Test: Mercedes-Benz EQA 250 AMG Line

Model EQA 250 je najmanji električni model koji Mercedes trenutno nudi kupcima i potpuno je jasna njegova osnova

Tranzicija mobilnosti sa pogonom od motora sa unutrašnjim sagorevanjem na elektro pogon je nešto što se ne može i neće zaustaviti. Biće brža ili sporija, a kupci će brže ili sporije sagledati sve prednosti i mane elektro pogona u odnosu na 120 (i više) godina korišćeni dizel ili benzinac. Isto tako, tranzicija kao i svaka druga tranzicija ima svoje pristalice i oponente, ali ima i svoje gotovo prirodne tokove. Cela priča o elektrifikaciji pogona traje mogo duže nego što se u prodajnim salonima može videti, ali ima poprilično jasne pravce u kojima ide – uvođenje jače ili slabije „pomoći“ od elektro motora u hibridnim paketima sa SUS motorom, plug-in verzije koje omogućavaju, manje više, svakodnevnu vožnju na struju, a duže relacije na tečno gorivo i na kraju potpuno električne automobile.

Kao što rekosmo, proces je tranzicije, pa na tržištu postoje dve verzije električnih automobila. Obzirom na složenost i dugotrajan proces projektovanja i ispitivanja namenskih platformi za elektro pogon, a i sam proces odlučivanja kompanija koliko direktno idu u delimičan ili potpun proces prelaska na elektro pogon, kupci na raspolaganju imaju dve vrste električnih automobila u svojoj osnovi.

Jednima je SUS motor zamenjen elektromotorom ili elektromotorima, a rezevoar za gorivo baterijom, dok se drugi modeli nalaze na platformama koje su namenski projektovane i prilagođene elektro pogonu. Ponajveća razlika nalazi se u činjenici da je kod električnih platformi baterija praktično pod vozila i noseća struktura, dok se kod modifikacija glomazno i teško litijum jonsko „skladište“ električne energije, najčešće, nalazi delom ispod zadnjih sedišta, a delom u prtljažniku.

Jasno je da je prva verzija praktično modifikacija, i u slučaju Mercedes-Benz EQA jasno je da se radi o potpunoj elektrifikaciji modela GLA, crossovera iz C SUV segmenta. Pored toga, Mercedes EQA je, barem za sada i najmanji i najjeftiniji Mercedes na struju.

Mercedes-Benz EQA, osim u sitnim detaljima, deli svoju kompletnu karoseriju sa GLA. Dug je 4.463 m, sa međuosovinskim razmakom od 2.729 m, čime se potpuno uklapa u svoj C SUV segment. Ponajveća razlika između EQA i GLA je prednja maska, odnosno činjenica da je tradicionalni gril hladnjaka sa rešetkom zamenjen potpuno zatvorenom verzijom, obzirom da su potrebe za hlađenjem elektro pogona drugačije, ali i iznad svega u poteri za što manjim aerodinamičkim otporima.

Da se zna da je u pitanju EV, tu je i LED traka duž cele gornje ivice „grila“ hladnjaka. Pozadi je ponajveća razlika u LED traci koja povezuje obe zadnje svetlosne grupe. Testirani Mercedes-Benz EQA 250 u AMG Line paketu opreme odlično izgleda, a dobrim proporcijama svakako pomažu i (opcioni) impresivni točkovi od čak 20 inča sa niskoprofilnim 245/45 pneumaticima.

Mercedes u enterijeru nije praktično ništa menjao, a i zašto bi. Ponuda prostora je odlična, pogotovo u prednjem delu. Hodovi sedišta su fascinantno dugi, a najbolja ilustracija je da se iza upravljača udobno smešta vozač visine 208 cm, mada uz stakleni krov bez mnogo „rezerve“ mesta za glavu, što je i dalje retkost i u daleko većim vozilima.

Prednja sedišta nisu glomazna i prevelika, ali su odlično oblikovana, što uz AMG Line paket opreme i ne čudi. Tu su i tradicionalni crveni štepovi na, iako Artico sintetičkoj, za sedenje vrlo prijatnoj koži. Samim tim, a i uz činjenicu da se vrata vrlo široko otvaraju, ulazak u, i izlazak iz vozila su veoma prijatni.

Generalno, kabina EQA je odlično organizovana i u skladu sa premijum klasom, materijali su kvalitetni i sve površine prijatne na dodir. U istu klasu spada i MBUX sistem, koji od vlasnika svakako očekuje malo strpljenja kako bi upoznao sve brojne funkcije i mogućnosti.

Doduše, mogućnosti su u skladu sa paketom opreme, pa su odlična asistencija za parkiranje, 360 kamera i unapređena realnost navigacionog sistema (što su samo neki od elemenata) na spisku dodatne opreme.

Na zadnjoj klupi je takođe odlična ponuda prostora, i najbolja ilustracija je činjenica da četiri osobe visine oko 180 cm, bez problema mogu na duži put. Jedina primetna razlika u odnosu na GLA je činjenica da je zbog baterije pod nešto viši, a samim tim su i kolena putnika pozadi u nešto višem položaju.

Cenu odlaska rezervoara i dolaska baterije platio je i prtljažnik. Sa 435 litara, smanjio se na 340 litara, ali je pravilnog oblika i dalje vrlo upotrebljiv, pogotovo uz jednostavno preklapanje naslona zadnje klupe.

Mercedes-Benz EQA koristi platformu od modela GLA, odnosno A Klase. To znači da su prednji točkovi oslonjeni preko MacPherson opružnih nogu, dok je pozadi multilink osovina. Otvaranje motorskog prostora, sasvim očekivano, donosi drugačiju sliku od one na koju smo navikli, ali i sliku koje je najverovatnije samo u ovoj generaciji EQA.

Za razliku od verzija sa SUS motorima, Mercedes-Benz EQA u motorskom prostoru ima svoj elektromotor i kompletan sistem upravljanja energijom, koji i ne deluje preterano uredno „složen“. Ruku na srce, vlasnik vozila i nema razloga i potrebe bilo šta tu da traži osim dolivanja tečnosti za pranje prozora, pa se ni mi nismo preterano trudili da do detalja shvatimo ovaj pogonski sistem.

Ono što je najvažnije, Mercedes-Benz EQA isporučuje se u verzijama EQA 250 sa jednim motorom od 190 KS, EQA 300 4Matic sa 228 KS i EQA 350 4Matic sa 295 KS. Dve snažnije verzije imaju po dva elektromotora i pogon na svim točkovima, ali sve verzije imaju identičnu bateriju netto kapaciteta od 66,5 kWh.

U vožnji, Mercedes-Benz EQA je tih, veoma tih. To mu je jedna od glavnih osobna i vrlina. Elektromotori oduševljavaju svojim mirnim i tihim radom, i linearnim ubrzavanjem od starta do maksimalne brzine. Naslabije motorizovan testirani Mercedes-Benz EQA 250 do 100 km/h ubrzava za sasvim pristojnih 8.9 sekundi, ali uz odlična međuubrzanja praktično u svim režimima vožnje zahvaljujući čak 375 Nm maksimalnog obrtnog momenta. Maksimalna brzina nije impresivna. Ograničena je na 160 km/h, ali impresivno je da je buka u kabini pri 70 i 160 km/h gotovo identična i vrlo niska, i vožnja je vrlo udobna.

Kao i većina električnih automobila, ni Mercedes-Benz EQA 250 nema menjač nego jednostepeni reduktor, pa se sve svodi na uključivanje željenog pogona napred ili unazad. Sa druge strane, iza upravljača se nalaze papučice koje inače služe za manuelnu promenu stepena prenosa, ali sa drugačijom svrhom.

Njima se određuje željena sila usporenja vozila bez korišćenja kočnice, a samim tim i nivo rekuperacije električne energije. U praksi, Mercedes-Benz EQA 250 može se voziti praktično bez korišćenja kočnice, ali svakako preporučujemo „uvežbavanje“ van saobraćaja, ili barem u situacijama kada iza vas nema drugog vozila koje bi mogli neprijatno iznenaditi naglim usporenjem koje se može ostvariti.

Vozna dinamika je na nivou koji se od Mercedesa očekuje i kakvu mora da pruži – uglađena i dobro ukomponovana. Upravljanje je precizno, vozne osobine su dobro usklađene, i najvećim delom vozač nije ni svestan da vozi elektro automobil. Ogibljenje je dosta tvrdo trimovano, pa naginjanje u krivinama nije izraženo. Ipak, o nečemu se mora povesti računa pri kočenju i brzom ulasku u krivinu. Masa praznog Mercedes-Benz EQA 250 je bezmalo dve tone, pa i bogato dimenzionisani pneumatici popuste pred silama ubrzanja ili usporenja pre nego što bi se to inače očekivalo. Šta više, prva faza prilagođavanja biće ABS koji će se aktivirati pre nego što ste inače navikli.

Svakako najbolniji deo električnih automobila je njihova autonomija i punjenje. Fabrički deklarisanu autonomiju od 390 kilometara mi nismo uspeli da ostvarimo na četvorodnevnoj test vožnji, ali smo uspeli da ostvarimo nižu potrošnju od deklarisane. Prema WLTP brojkama Mercedes-Benz EQA 250 troši 17.7 kWh/100 km, a naša prosečna potrošnja je bila oko 14 kWh/100 km. Sa maksimalno napunjenom baterijom ostvarili smo 290 pređenih kilometara, pri spoljnim temperaturama oko 10°C. Po pitanju punjenja, oslonili smo se na monofaznu kućnu utičnicu, što svakako nije dobro rešenje na duže staze, obzirom da punjenje predugo traje, više od 20 časova za dopunjavanje od 20 do 90% baterije. Mnogo bolja opcija je ugradnja wall boxa koji može biti monofazni od 7 kW ili trofazni od 11 kW, sa kojima se punjenje završava za 11 ili oko sedam časova.

Mercedes-Benz EQA 250 je vrlo prijatno vozilo za svakodnevnu vožnju, a ako se ima uslova za instalaciju wall boxa ili zgodna stanica za punjenje i vrlo ekonomično. Sa druge strane, činjenica je da su električni automobili prilično skupi. Mercedes-Benz EQA 250 košta od 50.568 evra, a odlično opremljeni testirani model košta 66.612 evra. U svakom slučaju kupac ima pravo na subvenciju za EV u iznosu od 5.000 evra, ali i dalje ostaje da je vožnja na struju jeftina, ali nabavka vozila baš i nije.