Da li ćemo uskoro od svojih ukućana tražiti dozvolu za sletanje u svoje dvorište, i da li će nam se na krovu kuće vijoriti “kobasica” za pokazivanje smera i jačine vetra?
Nemačka startup firma Lilium Aviation radi a 100% električnom privatnom mlaznjaku, koji prema onome što obećava zaista ima šanse da zameni automobil kao sredstvo za odlazak na posao. Lilium Aviation su u Nemačkoj osnovala četvorica inženjera na doktorskim studijama Tehničkog Univerziteta u Minhenu, i uspeli da za svoj projekat mlaznjaka dobiju podršku vrednu 15 milona evra od ESA ( European Space Agency). U Lilium Aviation su stvari sagledali iz početka: problem privatnih aviona i njihovog korišćenja u svakodnevnom transportu je potreba za aerodromom koji je uvek daleko od gradskog jezgra. Rešenje je avion sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, kojem ne treba kompleksan i skup sistem aerodroma. Koncept Lilium Aviation predviđa eksploataciju letilice bez infrastrukture tipa aerodroma, pa čak ni heliodroma. Sve što će biti potrebno za poletanje i sletanje je otvoreni prostor površine 225 m², veličine bašte koju većina kuća ima.
A Lilium Jet nije naivna letilica, tačnije VTOL (vertical take of and landing) avion. Prema projektu, dolet mu je 500 km, plafon leta 3000 m, a krstareća brzina čak 400 km/h. A umesto pištolja i cisterne sa gorivom, potrebna je standardna kućna utičnica za struju.
Funkcionalno, Lilium Jet radi isto što i helikopter, ali ima brojne prednosti u odnosu na letilicu sa rotirajućim krilom. Za početak, elektro motori sa ducted fan elisama su mnogo tiši i čistiji od letilica sa motorima sa unutrašnji sagorevanjem mlaznim ili klipnim. Takođe, koncept Lilium Jet-a je neuporedivo bezbedniji u slučaju otkaza jednog od brojnih motora, za raliku od otkaza jedinog motora na helikopteru. Helikopteri su skupi, jako skupi u projektovanju i proizvodnji a podjednako u komplikovanom svakodnevnom održavanju.
Lilium Jet koristi čak 36 ducted fun motora (12 u svakom krilu i po 6 u dve pokretne gondole na prednjem delu trupa. Sve skupa 435 KS instalirane snage, koji se hrane iz baterije od 320kW. Ono što je veoma bitno u slučaju otkaza jednog, pa čak i više motora, ne mora značiti da se mora na prinudno sletanje.
Još jedna prednost u odnosu na helikoptere je školovanje za pilotsku dozvolu – daleko jednostavnije, kraće i jeftinije. Lilium Jet će biti u klasi lakog aviona, što znači upravljanje sa dozvolom sportskog pilota (PPL), za koju treba školovanje od 20 časova i kod nas košta oko 4.000 evra. Najzahtevnije i najopasnije faze leta, poletanje i sletanje, kontrolisaće autopilot, odnosno autonoman kompjuterski sistem.
I sada sledi prizemljenje – Lilium Jet je ipak avion, a ne leteći automobil kao što su to koncept i Terrafugia ili PAL-V One. Realno, Lilium Jet je aleko jednosavnijih od pomenuta dva pevozna sredstva. Svi do sada predloženi koncepti alternativnog zemlja – vazduh – zemlja prevoza su skupi. Kalkulacija kaže da bi dvosed Lilium Jet koštao oko 300.000 evra. Pri tom prema LSA certifikatu leteo bi samo danju u vizuelnim uslovima (VFR) čije limite određuje pilotova licenca. Naravno, svako ko se iole razume u pravila i propise letenja zna da će ostvarivanje “slećem u svoju baštu” principa biti beskrajno komplikovano za izvođenje pre svega zbog zakonskih prepreka i zavrzlama, koje su identične u celom vazduhoplovnom svetu.
Ipak, priznajem da mi je ovaj mali mlaznjak jako zagolicao maštu. Baštu, garažu za postavljanje “kobasice” za vetar i pilotsku dozvolu već imam, a do ponoći 2018. kada je najavljeno da će poleteti prototip Lilium Jet-a u punoj veličini, nadam se da ću imati i tih 300.000 evra, pa da se kao čovek vozim na posao.
Show Comments