Test Hyundai Tucson Hybrid – korak u novu klasu

U C SUV segmentu ultra bogatom zanimljivom ponudom Hyundai se odavno izborio za svoju poziciju, samo deluje da novim Tucsonom ide dalje

Hyundai Tucson model je koji je davno, među prvima i u pravom trenutku “uleteo” 2005. u SUV maniju koja je zavladala svetom. Činjenica da je menjao ime između Tucson i iX35 ne menja stvari, uvek je pripadao istom segmentu, i kupcima nudio solidan, pristojan a na karaju i vrlo dobar odnos cene i kvaliteta. Samo, danas u svojoj četvrtoj generaciji kao da je Hyundai odlučio da mu promeni zadatak, ali i ciljnu grupu kupaca. Za sve one koji eventualno ne znaju ili su zaboravili, staza kojom je Hyundai kao marka osvajao svet je bila zanimljiva, logična, a ispostavilo se i uspešna. Od južnokorejske marke koja je bila jeftina, ni najmanje ekskluzivna, korak po korak (i to zapravo krupan) postala je globalna sila koja se gleda, pita i kopira. Sve što nisu znali i umeli sami, prepustili su drugima.
Hyundai je vrlo brzo shvatio da moćnim tržištima Amerike, ali i Evrope, ne može nametati svoju istočnjačku kulturu i stil, pa umesto da decenijama uči, u svoje redove, pre svega centrale u Nemačkoj, preveo je ponajbolje stručnjake iz Audija, BMW-a, Opela i celog komšiluka. Pri tom, najzabavni deo je da sva ova ozbiljna imena i talenti nisu samo sedeli u Hyundaiju za velike pare i “čeprkali” pod komadom šefova iz Azije, nego su dobili veću slobodu nego što bi je imali kod svojih evropskih šefova. Sve to dobro znamo, a posledica toga je da Hyundai danas ne kopira nego diktira. Samo, u međuvremenu je od pristupačne marke pristojno pouzdanih autombila, postao…šta?
Testirajući novi Hyundai Tucson Hybrid teško je odupreti se utisku da je ova marka krenula dalje u smislu klase, i da evidentno svoju modelnu ponudu usmerava ka nečemu sto bi mogli “krstiti” narodski premijum – marku koja je za mnoge, ali ne i za svakoga. U osnovi, Volkswagen sebe definiše kao narodski premijum, ali deluje da se Hyundai čak ni ovde neće dugo zadržati, nego (ako već pravimo analogiju sa VW Grupom) vrlo brzo krenuti pravcem Audija a ne Volkswagena. To je naše nagađanje, a da li će tako biti saznaćemo uskoro, obzirom da za premijum segment Hyundai ima svoju marku Genesis, koja sve bolje i bolje kotira na potentinim tržištima, glavnim konzumentima ovog segmenta.
Verovatno da bi jasno i glasno svima dao do znanja da novi Tucson predstavlja više od samo jednog novog modela, Hyundai je odlučio da svom tačno 4.5 metara dugom SUV-u na međuosovinskom razmaku od 2.68 metara podari dizajn koji ga potpuno odvaja ne samo od prethodnika, nego i kompletne, brojne i ozbiljne konkurencije.
Da, svakako su gril hladnjaka i specifična LED svetla glavni i najprominentniji detalji karoserije, ali nije samo to. I nabori na bokovima karoserije i što svetlosna što dizajnerska rešenja na zadnjem delu Hyundai Tucson čine jedinstvenim.
Šta više, deluje kao da je stvoren u istom studiju koji se bavio Lamborghini Urusom, baš da ne zalazimo u teorije zavere industrijske špijunaže. Kako bilo, Hyundai Tucson ima ozbljan imidž i nastup koji možemo definisati kao ultra moderan, mada biće zanimljivo posmatrati ga i razmišljati o utisku za tri – četiri godine. Staro je pravilno da spektakularni i moderni dizajnovi imaju kratak vek trajanja. Ne najavljujemo ga ovom modelu, samo razmišljamo naglas.
I u enterijer novog Tucsona, Hyundai je uneo potpuno novi duh. Ponuda prostora je odlična za još uvek relativno kompaktan monovolumen. Uz testiran model stigao je i najviši Ultimate paket opreme, a to, između ostalog,  znači i ogroman pomični stakleni krov, kožom presvučena elektropomična sedišta sa memorijom, ventilacijom i grejanjem, što u startu donosi jedan viši osećaj u kabini.
Prednja sedišta su odlično dimenzionisana i ekstremno dugih hodova po dužini, a pristojnog po visini. Možda će više osobe naći da je sedalni deo nešto kraći, ali to svakako zavisi od konstitucije i ukusa pa i uobičajenog položaja sedenja. Bočne podrške nisu preterano tvrde i preterano izražene, ali se u vožnji pokazuje da su dovoljno efikasne.
I zadnja klupa nudi i prostor i udobnost, uz dodatak da su nagibi naslona zadnjeg sedišta podesivi. Uz najviši paket opreme stiže i trozonski klima uređaj, pa putnici pozadi sebi mogu nezavisno ugađati temperaturu.
Prtljažnik je više nego dovoljan. Naslon zadnje klupe se preklapa iz samog prtljažnika i to u tri dela, a zapremina varira od minimalnih 600 litara pa sve do 1.800 litara, što definitivno zaokružuje odličnu funkcionalnost Hyundai Tucsona.
Evidentan je i minimalistički stil u uređenju enterijera. Kompletna armatura u sebi skriva i brojne ventilacone otvore koji su gotovo pa skriveni od pogleda. Iako odavno Hyundai ne deluje jeftino i plastično, u ovom modelu i ovom paketu opreme napravljen je još jedan korak unapred po pitanju završne obrade, preciznosti uklapanja i materijala.
Prvi ulazak u ugašeno vozilo subjektivno stvara, zapravo neopravdan, utisak blagog siromaštva, obzirom na minimalizam i dva ekrana koji dočekuju vozača. Tačnije, instrument tabla je postavljena gotovo u tablet stilu, vrlo plitko, a ne tradicionalno usađena duboko u armaturu. Iako dijagonalom od vrlo pristojnih 10.25” ni slučajno nije mala, praktično se samo na stil ugradnje treba navići. Grafika je visoke rezolucije, vrlo pregledna i čitka, u skladu sa modom vožnje se menja prikaz, a Hyundai je među svoje inovacije dodao nešto zanimljivo i višestruko korisno.

Pri uključivanju pokazivača pravca, na jednom od dva glavna polja, obrtomeru ili brzinomeru, pojavljuje se slika boka vozila i panorame bočno iza vozila za koju su zadužene kamere ugrađene u spoljna ogledala. Više nego korisno pri preticanju i parkiranju! Ovo je samo jedan deo vrlo bogatog i naprednog Hyundai SmartSense sistema bezbednosnih elemenata i koje spada i “pametni” adaptivni tempomat sa autonomnom stani-kreni vožnjom, vrlo efikasna i precizna asistencija u održavanju kolovozne take i još mnogo toga u zavisnosti od paketa opreme. Mada, zanimljivo je da već uz osnovni Vison paket spadaju sistem stabilnosti prikolice i još mnogo toga što obično spada u spisak doplata.
Ako nam je instrument tabla donela trenutni osećaj da nešto fali, višenamenski ekran sa svojom okolinom čini upravo suprotno. Brojne funkcije su uredno i logično raspoređene, sve komande su na dodir, a svakako za pohvalu je i opcija da višenamenski ekran bude potpuno zatamnjen kako u vožnji ne bi odvlačio pažnju. AppleCar play i Android auto, pa i bežično punjenje telefona gotovo da se i podrazumevaju u vozilu ambicija ka premijum segmentu.
Za pohvalu je i sistem prekidača selektora vožnje umesto ručice – jednostavno i efikasno, a papučice na upravljaču tu su za manuelnu promenu stepena prenosa kada i ako zatreba.
Hyundai Tucson je postavljen na ozbiljnu platformu koja podrazumeva prednje MacPherson opružne noge i multilink zadnju osovinu. Ponuda pogona počinje od 115 KS 1.6 litarskog CRDi dizela, preko dizela iste zapremine sa 136 KS, nastavlja se sa 1.6 T-GDI turbo benzincem sa 150 KS i istim motorom ali sa 180 KS, a završava se sa najsnažnijom i testiranom hibridnom verzijom, koju čini kombinacija 1.6 litarskog turbo benzinca i elektromotora od 60KS, koja može imati pogon samo na prednjim ili na svim točkovima, a prenos snage imati preko šestostepenog manuelnog ili DCT menjača sa istim brojem stepena prenosa.
Sa svojih ukupno raspoloživih 230 KS Hyundai Tucson Hybrid definitivno je jedan od najtiših vozila u svom segmentu. Proces eliminacije buke i vibracija izveden je odlično. Hibridni pogon nije ugrađen reda radi, nego ovom vozilu donosi vrlo uverljiv odziv na papučicu gasa, a pogotovo u Sport modu, jednom od tri raspoloživa. Snaga i vozna dinamika odlično su ukomponovani sa tvrdoćom ogibljenja i upravljanjem. Ponašanje vozila potpuno je predvidivo, a čak je zanimljiva vrlo mala tendencija ka podupravljanju, poslovično prisutna u SUV segmentu. Hyundai Tucson Hybrid nije preterano teško vozilo (za hibrid) obzirom na masu od 1.634 kilograma, pre svega zahvaljujući činjenici da ima malu bateriju od 1.49 kWh.
Kompletan hibridni pogonski sistem i DCT menjač funkcioniše vrlo dobro ukomponovano. Pored maksimalne snage pogon raspolaže sa 265 Nm maksimalnog obrtnog momenta koliko zapravo proizvode svaki motor za sebe, ali je ogromna pomoć od elektromotora koji svoj obrtni moment isporučuje odmah. Zato i ne iznenađuje vrlo prijatno i uverljivo ubrzavanje do 100 km/h za samo 8 sekundi.
U praksi, tokom vožnje hibridni sistem vredno radi, što se ne oseti, ali zapravo vidi samo po obrtomeru. Svaku priliku umerene konstantne brzine sistem koristi da ugasi motor sa unutrašnjim sagorevanjem i smanji potrošnju i emisiju CO2, ali je na svak pritisak na papučicu gas spreman da se uverljivo odazove. Kada pominjemo potrošnju, Hyunda Tucson Hybrid se baš ne spušta ekstremno nisko, mada je sa prosečnom potrošnjom tokom testa od 7.5 litara u zoni potpuno prihvatljivog.
Teorija kaže da je stalni pogon prednji, a da se zadnji po potrebi automatski uključuje, međutim, grafika koju nudi instrument tabla pokazuje da se i pri svakom polasku iz mesta koristi i pogon zadnjih točkova. U svakom slučaju, sve što do vozača dolazi potpuno je ukomponovano. Iako nije previše tvrdo trimovano ogibljenje, naginjaje u krivinama je minimalno, a upravljanje kroz krivinu precizno sa adekvatnim osećajem na upravljaču.
Negde na početku teksta smo se zapitali u šta se pretvorio Hyundai Tucson, a nakon testa smo dobili i odgovore. Za ostale pogonske verzije ne znamo, ali za Tucson Hybrid znamo – ovo je vozilo čijih se osobina ni jedna premijum marka ne bi postidela, od imidža, preko udobnosti pa sve do vozne dinamike. Šta više, možda u nekim elementima čak i nadilazi modele iz segmenta kojem deklerativno ili cenovno ne pripada. Samo, da bi se došlo do ovakvog zadovoljstva mora poprilično da se plati.
Testirano vozilo košta 43.790 evra, na koje se može ostvariti državna subvencija od 2.500 evra, što bi na kraju bilo 41.290 evra. Nije malo, a nije ni pristupačno, mada ne kažemo da ovako opremljeno i motorizovano vozilo toliko i ne vredi. Samo je stvar mogućnosti i budžeta predviđenog za kupovinu automobila.