Gde je zapelo sa čipovima za automobilsku industriju?

Globalna automobilska industrija pokušava da nađe rešenje za manjak čipova bez kojih nema proizvodnje

Nema čipova nema ni proizvodnje automobila – to je situacija u kojoj se našla kompletna automobilska industrija. Zbog nedostatka poluprovodničkih čipova proizvodi se manje vozila od planova, a procene kažu da će zbog manjka čipova ove godine biti proizvedeno skoro 700.000 automobila manje nego što je planirano. Šta više, manjak ovih minijaturnih ali nezamenjivih komponenti neki proizvođači osećaju više a drugi manje, pa su procene da će marke kao što su Ford i Volkswagen zabeležiti pad proizvodnje od 10 pa sve do 20% u prvom kvartalu 2021. godine, a to znači gubitke u profitu koji dostižu milijarde. Kako je uopšte i zašto automobilska industrija zapela sa čipovima?
Prva usporenja u isporukama čipova auto industrija je osetila još prošle godine kada su počela prva popuštanja zaključavanja zbog Covid-19 pandemije. Dok su proizvodnje trake automobila bile zaustavljene, proizvođači poluprovodnika okrenuli su se drugim poručiocima kao što su proizvođači telefona, tableta i konzola za igre. Po principu “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”, pandemijsko zaključavanje je potražnju za automobilima dramatično smanjilo, a sa druge strane u nebo podiglo potražnju za tabletima i konzolama, očigledno omiljenim napravama za prekraćivanje vremena dok se sedi zaključan u kući. Jednostavno, proizvođači automobila su brutalno osetili i osećaju da nisu glavni kupci čipova, naprotiv. Auto industrija čini samo 10% kupaca ukupne proizvodnje poluprovodnika, a proizvođači poluprovodnika, razumljivo, okrenuli su se većim “potrošačima” i sada u njihovim planovima proizvodnje čipova za automobile nema mesta.
Ashwani Gupta CEO Nissan je jednostavno objasnio situaciju – nema lakog i brzog rešenja za manjak čipova, auto industrija koja je samo 10% kupca je u padu, preostalih 90% rastu, jasno je da su se proizvođači čipova okrenuli ovim drugima.
Procene kažu da če se auto industrija suočavati sa nedostatkom čipova sve do jeseni. Proizvodnja poluprovodnika, čipova, procesora i senzora je skupa i kompleksna, a suvremeni automobili ih u sebi imaju sve više, od centralne elektronske kontrolne jedinice (ECU), koja rukovodi radom motora, ali i prozora, klimatizacije, vazdušnih jastuka, infotejmenta, ABS-a i svetala, a sve više aktivnih bezbednosnih asistencija. Broj čipova ugrađenih u automobil dramatično raste – novi Nissan Qashqai ima 50% više senzora od modela koji nasleđuje.
Neki od čipova su jednostavniji od drugih, pa proizvođači ECU kao što su Bosch i Denso mogu da se spasu sopstvenom proizvodnjom u kući. Međutim, kompleksniji uređaji koji se nazivaju mikrokontrolerima zahtevaju veoma veliku sposobnost obrade podataka u uređaju minijaturnih dimenzija kako bi bili ugrađeni u sve kompleksnije infotejmente i sisteme poluautonomne vožnje. Njih je teško napraviti, a ispostavlja se da dobavljač 70% ovih komponenti jedan proizvođač – TSMC sa Tajvana. Iako je gotovo globalni monopolista, prihod koji TSMC ostvaruje od isporuka proizvođačima automobila je samo 3%! To znači da TSMC nema mnogo razloga da mari za auto industriju, prilagođava svoje planove proizvodnje i da ispunjava vapaje za isporukama poluprovodnika. Situacija je eskalirala do te mere da nemački ministar ekonomije moli svog kolegu sa Tajvana da malo “pogura” proizvodnju.
Proizvođači su po prvi put osetili svoju slabost oslanjanjem na samo jednog dobavljača još 2011. nakon poplava u Tajvanu i nuklearne katastrofe u Japanu. Šta više, još tada se pokazalo da proizvođači automobila zapravo i ne znaju odakle im stižu delovi. Njima stižu sklopovi od “Tier One”, odnosno direktnih dobavljača, ali nemaju predstavu odakle su komponente tih sklopova. Jaguar Land Rover je krenuo u istraživanje dobavljača njihovih “Tier One” dobavljača, kako bi ušao u trag pravom proizvođačima i obratio im se za pomoć. Šta više, ova strategija se pokazala uspešna, JLR nema nedostatak čipova. Doduše, pomoglo je to što je JLR maleni poručioc u poređenju sa, na primer, gigantima koji proizvode mobilne telefone. Postoje i drugi pokušaji prevazilaženja “čip krize” – CEO Audija Markus Duesmann, pozvao je evropske proizvođače poluprovodnika da se više angažuju kako bi se smanjila zavisnost od dalekoistočnih proizvođača. Navodno, EU je već krenula u gradnju pogona za proizvodnju kompleksnih mikročipova, mada i dalje u saradnji sa Samsungom i TSMC. Dok taj pogon ne proradi, proizvođači će morati da se odreknu efikasne “Just in time” proizvodnje na lagersku. To znači – kupuj čipove čim ih nađeš i čuvaj u magacinu, trebaće. Proizvodnja automobila toliko je izbalansirana da nedostatak samo jednog makar i najmanjeg dela potpuno zaustavlja trake za sklapanje.
Jim Farley CEO Forda podseća da situacija sa baterijama za električna vozila može doći u sličnu situaciju kao sa čipovima. Svi zavise od samo nekoliko proizvođača baterija, koji su, gle čuda, na dalekom Istoku. A malo i retko se spominje da je proizvodnja baterija kompleksna, skupa i prljava i da se proizvođači automobila baš i ne otimaju da imaju sopstvene fabrike baterija, mada će verovatno ipak morati ići i u tom pravcu. A to je velika novina, pre samo par godina predstavnici PSA Grupe su govorili da ne žele da proizvode baterije zbog toga što nisu hemijska nego automobilska industrija.