Fernando Alonso će sutra startovati na 24 časa LeMana u Toyoti, u pokušaju da osvoji trostruku krunu. Tako želi, ili su mu dani u F1 odbrojani?
Alonso je po mnogima i dalje najkompletniji vozač današnjice, ali to njegovi rezultati odavno ne potvrđuju. Plasmani u sitnim poenima na trci Formule 1 ne mogu zadovoljiti dvostrukog šampiona Formule 1 i čoveka koji je, što su mnogi zaboravili, sa F1 trona svrgnuo jednog Michaela Shumachera.
Da li je Alonso sam, pogrešno, krojio svoju sudbinu i protraćio neosporan talent? Kada je mom tadašnjem kolegi i meni 2001. Giancarlo Minardi, vasnik F1 tima Minardi, izjavo za svog, tada dvadesetogodšnjeg, vozača Fernanda Alonsa da je budući šampon F1, samo smo se čudno pogledali. Mnogo manje čudno, gledali smo kako 2005. osvaja svoju prvu titulu kao, do tada, najmlađi šampon sveta, a isto ponavlja i naredne godine, i postaje najmlađi dvostruki osvajač titule. Samo, umesto nastavka niza F1 titula, Alonso 12 godina kasnije pokušava da osvoji trostruku krunu u sezoni u kojoj će voziti čak 27 trka. Da li je tako želeo ili samo kompenzuje ono što nije uspeo?
Kao dvostruki šampion sveta, Alonso je 2007. prešao u McLaren sa nadom da će biti prva zvezda tima. Samo, ono što je ličilo na zvezdanu sezonu, pretvorilo se u noćnu moru, sa famoznom svađom sa Ronom Dennisom, napuštanjem tima pre vremena i što je najgore, bez dve titule šampona, koje su u istom automobilu osvojili Rakonnen i Hamilton. I ne samo to. Pre nego što se vratio u nekonkurentni Renault iza sebe je porušio brojne mostove i ostavio špijunsku aferu. Prelazak u Ferrari 2010. nagovestio je da bi se talent mogao pretvoriti u titule, ali narednih pet godina, najvećim delom ne svojom nego timskom krivicom, Alonso postaje večiti drugi, a taktičke greške koje je Ferrari pravio, ušle su u anale svetskog automobilizma. A iz Ferrarija je na kraju otišao zbog toga što je previše blefirao u pregovorima pa ga je Marco Mattiachi, tada šef Ferrarija prozreo, i doveo Vettela. Doduše, ni Vettel nije uspeo da stigne do titule, i jasno da Ferrari i dalje nije uspeo da napravi šampionski automobil, kao što ni Vettel nekada ne ume da kontroliše svoj karakter.
Ni zakopane ratne sekire sa Dennisom i povratak u McLaren 2015. nisu donele više sreće, naprotiv. Čak ni odlazak Honde koja je okrivljena za neuspehe McLarena, nije popravio situaciju. Dok Red Bull povremeno pobeđuje, sa istom Renault pogonskom jedinicom, McLaren se raduje kada uđe u Q3. A Alonso i dalje tavori, nosi epitet čoveka koji oko sebe pravi lošu atmosferu, flozofira i prevše kalkuliše. Da, i čoveka kojeg timovi, baš zbog toga, više ne žele.
I jednom od najvećih talenata Formule 1, ispadaju sva vrata zatvorena, kada su tri najjača tima u pitanju, i kojima bi se možda mogao trkati za titulu. Tako posmatrano, sve je izvesnije da Alonso, zapravo, više nema šta da traži u F1. Njegov aktuelni pokušaj osvajanja tri krune zvuči sjajno, retki su uspeli, ali, da u džepu ima 5-6 F1 titula, ili da se upravo nalazi negde u kandidaturi za titulu, teško da bi uopšte razmišljao o WEC i bio na LeManu. Ili barem ne još par godina. Ovako, talentovani Španac, zahvaljujući što sebi što drugima, može tužno da gleda po četiri titule koje su pokupili Vettel i Hamilton, uzeli veće novce, i još uvek su zvezde prelaznog roka. Alonso, barem d velikih timova u F1, više nikoga ne zanima, a njegov trenutni tim McLaren, očigledno neće imati pobednički automobil barem još par godina.
A sa druge strane, i put do trostruke krune nije lak. U nedelju tek treba biti prvi na LeMansu, a i dočekati i skoristit narednu šansu na Indy 500. Prva je neslavno propala u dimu Hondinog motora 18 krugova pre kraja. Da li i Alonsova karijera i talenat počinju da nestaje u raznim dimovima sopstvenog politiziranja, kalkulisanja i loših odluka…
Show Comments