Peking kritikuje istragu EU o subvencijama

Peking kritikuje istragu EU o subvencijama električnih vozila kao protekcionističku i upozorava na moguće konsekvence

Peking kritikuje istragu EU o subvencijama električnih vozila kao protekcionističku. Peking je upozorio da će istraga kineskih državnih subvencija negativno uticati na ekonomske i trgovinske odnose sa EU. Kineska vlada kritikovala je pokretanje istrage evropske komisije o kineskim subvencijama za električna vozila kao protekcionističko i upozorila da će to negativno uticati na ekonomske i trgovinske odnose. Istraga je „goli protekcionistički čin koji će ozbiljno poremetiti i poremetiti globalnu automobilsku industriju i lanac snabdevanja, uključujući EU, i imaće negativan uticaj na ekonomske i trgovinske odnose Kine i EU“, navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva trgovine. u četvrtak. „Kina će posvetiti veliku pažnju protekcionističkim tendencijama EU i naknadnim akcijama i čvrsto štititi legitimna prava i interese kineskih kompanija“, dodaje se. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je istragu u sredu, optužujući Kinu da je preplavila svetska tržišta električnim automobilima koji su imali veštački niske cene zbog ogromnih državnih subvencija. Istraga, koja bi mogla da potraje i do devet meseci, mogla bi dovesti do tarifa blizu nivoa od 27,5 odsto koje su već nametnule SAD. o kineskim električnim vozilima, rekla je za Bloomberg osoba upoznata s tim. Akcija odmazde Istraga je izazvala upozorenja analitičara o odmazdi iz Pekinga, kao i uzvraćanje od strane rukovodilaca kineske industrije koji kažu da konkurentska prednost sektora nije posledica subvencija.
Analitičari evroazijske grupe upozorili su da bi, ukoliko Brisel na kraju uvede carine na subvencionisana kineska električna vozila, Peking verovatno uveo kontramere kako bi naštetio evropskoj industriji. Drugi analitičari kažu da bi istraga mogla da uspori proširenje kapaciteta kineskih dobavljača baterija, iako taj potez ne bi trebalo da predstavlja veliki negativni rizik za kineske proizvođače električnih vozila jer bi se mogli okrenuti drugim rastućim tržištima kao što je jugoistočna Azija.
Ipak, to bi moglo da naškodi percepciji kineskih proizvođača električnih vozila dok se šire u inostranstvu, kažu analitičari Bernsteina u belešci klijenta. Proizvođači su ubrzavali izvozne napore jer usporavanje potražnje potrošača u Kini pogoršava višak proizvodnje. Kinesko udruženje putničkih automobila, koje predstavlja proizvođače automobila, kaže da je izvoz električnih vozila u procvatu u zemlji ne zato što je industrija dobila velike subvencije, već zato što je kineski lanac snabdevanja veoma konkurentan. Zapadne zemlje počinju da reaguju tek sada kada kineske kompanije predstavljaju konkurentsku pretnju. Zabrinutost EU je „neizbežna prateća pojava nakon što su kineska nova energetska vozila postala jača“, rekao je Cui Dongshu, generalni sekretar PCA u saopštenju. „Tek kada postanu jači, neki ljudi će obratiti pažnju, a neki će se osećati neprijatno. On je na svom ličnom VeChat nalogu rekao da je cena kineskih automobila koji se izvoze u Evropu generalno skoro duplo veća od cene po kojoj se prodaju u Kini. Nio i Geeli su odbili da komentarišu istragu EU, dok BID, Kspeng i SAIC nisu odgovorili na zahteve za komentar. Sve veći tržišni udeo Kine Zvaničnici EU veruju da kineska električna vozila snižavaju cene lokalnih modela za oko 20 odsto na evropskom tržištu, stvarajući pritisak na evropske proizvođače automobila da proizvode jeftinija električna vozila. Evropska komisija je saopštila da je udeo Kine u prodaji električnih vozila u Evropi porastao na 8 odsto i da bi mogao da dostigne 15 odsto 2025. godine.
U 2022. godini, 35 odsto svih izvezenih električnih automobila potiče iz Kine, 10 procentnih poena više nego prethodne godine, prema američkim podacima Think tank Centra za strateške i interne studije (CSIS). Većina vozila i baterija kojima se napajaju bili su namenjeni Evropi, gde je 16 odsto prodatih baterija i vozila proizvedeno u Kini 2022. godine, navodi se u saopštenju. Najveći pojedinačni izvoznik iz Kine su SAD giganta Tesla, pokazali su podaci CSIS-a. To je činilo 40 odsto izvoza električnih vozila iz Kine između januara i aprila 2023. godine, u odnosu na 37 odsto u 2022.
Dodatno zategnute odnose koje je donela istraga protiv subvencija, a koju je pokrenula Evropska komisija, dolaze u treniktku kada je između Istoka i Zapada već zategnuto. Odnosi su postali zategnuti zbog veza Pekinga sa Moskvom nakon što su ruske snage ušle u Ukrajinu, a EU insistira da se manje oslanja na drugu po veličini svetsku ekonomiju i takođe svog trgovinskog partnera broj 1. U svom sastanku sa Fon der Lajen na marginama samita G20 u Nju Delhiju u subotu, kineski premijer Li Kiang pozvao je blok da obezbedi nediskriminatorno okruženje za kineske kompanije i pozvao na stabilnost u odnosima Kine i EU kao „zaštitu“ protiv globalne neizvesnosti. Istraga o električnim vozilima odrediće dnevni red i ton bilateralnih razgovora uoči godišnjeg samita Kina-EU, koji bi trebalo da se održi pre kraja godine, sa fokusom na vraćanje zahteva EU za širi pristup kineskom tržištu i rebalans trgovine odnos koji Brisel opisuje kao „neuravnotežen“.
Na kraju, ovakav rasplet, odnosno početak raspleta koji bi se mogao pretvoriti u pravi rat autoindustrija Istoka i Zapada mogao se predvideti. Kineske komapnije su krenule u otvorenu modelnu ofanzivu u Evropi ne samo sa EV nego i sa modelima koji snagom, a pogotovo opremom dobrano nadmašuju ono što nude evropske i južnokorejske marke, a po drastično nižim cenama. Do relativno nedavno, ovako niske cene imale su svoje opravdanje u diskutabilnom kvalitetu izrade, udobnosti i trajnosti, međutim i to je prošlost. Kineski modeli više ne kucaju na vrata nego su stigli, a samo je pitanje da li se radi o sličnoj startegiji koju su koristile južnokorejske marke koje su se prvo pozicionrale niskim cenama, pa potom stigle tu gde su danas.