Audi je rekonstruisao svoj rekorderski automobil sa 16 cilindara koji je je 1935. godine dostigao preko 320 km/h
Audi je rekonstruisao svoj rekorderski automobil sa 16 cilindara koji je je 1935. godine dostigao preko 320 km/h. Audi se vratio na vrhunac motosporta. Formula 1 još nije postojala u slavnim, iako sve više u senci rata, 1930-im, ali trkački automobili Auto Uniona iz tog doba i dalje se mogu smatrati prethodnicima ovog sporta. Jedan od njih je spojio inženjersku ambiciju i hrabrost vozača u mašinu koja je redefinisala ono što je tadašnje shvatanje fizike dozvoljavao – Auto Union Lucca. Sada je Audi Tradition rekonstruisao ovaj spektakularni rekordni automobil. I, kao što je prikladno legendi, vraća se na samo mesto gde je njegova priča nekada dostigla svoj najsjajniji vrhunac: Lucca, Italija – grad u Toscani sa nešto manje od 90.000 stanovnika. To je takođe rodno mesto kompozitora Giacoma Puccinija i, na svoj način, pozornica za veoma drugačiju vrstu performansa.
Flešbek – 15. februar 1935. Na potpuno pravom delu autoputa blizu Lucce, vlada napeta tišina, sve dok rika 16-cilindričnog motora ne prodre kroz vazduh. Hans Stuck za volanom, „Kralj planina“, zaleće super aerodinamičan trkački automobil kroz izmerenu deonicu. Rezultat šalje šokantne talase kroz stručnu zajednicu. Sa prosečnom brzinom od 320,267 km/h sa letećim startom, Auto Union uništava dotadašnje rekorde. Zabeležena je maksimalna brzina od 326,975 km/h, što ga čini najbržim trkačkim automobilom na svetu u to vreme.
Tri godine rekonstrukcije
Činjenica da danas ponovo možemo da uživamo u ovom prizorom zahvaljujući trogodišnjem naporu rekonstrukcije koju su sproveli stručnjaci u Crosthwaite & Gardineru u Engleskoj. Završena na vreme za proleće 2026. godine, ova Srebrna strela popunjava bolnu prazninu u istorijskoj kolekciji kompanije Audi AG. Tridesete godine 20. veka bile su doba opsesije. Brzina nije bila samo broj – bila je neka vrsta zamenske religije. I ne samo u Nemačkoj. Tamo je (podržan i subvencionisan od strane države Nemačke) duel bio Zvezda protiv Prstenova, Caracciola protiv Stucka. Kada je Dajmler-Benz postigao brzinu od 316 km/h krajem 1934. godine, crtačke table u Zwickau su se usijale. Usledila je „vrela“ zima. Po prvi put u evropskoj konstrukciji trkačkih automobila, nalazi iz aerotunela u Nemačkom istraživačkom institutu za vazduhoplovstvo u Berlin-Adlershofu direktno su se uklopili u oblik karoserije.
Rezultat je bila aerodinamička skulptura – fino obrađeni paneli od lakih legura, providni premaz, potpuno prekriveni točkovi i rep u obliku peraja koji bi i danas mogao da dovede dizajnera do suza. Ispod haube originalnog automobila Lucca nalazila se rana verzija 16 cilindarskog motora, koji je proizvodio 343 KS iz oko 5,0 litara zapremine. Ali sama tehnologija ne postavlja rekorde, kako naglašava Timo Witt, šef kolekcije istorijskih vozila Audi Tradition od 2015. godine: „Ono što me inspiriše jeste zamah i brzina kojom su reagovali na konkurenciju čak i tada – tehnički u razvoju vozila, ali i organizaciono: vreme se menja i ceo tim brzo kreće dalje u kratkom roku. Bez te fleksibilnosti i sposobnosti da se izuzetno brzo prilagode novim situacijama, obaranje rekorda u Lucci na kraju ne bi bilo moguće.“
Preko Evrope do Toskane
Put do uspeha bio je odiseja od Mađarske do Milana i dalje do sunčanog juga blizu Lucce – uvek korak ispred snega i lošeg vremena. Na kraju, savršena deonica između Pescia i Altopascija omogućila je trijumf. Ali redom: Nakon samo nekoliko nedelja razvojnog rada, gotov automobil je već bio u radionici trkačkog odeljenja Auto Uniona u Zwickau u decembru 1934. godine. 17. decembra su usledile prve probne vožnje na berlinskom AVUS-u, a do kraja januara 1935. godine doneta je odluka: pokušaj obaranja rekorda će se održati u Mađarskoj – na istom putu blizu Gyóna gde je Caracciola postavio rekord klase na milju sa letećim startom prethodne godine u Mercedesu. Auto Union je dogovorio sve sa mađarskim automobilskim klubom; snažni pretendent na rekord stiže u Budimpeštu 4. februara 1935. godine.
Sledećeg dana, tim se upućuje na stazu oko 40 km južnije, ali vreme se brzo pogoršava. Uprkos tome, dve probne vožnje su završene 5. februara. U drugoj vožnji, izduvni gasovi su progoreli vozilo i testovi su morali biti prekinuti. Rukovodstvo trke odlučuje da nastavi pokušaje obaranja rekorda južno od Milana zbog vremenskih promena. Ali ni tamo uslovi nisu idealni. Planirana deonica je prekrivena snegom, pa Auto Union ide dalje na jug. Na putu Firenca–Viareggio, konačno je pronađen odgovarajući deo između Pescia i Altopascija blizu grada Lucce. Ovaj deo autoputa je idealan za rekordne vožnje – dobro poravnat, sa dobrim prianjanjem, širok 8 metara i prav gotovo kao strela oko 5 km. Prve probne vožnje počinju 14. februara 1935. Testiraju se različite konfiguracije vozila, menjaju se detalji poput otvora hladnjaka i poklopaca točkova, a podaci se procenjuju. Sledećeg jutra u 9 časova, automobil ponovo izlazi na stazu blizu Lucce – Hans Stuck je za volanom.
Verzija napravljena za publiku na auto-salonu
Skoro istovremeno sa nakon uspešnog obaranja rekorda u Lucc, gotovo identična verzija rekorderskog automobila predstavljena je na Međunarodnoj izložbi automobila i motocikala u Berlinu (14–24. februar). Upečatljiva razlika u odnosu na automobil Lucca je veća rešetka hladnjaka. Pošto rekord još uvek nije bio zvanično priznat u to vreme, promotivni poster napravljen za izložbu predstavlja automobil Lucca kao „najbrži trkački automobil na svetu“, uz listu svih svetskih i rekorda klase Auto Uniona postignutih do tada – zajedno sa maksimalnom brzinom od 326,975 km/h. Ali priča o automobilu se ne završava rekordnim vožnjama. Samo nekoliko meseci kasnije, u maju 1935. godine, automobil Lucca se pojavio zajedno sa gotovo identičnim srodnim modelom na legendarnoj trci AVUS u Berlinu. Pošto je događaj bez ograničenja u klasam, teškim „trkačkim limuzinima“ (početna težina 1.030 kg) je dozvoljeno da se takmiče sa laganijim Grand Pri automobilima. Debituje mladi talent po imenu Bernd Rosemeyer, ali sreća tog dana nije na strani Auto Uniona – kvarovi guma i problemi sa rashladnom vodom primoravaju tim da se povuče.
Autentično, ali i optimizovano
Danas, ponovo rođeni automobil Lucca izaziva mešavinu poštovanja i nostalgije. Asocijacije na avion nisu baš slučajne. U kokpitu je ogroman upravljač. Prelep je, ali zahteva ozbiljan rad. Petostepeni menjač je nesinhronizovan, tako da je za promene brzina obavezan međugas. Autentičnost je bila glavni prioritet prilikom rekonstrukcije, ali je postojala i praktična procena. Timo Witt objašnjava: „Naravno, rekreirali smo automobil što je moguće autentičnije, ali istovremeno, pitanja poput dugovečnosti vozila i što efikasnije implementacije projekta bila su nam važna.“
Unutra se nalazi srce Type C motora od 6,0 litara, spolja identično, ali olakšava snabdevanje delovima iz Silver Arrow porodice . Hlađenje je takođe poboljšano kako bi se automobil pripremio za budućnost. Pored toga, Auto Union Lucca ima nekoliko modifikacija, od kojih su neke već implementirane za trku AVUS u Berlinu u maju 1935. godine, kao što je poboljšana ventilacija. Vit dodaje: „Usvojili smo ove promene na Auto Union Lucca jer bi u suprotnom vozilo bilo izloženo prevelikom termičkom opterećenju tokom naših predstojećih demonstracionih vožnji.“ Uz manje modifikacije hladnjaka i karoserije, Auto Union Lucca se može konvertovati u AVUS konfiguraciju. Sa koeficijentom otpora vazduha (Cd) od 0,43 potvrđenim u aerotunelu, automobil je spreman za svoju sledeću veliku etapu. Nakon premijere u Italiji, zasijaće na asfaltu na Goodwood Festival of Speed od 9. do 12. jula 2026. godine – uz grmljavinu svih 16 cilindara.
Show Comments