Regent Seaglider je projekat koji bi trebao obezbediti brz i udoban transport preko vodene površine bez emisije CO2
Najveći problem u opisivanju principa koji koristi Regent Seaglider za udobno i brzo putovanje preko vodene površine je nedostatak izraza na srpskom jeziku. Ovo je kombinacija plovila, hidroaviona i ekranoplana sa elektro pogonom, koja je sposobna da na maloj visini leti iznad vode i uz minimalan utrošak energije ti čini brzo i udobno.
Takozvani „ground efekat“ u letenju istražuje se decenijama unazad. SSSR je otišao najdalje gradnjom ekranoplana „Kaspijsko čudovište“ koje je moglo da ponese i do 500 vojnika, i na par metara iznad vode dostiže brzinu od preko 400 km/h.
O čemu se radi? Letelice koje koriste „zemaljski efekat“ zapravo ne mogu da lete kao klasičan avion, a njihova krila ne stvaraju dovoljnu uzgonsku silu da bi se putovanje moglo nazvati pravim letom. Sa druge strane koncept prevoznog koji se na engleskom jeziku naziva WIG ( wing-in-ground effect) lebdi iznad površine koristeći specifičan aerodinamički efekat sabijenog vazduha između podloge i krila, koji ovu letelicu održava u vazduhu. Ako se neko pita čemu ovo letenje koje nije letenje, odgovora je nekoliko i vrlo su uverljivi. Za ovakav „brišući let“ na maloj visini treba mnogo manje energije nego za klasičan let bez korišćenja efekta zemlje, manja je potrošnja energije, a putovanje relativno velikom brzinom veoma je udobno.
Kompanija Regent okupila je investitore i stručnjake iz oblasti aerodinamike i hidrodinamike oko projekta „Seaglidera“, čije ime je ponovo teško prevesti na srpski jezik, i najslobodniji prevod bio bi „Morska jedrilica“, ili preciznije „Morski klizač“ što bi bio najbolji opis kretanja – klizanje preko vode.
Svakako, cilj je stvoriti prevozno sredstvo u koje bi se putnici ukrcavali u luci, ali kojoj ne treba službeni i registrovani hidrodrom. Malom brzinom bi isplovilo ili uplovilo kao brod, u fazi tranzicione brzine koristilo bi hidroprofile, dok bi putovalo kao ekranoplan koristeći „ground effect“, odnosno leteći na par metara iznad vode brzinom od 300 km/h. Projekat predviđa elektromotore kao pogon, i mogućnost leta od oko sat vremena, što znači prelet oko 300 kilometara, sa ciljem da se autonomija poveća na 800 kilometara uz novu generaciju baterija.
Specifičnost Regent morskih jedrilica je ta što po principu hibrida kombinuje plovidbu na hidroprofilma (kao hidrogliser) čime se eliminiše problem koji hidro avioni maju sa talasima, i let iznad vodene površine na „ground efektu“, kada to uslovi dozvoljavaju, pri kojem se hidroprofili uvlače u trup. Oba režima – plovidba i lebdenje – imaju mnogo manje otpore od klasične plovidbe, pa je i potrebna manja količina energije za putovanje. Uz benefite na koje projekat računa je i činjenica da ovakvo prevozno sredstvo ima zakonski status plovila a ne aviona, pa su samim tim i režimi pod kojima radi jednostavniji i jeftiniji.
Da se radi o projektu koji obećava oprativnu upotrebu pokazuje i činjenica da američka obalna straža nadgleda ceo projekat, ali i američki direktorat za vazduhoplovstvo
Kompanija Regent veruje u da bi njihov koncept i projekat mogao biti deo mnogo većeg projeta transporta preko vodenih površina. Prvobitni plan je da u „Morskom Klizaču“ ima mesta za 12 osoba, koje bi za putovanje od 300 – 320 kilometara, koje bi trajalo sat vremena plaćali kartu cene 50-80$, ali da bi se ova cena u „Morskim Klizačima“ kapaciteta do 50 putnika spustila u zonu od 30-40$.
Za sada, Regent je dobio nekoliko pisama namere o nabavci od vazduhoplovnih kompanija i operatera trajekta, vrednih 465 miliona dolara. Prvi bespilotni prototip u dimenzijama jedne četvrtine originala trebao bi da poleti do kraja ove godine, a prvi serijski primerci da bud spremni do 2023. godine.
Show Comments