Kada se samo setim početka devedesetih prošlog veka kada se na našem tržištu pojavila Felicija, prvi škodin model koji je nastao pod dirigentskom palicom Volkswagena. Preko noći je postala auto snova mnogih, i u osnovi jedino što joj se relano moglo zameriti je bilo prvo slovo – Š. Voleli smo, a i sada volimo taj truli zapad pa to ti je, a Š je tako jako asociralo na nepopularni istok…
Prošlo je nekih 24 godine od premijere Felicije, koja nema baš nikakve veze sa vozilom na Dmotion testu, ali ima sa potvrdom onoga da vreme leči sve, pa i istok – zapad komplekse. Ne pamtim da je neki model u najavi izazvao toliko interesovanje kao budući, prvi ikada SUV na slovo Š koje više nikome ne smeta. Upravo tako, ne samo da Š više ne smeta, nego se od njega u startu očekuje, paaaa, najmanje solidan automobil. A to se baš ne ispunjava lako.
I sada, da ostavim na stranu taktičko strateške odluke VW-a koji je tek nakon 23 godine odlučio da pod bedž Škode smesti SUV i to čak ne ni malo izmenjen postojeći, da ne kažem izlazeći model. Kodiaq je nov, nije Tiguan na Š, a to što koristi motore i menjače od VW-a, ja tu ne vidim ništa loše.
Ono što se kupcu nudi je pravi SUV koji je sa svojih 4,7 metara taman na granici da u sebi ponudi dovoljno, a da gabaritom ne postane prezahtevan za parking ili garažu. I šta je zanimljivo, dok drugi zatalasavaju limove da te uhvati morska bolest, Kodiaq je jednostavne, pa rekao bi, i klasične forme, ali dobro pogođenih proporcija. I definitivno ne izleda kao trafika na točkovima, a klasične manje-više uglaste forme najavljuju da bi mogao biti i praktičan, kao i klasična kuća – praktična, termički efikasna, a može biti i dopadljiva.
Octavia, a pogotovo Superb su nas navikli da od Škode očekujemo mnogo postora. E pa ako od SUV-a tražite to, od Kodiaqa će te i dobiti. Kako i zašto, ne znam, ali ja se sa svojih 184 komotno smestim iza vozača visokog 208. Ako su i napred i pozadi prosečno visoki, mesta ima i previše. Ne, nema previše, mesta nikada nije na odmet. A nije se štedelo na sedištima, udobna su, dobro i dovoljno profilisana, i, naravno kao u svakom SUV-u, sedi se dosta uspravno. Ko to ne voli, neka gleda limuzinu.
E sad, često sam u raznim SUV-ima imam osećaj da sedim visoko, previsoko da bi mi bilo prijatno, pa još ako je uz to bilo malo mekše trimovano ogibljenje, taj “ljuljaj me nežno” osećaj mi je izazivao nepoverenje u kontakt sa podlogom i preciznost upravljanja. U Kodiaqu toga nema. Nije pretvrdo trimovan, sedišta nisu pretvrda, nije neudoban, ali vozaču pruža dobar osećaj šta je pod točkovima i gde su usmereni točkovi. Uz to ima i iznenađujuće direktan upravljač. Nije fraza reći kao limuzina, ili tačnije povišen karavan. Sad, da li to što je platforma naslonjenja na Superb ima veze, neka o tome razmišljaju inženjeri. Kod nas se Kodiaq nudi sa dva benzinca u tri snage (1,4 sa 125 ili 150 KS i 2,0 TSI sa 180KS) i jednim dizelom u dve snage (2,0 TDI 150 ili 190 KS) sa manuelnim šestostepenim i DSG šestospenim menjačem, kao i pogonom na prednjim ili sva četiri točka.
Dizel 190KS + DSG + 4X4
Obzirom da Kodiaq može dostići dozvoljenih 2.200 kg, teško mogu reći da je 190 KS iz dobro poznatog 2,0 TDI agregata previše. Nismo ga vozili maksimalno opterećenog, pa ne mogu reći ni da je premalo. Vozili smo prosečno opterećenog sa četiri odrasle osobe, što je mnogo više od prosečnog opterećenja koje će imati u svom radnom veku. U paketu sa šetostepenim DSG menjačem ovo je harmonična kombinacija koja daje efikasno ubrzanje 0-100 km/h 8,9 sec) sa lakoćom i bez mnogo buke. Na brdskom putu, DSG bi u automatskom modu mogao biti odlučniji, pa nije na odmet koristiti papučice za promenu stepena prenosa na upravljaču što na usporenju pred krivinu, što za ubrzanje na izlazu iz krivine. 4X4, da ili ne? Na vlažnoj travi ili u pesku da, a to znači i na poledici i na snegu. Ima trakcije sasvim dovoljno, bez potrebe da vozač razmišlja da li pritisnuo pravo dugme, samo, treba imati na umu da će se javiti blaga tendencija podupravljanja. Ali jako prija direktan upravljač i jako prijaju VW-Audi-Škoda-Seat prgave kočnice. I jako prija što se ne ljulja i ne valja na sve strane. Škoda je, po meni, pogodila trim ogibljenja za sve novce.
Dizel 150KS + DSG
Ja bi se odlučio za ovu kombinaciju u Kodiaqu. Razlika od 40 KS u vožnji nije tolika obzirom da nema gubitaka na pogonu, nema dodatne mase centralnog diferencijala i stražnjeg pogona. Subjektivno, imam osećaj je je DSG čak za nijansu brži i odlučniji u kombinaciji sa pogonom samo na prednjim točkovima, podupravljanja je manje, obzirom da stražnji točkovi ne guraju dodatno iz krivine. Šta više, kao da je deficit u snazi savim lepo kompenzovan manjom masom i Kodiaq ostaje sasvim optimalno motorizovan. Brojke govore da u odnosu na snažniji model do 100 km/h ubrzava za 10,1 sec, odnosno za sekundu sporije i ima 10 km/h manju brzinu (199 km/h naspram 210 km/h).
Da ili ne?
Apsolutno da za prvi škodin terenac. Prvo pa muško mora biti zaključak, samo treba znati i da Škoda odavno nije jeftina marka, pa pristojno opremljen (Ambition paket opreme) Kodiaq sa 150 KS, DSG menjačem i prednjim pogonom košta 30.156 evra, dok njegov snažniji pandan sa našeg testa u identičnoj opremi košta 33.060 evra. Ne, ovo nije malo, ali je objektivno. Razlika od 3.000 evra za 40 konja više i 4×4, pa rekoh, ja bi sačuvao tih 3.000. Ono što me prijatno provocira je 1,4 TSI sa 125 KS u osnovnoj (Active) opremi za 22.200. I to je dobar deo priče kod Škode, velik raspon cena, pa ko sta voli ili može. Ako bi birao između karavana i Kodiaqa, da, Kodiaq, vozi se slično a nudi mnogo više, pre svega prostora. I šta je dodatni plus, Škoda se u drugoj prodaji sasvim lepo ceni, bez mnogo povika na trajnost ili sistemske kvarove. A ono famozno Š sa početka? Ma koga više briga…
Show Comments