Po Alpima na Yamahi MT- 07

Kod nas su vožnje dugih tura motociklima još uvek domen egzotike i ekstremnog avanturizma, ali što Evropa, što svet decenijama gaje gotovo kultne grupne vožnje motocikala tokom kojih se prelaze velike distance.

U osnovi, motocikl je simbol neke vrste slobode i mobilnosti, pa čak i fizičke povezanosti sa prirodom obzirom na odsutvo udobne i od vetra zaštićene kabine. Kvalitet i udobnost motocikala decenijama unazad napreduje, pa je čak i sama njegova primerenost vožnji od nekoliko stotina kilometara u komadu prestala da bude izazov i postala mnogo bliža čak i običnom vozaču na dva točka, a ne samo ekspertu usijane glave, koj se odvaži na put od nekoliko hiljada kilometara na dva točka.
Krajem juna, tačnije 30. juna iz Novog Sada je krenula grupa upravo takvih, pomenutih, običnih vozača motocikala, koji rado četiri točka zamena sa samo dva. Njihova odredišna destinacija bio je Garmisch Partenkirchen. Jedan od članova grupe, Dr. Aleksandar Gluhović, koji je na ovaj put krenuo na svojoj Yamahi MT-07, podelio je sa nama iskustva koja vam prenosimo, kako zbog same živopisnosti njihove rute, tako i zbog toga što su tuđa dobra i loša iskustva uvek dobrodošla ako se ili kada se planira sopstveno putovanje ovakvog ili sličnog tipa.
Kako nam kaže Dr. Gluhović, krajnja destinacija jeste bio čuveni zimski olimpijski centar Garmish, ali cilj nije bio stići do njega najkraćim mogućim putem, nego najzanimljivijim. Najbolja ilustracija je da je na svojoj Yamahi, kao i svi ostali iz grupe na različitim motociklima, tokom 10 dana putovanja prešao čak 5.000 kilometara.

Do Italije dužim putem
Prvi dan i prvi krak rute ekipu je odveo do Plitvica u Hrvatskoj, ali odatle put drugog dana nisu nastavili direkno ka Austriji i Italiji, nego preko Bihaća, prevoja Vratnik, Senja, Crikvenice, i Opatije, stigli u Rabac u Istri. Treći dan vožnje je grupu već usmerio ka destinaciji koja je zapravo obeležila ovu turu. Preko Trsta i simpatičnog malog mesta Portogruara, koji lokalni stanovnici zovu i “Mala Venecija” zbog brojnih kanala, stigli su do svoje, ipostavilo se baze, zimskog centra Canazei u italijanskim Dolomitima. Ili smo bar mislili da se Canazei mora definisati kao zimski centar. Dr. Gluhović nam je razbio iluzije. Početkom leta, 2. jula, Canazei, poznat kao skijalište, krcat je pun – motociklista, biciklista i brojnih drugih zaljubljenika u prirodu i aktivan odmor. Mesta nema ni za lek, ali vlada neopisiva atmosfera povezanosti preko dva točka.

Dobar plan obavezan
Tu stižemo do prve veoma bitne stavke ako se želi krenuti na ovakav put. Kako nam prenosi naš sagovornik, obavezno, ali obavezno, rutu treba mnogo ranije isplanirati, kako lokacijama, tako i saobraćajnicama koje će se koristiti. Rezervisati prenoćišta, proveriti mogućnosti za snabdevanje i maksimalno otkloniti opciju “rešavanja u hodu”. Rešavanje u hodu, i putovanje po principu snaćićemo se, umnogome može odneti nepotrebno mnogo energije koja je namenjena uživanju, a ne traženju prenoćišta.

Canazei kao baza
Canazei nije slučajno odabran kao baza. Skijajući preko zime, ali i slušajući tuđe preporuke ispostavilo se da je lokacija ovog malog mesta u srcu Dolomita idealna ako se želi ići na brdske vožnje prelepim alpskim krajolicima, i obići najčuveniji, pa i najviši drumski prevoji u Evropi. Dobrim odabirom baze u Canazeiju grupa se našla praktično okružena lepotama i izazovima ni manje ni više nego 18 prevoja, uključujući i famozni Stelvio sa 41 ukosnicom, koje su uspeli da obiđu za samo tri dana, od 3. do 6. jula. Spisak prevoja je zaista impresivan: Passo Campolongo, Passo Furcia, Passo Falzarego, Passo Fedaia, Passo Gavia, Passo Gardena, Passo Giovo, Passo Costalunga, Passo Nigra, Passo Pordoi, Passo Rolle, Passo San Pellegrino, Passo Stelvio, Passo Sella, Passo Rombo (Timelsjoch), Passo Tre Croci, Passo Tonale, Passo Valparola.

Što manje to bolje
A kroz priču sa Dr Gluhovićem stižemo i do još jednog veoma važnog dela za uživanje u ovakvoj turi, a ne mučenje. Na naše praktično pitanje šta i kako se na dva točka spakovati za desetodnevno putovanje dobijamo jako kratak odgovor – što manje, kao da se ide na dva dana. Naime, preporuka je da je jedan komplet aktivnog veša, u kompletu sa istim takvim dokolenicama, uz par majica potpuno dovoljan. Naime, zbog svojih karateristika aktivni veš potpuno eliminiše znojenje i potrebu za menjanjem veša. Ista preporuka važi i za potkapu ispod kacige. Naravno, obavezna su kvalitetna moto jakna i pantalone. Ako se planira slična ruta, ne treba zaboraviti da će se +33°C iz doline i sa mora, na planini spustiti na +7°C, a ako se ide u blizinu nekog glečera, možda i manje. Kiša na putu neće biti izuzetak nego pravilo, a pogotovi u planinama gde se vremenske promene dešavaju u tren oka, tako da je kišni komplet obavezni deo prtljaga.
Canazei je ekipa napustila 6. jula i preko Merana i Passo Rombo po drugi put, stigla u Seefeld, predivnu visinsku banju iznad Insbruka u Austriji, koji je bio druga zvanična “baza” na ovom putovanju, da bi narednog dana stigla do svoje službene destinacije, Garmisch Partenkirchen. Drugim rečima, Dolomiti su zamenjeni Tirolskim Alpima, živopisnim i prelepim krajolikom, na koji je vredelo potrošiti još nekih 300 kilometara na obilazak i uživanje.

Timski duh deo doživljaja
Ima nešto posebno u ovakvim grupnim vožnjama zbog čega treba poći na njih. Svaka mašina pa i motocikl može da se pokvari, probuši guma, ili desi neki kvar. U takvim situacijama koje se ne mogu izbeći i sa njima se u nekom procentu mora i računati, do izražaja dolazi timski duh i mentalno povezivanje. Cela ekipa ostaje zajedno i rešava problem na najbolji i najefikasniji mogući način. Kako nam priča Dr. Gluhović, jedan od članova grupe imao je kvar na svojoj Hondi. Za poručivanje delova i otklanjanje kvara u Italiji trebalo je dva – tri dana, ali ekipa je ostala na okupu i svaki član je na svoj način doprineo rešavanju problema. Pri tom čujemo i da je servis bio civilizovan i umeren sa cenama, i nije poslovao po principu “oderi kožu sa leđa bajkeru u nevolji”, nego je u najkraćem roku otklonio kvar i dao nam veoma koristan savet kako da predupredimo pregorevanje generatora, a to je da motociklu treba uraditi redovan servis i promenu ulja na kraju sezone pre parkiranja u garažu, kako staro ulje ne bi nagrizalo kaleme generatora i tako mu skraćivalo radni vek.
Povratak u komadu

Na žalost cele ekipe, raspoloživo vreme je brzo iscurelo, pa je povratak 9. jula bio u komadu, kada je za 14 sati prevaljen put od 970 kilometara rutom: Seefeld – Insbruck – Kietzbuchel – Zell am See – Glečer Grossglockner – Spittal am Drau – Villach – Leubelpass (Prevoj Ljubelj) – Kranj – Celje – Varaždin – Osijek – Bogojevo – Novi Sad. I na kraju, ostaju neka naša logična pitanja. Na primer, koliko košta ovakav doživljaj? Dr. Gluhović nas izneđuje odgovorom: “ 100 evra dnevno je sasvim dovoljno, a da se ne morate ničega odreći.” Obzirom da su motocikli u grupi bili šareni i veličinom i snagom, naš sagovornik nam kaže da se pokazalo da je lagana Yamaha MT-07 bila savršena za planinsku vožnju, lakša i okretnija kroz bezbrojne krivine koje su savladane. I prosečna potrošnja je zanimljiva – na celoj ruti od okruglo 5.000 kilometara MT-07 trošio je u proseku 4 l/100 km, i to bez “milovanja” gasa. A poslednje pitanje je najlogičnije: šta je sledeće? E na njega nismo dobili odgovor, samo zagonetan osmeh.