U ponovo nastaloj globalnoj SUV maniji, porodična limuzina i njene “tradicionalne vrednosti” našli su se u problemu. Kako vratiti kupca ili, tačnije, gde ga uopšte naći. Možda među poslovnim svetom, menadžerima koji još nisu dorasli službenim automobilima premijum klase ili…?
Opel je modelom Insignia pre 6 godina uspeo da pobegne od neslavno završenog života modela Vectra. Napravljen je lep i atraktivan automobil, ne vrhunski, ali korektan svugde, i sa dobrim odnosom cene i kvaliteta. Dežurni opelomrsci se sa ovim neće složiti, ali Insignia u prvoj generaciji je napravila gigantski korak od Vectre, i Opelu vratila deo kupaca koje je izgubio.
E sad, druga generacija Insignie rodila se kada je već postalo evidentno da će doći do svojinske transformacije nemačke, tačnije američke, marke. Jasno, nova Insignija je stvarana par godina ranije, ali sada kada je treba odnegovati kao novi model, našla se na promaji odlaska starog i dolaska novog vlasnika.
Krenimo odpozadi
Nije baš običaj, ali već druga generacija jednog modela, u ovom slučaju Insignije, dobila je novu platformu. Mehanički ne revolucionarno novu, ali bitno dužu i sa većim međuosovinskim razmakom. Duga je “za dlaku” ispod 4,9 metara (skoro isto koliko Mercedes E klase), sa 2,82 m međuosovinskog razmaka. I ako krenemo odpozadi, ova limuzina nudi, bez preterivanja, ogroman prostor pozadi, koji nije kompromitovao ni velik prtljažnik. Samo, Insignia Grand Sport kako je službeno ime, ima petora vrata. Alternativa je karavan. Insignije sa četvora vrata, zbog male potražnje, više biti neće. Ovo je fastback, ima formu između limuzine i (više) kupea, ali ima peta vrata koja se visoko otvaraju i ostavljaju prtljažnik “na izvol’te”. Obzirom na mnogo prostora za noge putnika pozadi, i preklapanje stražnje klupe ne zahteva uobičajenu potrebu pomeranja prednjih sedišta. I još nešto, dosadašnji rekorder po ovoj osnovi, Škoda Superb je dobila ozbiljnog konkurenta.
U celoj ovoj priči ima nešto što sreću (tačnije izgled) kvari. Rado bi se odrekao pogleda kroz stražnje staklo, samo da nemam brisač kao sa Floride, ili nečega iz sedamdesetih godina. Srećom po sve kupce ovog sveta, stražnji brisač je opciona oprema, a onaj ko voli lep automobil, neka ga odmah precrta iz spiska. Što se ostatka karoserije Insignie tiče, deluje manja nego što jeste, i jeste prilično namrgođena lepo stilizovanim LED svetlosnim grupama i napred i pozadi. E sad, to što se da poistovetiti sa Mazdom 6, pa i Ford Mondeom… Pa, svako neka posmatra svojim očima. Što se mene tiče, ovo je lep automobil. I Mazda ili ne, dopada mi se duga klinasta “njuška”, pa čak i “nabor” na poklopcu motora koji dugo nismo videli.
Da li baš može na crtu BMW-u?
U Opelu tvrde da Insignia može (i treba) da stane na “crtu” Audiju A4 i BMW-u Serije 3, uz već tradicionalne konkurente Passata, Mondea, Mazdu 6. Mmmmmm, pa sad… Ambiciozno, a pamtim i takve ambicije sa Omegom koje su se loše završile. Ako pričamo o enterijeru, da, sve to deluje i precizno i elegantno, uz jak osećaj minimalizma. Oni koji vole dugmiće i prekidače neće se usrećiti onim što će videti. Ne govorim o onome što će dobiti, nego videti. Na primer, komande klimatizacije su sićušne i nisko na centralnoj konzoli, ali u osnovi, praktično može i bez njih, obzirom da su komande klime i na velikom ekranu osetljivom na dodir. Nema ovde nekih fensi kontrolera, sve je u osnovi jednostavno i za upotrebu ali i za održavanje, a tu je, samo prikriveno. Mora se malo prelistati uputsvo za upotrebu, da bi se našlo. Materijali su kvalitetni (barem u potpuno novom automobilu, da li su otporni na habanje videćemo), a posebno kožom presvučena armatura instrument table. Jedino, ono šta ne razumem je činjenica da je digitalna instrument tabla na spisku dodatne opreme!? Mada, razumno objašnjenje stiže malo kasnije. Kako bilo, ako se neko iz Astre preseli u Insigniu, srešće mnogo toga prepoznatljivog, naravno ne i istog.
I još malo o crti sa konkurencijom
Očekivao sam mnogo tvrđi trim, ali me je dočekalo, za Opel, relativno meko ogibljenje. Dakle, tu smo, Opel gađa udobnost, a ne baš voznu dinamiku BMW-a. I uspeva. Uz dijetu kojom je izgubila 175 kg u odnosu na prethodni model, mogla je da postane mekša, a da se ne valja po uzdužnoj osi. Šta više, u krivini je jako precizna sa popilično tvrdim upravljačem pri većim brzinama. I tiha, jako tiha. Na testu poznati 2.0 CDTI sa 170 KS, kao da ga nema. Ni šuma vetra, ni buke kotrljanja točkova, i tu stvarno može na crtu svima. Ne samo da može, nego može i da pobedi. Čak, iako su automatski i robotizovani menjači sa dvostrukim spojnicama postali “must have”, ni manuelni šestostepeni nije uopšte loše rešenje. E sad, u danku ekologiji, moraćete da kupujete i sipate ureu, pardon, Ad Blue, kroz malo ulivno grlo odmah pored ulivnog grla za gorivo. Kada smo kod goriva, može se računati sa prosečnih 6 litara dizela na 100 km, naravno, bez olovne desne noge na gasu.
Šta pokušava Opel?
Dobro, Insignia je dopadljiva velika i jako prostrana limuzina, samo koga gađa. Definitivno, ako je poslovni čovek ciljan, onda je i pogođen. Šta više, motorska ponuda počinje od malih motora, koji će sigurno biti izbor flotnih kupaca (da li je neko pomisilo na Superb?). Šta više, startna cena od 20.000 evra je više nego atraktivna, naravno uz relativno malo opreme. E tu se vraćamo na digitalnu instrument tablu u dodatnoj opremi. Ideja da se Insignia ponudi ekstremno širokom krugu kupaca sa ekstremno širokim rasponom cena i paketa opreme možda i upali. A da li će se kupac BMW-a odlučiti za Opel, sumnjam iz brojnih razloga, ali nikad se ne zna…
Neslužbeno kod opelovog prodavca “Ćircom” u Zrenjaninu čujemo i za dobre uslove koje je Opel ugovorom ostvario sa jednom od lizing kuća, pa iz tog ugla flotne, pa i individualne prodaje dobijaju jednu sasvim drugačiju dimenziju. Treba se dobro raspitati.
Show Comments
Neusatz
Solidno izgleda, prava limuzina, za ovu klasu auta dosta povoljno (za one koji mogu toliko novca da izdvoje za auto). Moglo bi barem malo vise opreme da se ponudi u osnovnom paketu.