Formula 1 – Aston Martin super tim ili super skupi promašaj, pitanje je koje se dosta glasno postavlja u F1 krugovima
Formula 1 – Aston Martin super tim ili super skupi promašaj, pitanje je koje se dosta glasno postavlja u F1 krugovima na manje od mesec dana od prvog izlaska na stazu novih bolida. Budući supertim Formule 1 koji bukvalno na čelu ima maga Adriana Neweya ima savršen set sastojaka za uspeh 2026. godine, što verovatno objašnjava hajp koji je ispunio deo vakuuma društvenih medija tokom zime poslednjih nedelja. Ali postoje razlozi za zabrinutost da bi era Aston Martina i Honde mogla početi na razočaravajući način. Na papiru zvuči kao da Newey ima slobodu da dizajnira automobil za veliku promenu pravila, automobil koji će pokretati novi fabrički motor super uspešnog proizvođača Honde, koji će voziti jedan od najvećih svetskih šampiona svih vremena, a uz podršku partnera sa naizgled beskrajnim resursima.
Pored samog pitanja da li Newey kao šef tima može da pretvori Aston Martin u tim sposoban da napravi bolid i bude šampionski tim, tu je i Honda koja nije posegnula za rupom u pravilima (oko stepena kompresije) i zapravo generalno je u zaostatku zbog kasnog početka projekta, plus varijabla neiskusnih ključnih tehničkih dobavljača za masovno potcenjeni element novih automobila za 2026. godinu. Honda nije jedan od proizvođača koji će imati koristi od iskorišćavanja rupe u pravilima u vezi sa novim motorima za 2026. godinu. Smatra se da Mercedes i Red Bul SUS motori otključavaju veće performanse postizanjem većeg stepena kompresije nego što rivali misle da pravila dozvoljavaju. Stepen kompresije se odnosi na razliku u zapremini u bilo kom cilindru motora između trenutka kada je klip u najnižoj tački i trenutka kada je u najvišoj tački. Ovaj odnos je smanjen sa 18:1 na 16:1 prema novim pravilima i meri se kada motor ne radi. Dok su drugi proizvođači, uključujući Hondu, to shvatili tako da odnos nikada ne može biti veći od 16:1, FIA prihvata da su Mercedes i Red Bul bili u pravu da to protumače kao pravilo isključivo povezano sa statičkim uslovima i ambijentalnom temperaturom. Drugim rečima, kada njihovi motori rade, a metali se šire zbog toplote koja dolazi sa tim, stepen kompresije raste i ukupno dolazi do malog, ali značajnog povećanja snage. Dakle, Honda je propustila jednu stvar i jedan je od proizvođača koji vrši pritisak da FIA nešto preduzme povodom toga. Ali se ne očekuje da će se ništa promeniti na početku sezone, pa čak i preduzimanje nečega tokom godine biće izazov – tako da je to ukorenjeni nedostatak potencijalno za celu godinu. To znači da Honda (barem prema spekulacijama) zaostaje. Pored te specifične rupe u zakonu, postoje dobro utvrđeni znakovi pitanja oko Hondinog novog motora i drugih ključnih partnera Aston Martina. Iako je Honda isti proizvođač koji se već nekoliko godina takmiči sa Mercedesom kao najbolji motor F1, to zapravo više nije isti projekat. Honda se formalno povukla iz F1 krajem 2021. godine, iako je Red Bul nastavio da koristi njene motore sve do kraja prošle sezone. Bio je to zamršen i neobičan aranžman koji je bio posledica loše obrazložene prvobitne odluke o odustajanju. Honda je promenila tu odluku početkom 2023. godine kada je najavljen njen projekat sa Aston Martinom za 2026. godinu, ali šteta je već bila učinjena. Od 2022. do 2025. godine, Honda je nastavila da održava i sklapa motore za dva Red Bulova F1 tima na osnovu zamrznutih specifikacija iz sezone 2021. godine, koja je osvojila titulu. Hondino ime je u početku potpuno nestalo, a zatim se vratilo pomalo na samom motoru i sa brendiranjem na Red Bulovim automobilima. Međutim, iza kulisa, Hondin F1 program (koji se bavi razvojem, najsloženijim delom F1) je bio uništen. Resursi su preusmereni na druge istraživačko-razvojne projekte unutar Honde, jer je to bila cela poenta odustajanja od F1 – što je značilo da je, kada je program za 2026. godinu ozbiljno počeo, Honda ponovo pokretala gotovo od nule. Hondina fabrika motora u Sakuri oduševljava svakoga ko tamo ode, čak i bivšeg izvršnog direktora Aston Martina i šefa tima Endija Kovela, koji je nadgledao početnu dominaciju Mercedesa na početku ere V6 turbo-hibrida. I on zna ponešto o pravim programima motora.
Ali ta ista fabrika motora je kolosalno podbacila 2015. godine, kada je Honda napravila svoj prvi hibridni F1 motor, a zatim ponovo 2017. godine kada je predstavila potpuno novi dizajn – na šta niko ne mora da podseća glavnog vozača Aston Martina Fernanda Alonsa. A Honda ne može da baca neograničene resurse na projekat za 2026. godine. Sada postoji ograničenje troškova motora i ovaj Hondin aranžman se vodi čvršće nego projekat „uspeh po svaku cenu“ koji je doveo do pobeda Red Bula u F1 šampionatu. Pošto je sama Honda manje sklona prekomernom trošenju na F1, dugo se priča da tim Lorens Strol/Aston Martin finansira razvoj. Poenta je u tome da veliki tehnički resursi ne znače ništa bez pravog vođstva, pravih investicija i prave količine vremena za razvoj. Da je Hondin program za 2026. godinu bio pravi nastavak njenog nedavnog uspeha, ne bi bilo razloga za sumnju u njega, ne bi bilo zaostajanja u njenom razvoju, niti rizika da zaostane. Međutim, nije nastavak i stoga strahovi nisu samo pretnja – one su Hondina realnost.
Pojavile su se razne tvrdnje o Hondinom motoru za 2026. godinu, uključujući i da zaostaje u tehnologiji baterija, a novi dizajni zahtevaju mnogo veći kapacitet da bi se nosili sa skoro 50/50 raspodelom između unutrašnjeg sagorevanja i električne energije. Ako je tako, to je veliki korak unazad od Hondinog čuda kako bi izvukla više iz svog V6 i hibridnih sistema u prethodnoj eri. Ali to se poklapa sa programom čiji su resursi značajno smanjeni u obimu, sa manje vremena od konkurenata da se uhvati u koštac sa izazovnim novim tehnologijama. Pogotovo pošto novi motori za 2026. godinu nemaju MGU-H, deo koji je rekuperisao izgubljenu toplotnu energiju, i da je Honda uložila ogroman trud da to ispravi. Ako Aston Martinov automobil bude imao deficit u snazi motora, probleme sa pouzdanošću ili oboje u 2026. godini, krivica bi se prilično brzo mogla pripisati Hondi. To čak nije nužno ni unutar samog tima. To će biti automatska pretpostavka i spolja. Ali u jednačini postoje dodatne velike nepoznanice. Honda sarađuje sa dva nedokazana dobavljača F1, Aramcom i Valvolinom, gde je Aramco glavni faktor kao dobavljač goriva. Ovo će biti Aramcovo prvo gorivo za F1, iako je već radio na održivom gorivu za F2 i F3, što je korisno iskustvo, ali nije isto. Svo gorivo za F1 se pravi po meri za dotični motor i blisko partnerstvo je neophodno kako bi se ispunili potrebni standardi, maksimizirajući ograničenu tehnologiju i hemiju koja je dostupna.
Za Aramco će biti izazov da odmah parira pedigreu i dugovečnosti konkurentskih dobavljača kao što su Petronas za Mercedes, ExonMobil za Red Bul, Shell za Ferari i BP za Audi. A zaostajanje u tehnologiji goriva imalo bi opipljiv uticaj na performanse. Nije ni čudo, dakle, što je Cowell premešten na drugu poziciju i zadužen je da pokuša da spoji različite tehničke elemente ovog projekta motora koliko god dugo bude uključen. Cowellova stručnost je u upravljanju velikim tehničkim timovima i imao je mnogo poseta Sakuri, kao što smo pomenuli. S obzirom na to da se ovaj projekat Aston Martina proteže na više lokacija, ima smisla imati nekoga ko je što je moguće više fokusiran na pokušaj postizanja zajedničkog pravca i osiguravanja odgovornosti. Tu su sam tim i rad na automobilima koji se odvijaju u Velikoj Britaniji, Honda u Japanu, i Aramko i Valvolin na više lokacija. Karoserija, motor i menjač se kreću na raznim mestima kako faza razvoja odmiče i iako su jedini timovi koji su zaista u istom „objektu“ kao i njihova odeljenja za motore Red Bul Racing i Ferrari, Aston Martinova postavka je najekstremnija u svom geografskom rasponu i kao rezultat toga morate razmišljati o najmanje efikasnom. To ne znači da ne može da funkcioniše, ali Aston Martin sigurno ima najkomplikovaniji set logistike za upravljanje. To je jedan od mnogih izazova kojima se treba baviti pod Neweyevim vođstvom, kako projekat Aston Martina za 2026. godinu ne bi postao manje vredan od zbira njegovih sve skupljih delova.
Show Comments