,8cc i isporučivao je 29 KS. Ovaj model je poslužio kao uzor drugim proizvođačima. Trudili su se da motocikl bude što manje težine, tako da je rezervoar bio od aluminijuma, a blatobrani i drugi delovi od plastike. Njegova težina iznosila je samo 104 kg. Stigavši na tržište SAD, predstavljen je kao prvi komercijalni motocross motocikl – Elsinore CR250M. Proizvodnja je trajala do 1978. kada ga je nasledio CR250R prepoznatljiv po svojoj crvenoj boji. Razvitak narednih C250 modela trajao je sve do 2007. kada je Honda odlučila da više ne proizvodi dvotaktne agregate. Proizvodnja narednog modela CR125M počela je 1974. Ovo je bio model sa šestostepenim menjačem, a da bi se dodatno uštedelo na težini, blok motora napravljen je od legure magnezijuma. Isporučivao je 22KS, bio je pouzdan i veoma pristupačan. Izgledom su CR125 i 250M bili veoma slični i oba su nosila naziv Elsinore. Honda CR250M se smatra prvencem među HONDA cross motociklima i prvim dvotaktnim agregatom veće radne zapremine od 50cc. Naredne godine HONDA je predstavila prvi dvotaktni “on/off” motocikl Elsinore MT250, baziran na cross motociklu CR250 i dodatnim sigurnosnim elementima.

(Kraj prvog od dva dela istorije Hondinih motocikala)